One In A Million [ BTS FF ]

X

Posle pola sata usao je doktor i rekao da mogu da idem kuci. Dao mi je neke tablete protiv povisenog krvnog pritiska i sve je bilo uredu.

Obukla sam se u istu odecu u kojoj sam bila na meetupu, jer smo za pravo cudo jos bili u San Diegou.

" Znaju li moji roditelji da sam jos ovde? " pitala sam Mariu sa kojom sam silazila niz stepenice do bolnice, jer su lift zauzeli stariji ljudi, koji ne mogu da hodaju.

" Ma ne bre, imaju dete i nisu ga videli 12h, plus im se ne javlja, kao i njena najbolja drugarica i uopste se ne brinu za tebe. " rekla je to sarkasticno.

" Pitam ozbiljno. "

" Ozbiljno i kazem. Naravno da se brinu i naravno da su zvali vec 560 000 puta. Ali rekla sam im da si dobro i da si se samo onesvestila od vrucine i od adrenalina, to je sve. " rekla je pomalo smoreno.

" Aaa, a ko ce nas pokupiti? " pitala sam je, jer smo vec izasle iz bolnice i uputile se negde, ne znam gde.

" Moj otac. On je na nekom putu, sta god to bilo, pa se vraca kroz San Diego i pokupice nas oko 4. " pogledala je na telefon, da vidi koliko je sad sati. Ahh 2:43, jos sat vremena...

" Gde cemo biti za to vreme? " pitala sam je, ona je zastala okrenula se ka meni, ukucala nesto na svom telefonu i okrenula mi ekran.

" Starbucks? " pitala sam je videci malu zelenu ikonicu, jako poznatu.

" Mhm! Ima jedan jako blizu, hmm. Aha! Deset minuta busom. Hocemo li? " pokazala je u nekom pravcu.

" Ah da, svakako... " sve, samo da dodjem kuci i da ubijem dosadu.

Kako smo hodale, osetila sam da mi je zazvonio telefon. Izvadila sam ga iz jakne i videla Mama ❤. Brzo sam se javila.

--------------
-------

" Halo? "

" Ah Tamara, dete, hvala bogu pa si se javila. Znas li koliko smo se brinuli? "

" Ahh mama, znas da sam bila u bolnici. Nisam mogla da ti se javim, samo sam spavala. "

" Znam, znam, rekla mi je Maria. Nego kako si sad? Jesi bolje? "

" Mhm, mnogo bolje. "

" Dobro je.. Mariin tata ce doci po vas oko 4, pa sedite negde na pice do tad, ili jos bolje uzmi i jedi nesto dete, mora da si gladna... "

" Vazi mama, znam da se brinem o sebi. "

" Ne znas, zato ti i kazem. Hajde kad se nadjete sa Johanom, ti me zovi, vazi? "

" Vazi. "

" Eto, ajde volim te. "

" I ja tebe. Caoo "

" Cao. "

-------
--------------

Ah majka... Stavila sam telefon u dzep, kada me je Maria nesto pitala.

" Gospodja Sofia? " pitala je.

" Dap. " odgovorila sam kratko. Krenule smo da predjemo ulicu, ali je svetlo bilo crveno, pa smo zastale.

" I sta je rekla? " stavila je ruke u dzepove od pantalona i cekala moj odgovor.

" Da jedemo nesto, i da joj se javim kad nas pokupi tvoj otac. "