Miracles are possible

Sedamnaesto poglavlje

Reakciju gospođe Lin na istoriju njene majke, tačnije njene bake.

Zašto je poludela kada je videla da smo majka i ja rođene istog dana? Da li je 13.decembar po nečemu poseban? Moram to da otkrijem. Ali sada mi je malo ograničen pristup biblioteci.

Verovala je da bi bila pod konstantnom prismotrom, proba li samo da kroči u biblioteku.

Tako da joj je izbor literature u buduće krajnje ograničen.

Grickala je usnu, dok je razmišljala šta da radi, a onda joj je na pamet pala Lea.

Poslala joj je poruku.

Da li znaš zašto je 13.decembar specijalan?

Lea je bila opsednuta svim novotarijama koje bi se pojavile sa Zemlje, tako da gotovo da nije ispuštala telefon iz ruke. Odgovor joj je stigao u roku od nekoliko trenutaka.

Naravno da znam, ludo! Tada je tvoj rođendan! Što pitaš? Nije ti to valjda neki glupavi test prijateljstva?

Ana se nasmejala.

Tipična Lea. Pomislila je razneženo.

Lea je prosto bila takva. Nekada je bila oštra na jeziku i potpuno otkačena, ali ako te ona zavoli, možeš da budeš sigurna da je to ljubav zauvek.

Ne mislim na to, ali hvala što si se setila <3 Mislila sam da li ima neko značenje? Otkrila sam nešto u biblioteci, ali Linica mi je bila za vratom. Hoćeš li istražiti nešto za mene?

S obzirom da je već bilo kasno, znala je da mora da ide u sobu, iako joj se nije išlo.

Naravno! Samo kaži šta!

Odahnula je kada je videla Lein odgovor, iako je pretpostavljala da će biti takav.

Istraži mi datum mog rođenja. Molim te vidi da li ima nešto specijalno vezano za njega. Šta se dešava osobama koje su rođene na taj dan i da li ima ikakve veze ako su roditelji i deca rođeni na isti dan.

Odradiću to već sutra, pa ti javljam :*

Najbolja si!

Znam da jesam! Očekujem neku žensku trač partiju sa tobom i novom drugaricom ;) Gabika je baš simpa!

Ana se nasmešila, srećna što je Lea „uzela Gaby pod svoje“ i što se druže, pa je spakovala telefon i konačno ustala sa klupe i krenula u sobu.

Nasmejala se sama za sebe, kada se setila trenutka kad se probudila u nepoznatom gradu sa telefonom u džepu.

Naravno, prvi impuls je bio da pokuša da pozove nekog, a kada je uzela telefon setila se da taj telefon može da koristi samo u Konkordiji.

Bilo je apsurdno očekivati mrežnu pokrivenost između dva sveta.

Bez obzira na to, očekivala je da će bar moći da ga koristi u neke druge svrhe, međutim jednom kada se baterija ispraznila, shvatila je da na Zemlji ne može da ga napuni. Iako su koristili sličnu tehnologiju, postojale su makar male promene.

Da je pažljivije pratila predavanja iz fizike verovatno bi znala da se te promene ogledaju u naponu i jačini struje, al takve banalnosti nju nisu interesovale.

Iako je bila zamišljena, bila je mnogo pažljivija, nego inače. Uopšte joj se nije sviđala činjenica da ju je neko stalno pratio.

Verovala je da je i sada tako. Čula je neko šuškanje tek dve sekunde pre nego što je udarila u nekog.

„Izvini nisam te... Bastiane?!“ Namrštila se i povukla se korak unazad.

Iako je bila ubeđena da on nikako nije odgovora za njene živosne, ipak je bila oprezna.