Miracles are possible

Trideset osmo poglavlje

"Iii? Prosvetlićeš i mene ili da budem u blaženom neznanju?" Namrštio se.

"Nisam znala da i demoni osećaju." Tiho je rekla. "Ali ne osećaju ništa lepo. Toliku mržnju i krvožednost nisam u životu osetila. Preplavilo me je. Izazvalo fizičku bol, dok nisam podigla zid."

Namrštio se. "Sada si dobro?" 

"U potpunosti." Klimnula je glavom.

"A kada budemo tamo? Kada budeš okružena njima i svim tim negativnim osećanjima, šta ćemo onda? Šta ćemo kada budu na metar od tebe? Kako ćeš se nositi sa tim?"

"Rekla sam ti da sam podigla zid. Neće me moći iznenaditi kao sada. Mogu da se nosim sa tim. Mogu to da upotrebim protiv njih."

"Ana, tvoj jedini cilj je Amanda. Sa njima nemaš ništa. Potamanićemo ih jednog po jednog, dok ne budeš osećala samo umor svih oko sebe."

"To bi trebalo da učini da se osećam bolje?" Podigla je obrvu i odmahnula glavom.

"Ne znam. Sa tobom nikad nisam načisto šta će učiniti da se osećaš bolje."

Nasmešila se. "Pa ovo uvek upali." Poljubila ga je.

Čvrsto ju je držao uz sebe, ljubeći je pun očaja, poput davljenika koji se drži za slamku spasa.

"Hajdemo sad." Nerado je rekla i polako ustala. Samo je klimnuo glavom i po planu je poveo na mesto sastanka.

***

Bastian, Lea i Gaby su rešili da se razdvoje, kako bi mogli da obaveste što više ljudi.

Pretpostavljali su da su i čuvari oko portala, koji treba da budu izviđači, već shvatili šta se dešava i krenuli sa obaveštavanjem ljudi, ali nisu hteli da se oslanjaju samo na njih.

Lea je preuzela na sebe da obavesti Linicu i ostale članove saveta. Bastian je pošao ka školi kako bi obavestio profesore koji su stalno radili na činima i napicima, a Gaby je pohitala u domove da obavesti učenike.

Na iznenađenje većine, gotovo svi Konkordinjani su rešili da ostanu i bore se. Nije bilo pomisli o predaji i bežanju. Svi su bili svesni da im sleduje život u izgnanstvu ukoliko ovo ne prođe kako treba. Hteli su da brane svoju zemlju, pravo da koriste belu magiju, pravo da se ponašaju kako žele.

Uz to, većina je smatrala da bi trebala da ostane i kako bi Anastasiji pružili podršku. Bez obzira na nerazumevanje i promenjiva osećanja koja su imali prema njoj u prošlosti, shvatali su težinu odgovornosti koju nosi, i rešili da čak i ako ne mogu da se bore lično protiv demona, žele da budu tu, makar kao moralna podrška.

Nakon svega što su joj priredili u prošlosti, Dimitri je znao koliko će to Ani da znači.

Bilo je to svojevrsno prihvatanje.

Bila je jedna od njih.

Konačno.

Lea je jurnula kod Linice, koja je trenutno bila smeštena u bivšu Sparkicinu kancelariju.

Uletela je bez kucanja i tresnula u nešto.

"Profe- sorka.. ja..." Bila je zadihana od trčanja. Trebalo joj je par trenutaka da podigne pogled i shvati da nije udarila u Linicu, nego u nešto drugo. Tačnije nekog drugog.

"Ti." Iznenadila se.

"Zdravo, Mala Vilo." Nasmešio se. "Hoćemo li se ikada videti, a da nam ne preti kataklizma? Ili spaljivanje u požaru?"

Namrštila se na njega. "Izgleda da... je ovako... suđeno." Slegla je ramenima.

"Ja sam totalno raspoložen za promenu sudbine."