Miracles are possible

Trideset drugo poglavlje

„Ne nismo.“

„To svakako nije ono što sam ja čula.“ Sumnjičavo je rekla, a Dimitri je uzdahnuo.

„Ovo je gore nego Anastasijina ispitivanja. Nisam sa Tiom, nikada nisam ni bio. Pogrešna informacija. Prenesi dalje, molim te.“

Lea se nacerila i pljesnula rukama, zadovoljna zbog tog obrta, dok su Bastian i Gaby prevrtali očima.

„Ta ista Anastasia je nestala, sećaš se?!“ Promrmljao je Bastian kroz zube, a Lea je klonula.

„Da, tako je.“ Uzdahnula je.

„Hajdemo, idemo u biblioteku, tamo ćemo sačekati zatvarenje i popričati sa Linicom.“

***

Biblioteka je za divno čudo bila prazna kada je njih četvoro ušlo.
Leino pitanje je bilo na mestu, zašto veruju gospođi Lin?

Problem je bio taj što on odjednom nije verovao direktorki. Njen napad na Tiu mu je bio krajnje čudan i proračunat.

Čak i da jeste Tia pustila neprijatelja unutra, ne bi to nikada uradila na svoju ruku, nego bi pratila naređenja s vrha.

Nije sumnjao da Tia može da im napakosti, ako želi, ali nije video razlog da im se sveti na ovaj način, jer ne postiže apsolutno ništa.

Ukoliko Ana pređe na tamnu stranu, Tia će biti prva koja će da nastrada, jer je Ana trenutno moćnija od svih njih.

Direktorkina spremnost da optuži Tiu, da je ne sasluša i šta više, zatvori negde, govorila mu je dovoljno o tome da ova nešto krije. Morao je samo da sazna šta, jer nije nameravao da bude ničiji pijun, ikada više.

Gospođa Lin je podigla pogled sa stola kada ih je videla da dolaze.

„Brzi ste.“

„A Vi izgledate kao da nikada niste odlazili odavde.“ Primetila je Lea sumnjičavo, na šta se Linica samo nasmejala.

„Ne znam na šta ciljaš Lewisova.“

Lea je zaškrgutala zbima, ali se nije dalje raspravljala, ne želeći da izaziva namćorastu bibliotekarku. Bar ne dok ne izvuku sve moguće informacije iz nje.

„Hajde, idemo ovamo.“ Gospođa Lin ih je povela u deo gde su se nalazile police i stolovi na kojima je moglo da se čita.

U tišini su je pratili. Svi su bili zaokupljeni svojim mislima. Bili su kod XII reda i ona je bez problema našla veliku zelenu knjigu sa zlatnim stablom na korici.

„U redu, ko će od vas dvoje da nam kaže šta se malopre desilo?! I ako znate da ono nije Anina majka, sa kim je upravo naša drugarica otišla i gde?!“ Sebastian je oštro pitao, nemajući strpljenja da više čeka.

„I zašto ste joj dozvolili da ode?“ Ubacila se Lea.

Gaby ga je pogledala, zadivljena njegovom žestinom. Pretpostavljala je da je to zbog osećanja koja gaji prema Ani, da ga zato njen odlazak dodatno pogađa.

Linica je gurnula naočare na vrh nosa i duboko udahnula, spuštajući knjigu na jedan od velikih stolova koji se nalazio između polica.

„To je bila Anastasiina tetka. Amanda Miller.“

„Ana nema tetku!“ Rekli su Lea i Bastian u isto vreme, gledajući Linicu kao da je pala s marsa, a potom se i međusobno pogledaše.

„Pa vidite, ima je.“

„Ana nema preživele rođake, inače bi živela sa njima. Ostala je sama.“

„Ne baš. To je bilo ono što joj je rečeno. Ono što smo želeli da misli, kako bi imala šansu za izbor.“