Crna Kraljica

16.

AURORA

Probudila sam se u velikoj spavacoj sobi i posle duzeg vremena osecala sam se odmorno. Soba je bila okrecena u svetle boje, a na zidovima sam ugledala par umetnickih dela i ogromni krevet u kome sam se probudila.

Par trenutaka sam samo sedela i razgledala moje novo okruzenje pokusavajuci da se prisetim kako sam ovde dospela, ali nista mi nije padalo na pamet. Ustala sam i uputila se ka vratima, a zatim sam lutala po beskonacnoj vili, a onda sam posle desetominutnog lutanja ugledala poznato lice kako sedi u dnevnoj sobi i pije nesto sto mislim da predstavlja caj.

"Konacno ste budni", rekao je  i odahnuo od olaksanja:"Vec sam poceo da se brinem za Vas"

"Hocete li mi objasniti gde se nalazim i kako sam dospela ovde?", pitala sam.

"Naravno", rekao je i pokazao mi da sednem na fotelju ispred njegove, a ja sam to i ucinila:"Matilda, mozes li doneti gospodjici jedan caj?"

Sluzavka je samo klimnula glavom i otisla u nepoznatom smeru.

"Verujem da se secate sta Vam se desilo u avionu?", upitno me je pogledao.

Potvrdno sam klimnula glavom i dala mu znak da nastavi. Moja secanja su bila maglovita, a u njima je postojala i jedna velika rupa zbog koje nisam imala ideju kako sam dospela ovde.

"Ostali ste bez svesti i posle sletanja aviona, posto nisam mogao samo tako da Vas ostavim, odlucio sam da Vas dovedem mojoj kuci, u nesvesti ste proveli 24 casa, unapred se izvinjavam ako Vas je ovo zabrinulo"

Ne znam zasto, ali ova osoba me je mnogo podsecala na nekoga, ali nisam mogla da se setim na koga. Mogla sam se zakleti da nikada nisam radila sa njim, ali isto tako sam se mogla zakleti da se osecam kao da ga poznajem.

Mozda je neko ko je studirao u isto vreme kad i ja?

"Ne, u stvari, zahvalna sam Vam na svemu sto ste ucinili za mene, ali mislim da je vreme da krenem, ovde sam poslovno, a ja nisam osoba koja voli da kasni", rekla sam i uputila se ka sobi u kojoj sam boravila.

"Sacekajte, molim Vas, zeleo bih da prvo popricamo", uhvatio me je za ruku, a ja sam ga poslusala.

Obicno bih otresito odgovorila na ovakve postupke, ali ova osoba je imala poseban uticaj na mene, pored njega sam se osecala nekako sigurno.

"Mogu li da saznam Vase ime?"

"Crna Kraljica", rekla sam kratko.

"Vi ste Crna Kraljica?!"

"Da, da li to predstavlja neki problem?", smireno sam upitala, a svo vreme sam mogla da vidim iznenadjenost koja mu se ocrtala na licu.

"Ne, naravno da ne predstavlja, samo sam zadivljen vasim talentom i veatinama", rekao je.

"I Vi ste lekar, gospodine Grej, znate da se sve to stekne upornoscu i marljivim radom, talenat ima jako mali deo u svemu ovome"

"Zapravo, ja nisam lekar kao Vi, zavrsio sam medicinski fakultet, ali sam zbog porodice bio primoran da preuzmem nasu kompaniju, tako da nisam mogao da nastavim da se bavim medicinom", rekao je.

Ovo nije bio prvi put da cujem da je neko napustio svoj san zbog porodice, ali do sada sam se vec navikla da ne osudjujem odluke drugih ljudi, ipak mi na kraju donosimo krajnje odluke.

Sluzavka se vratila sa soljicom caja i spustila je ispred mene.

"Matilda, slobodna si, ukoliko nam budes bila potrebna pozvacu te, hvala ti", rekao joj je i blago joj se osmehnuo.

"Zadovoljstvo je moje, gospodine Grej", rekla je i ostavila nas same da razgovaramo.

"Uskoro cu morati da Vas napustim, postoji pacijent za koga se moram pobrinuti", rekla sam, caj sam popila u tisini i mogu reci da mi je pomogao sa blagom migrenom koju sam osecala.

"Potpuno Vas razumem, nadam se da cete makar ostati na veceri"

"Razmislicu o toj ponudi", rekla sam i uputila se ka sobi u koju sam bila smestena.

"Ispraticu Vas do sobe", rekao je i krenuo za mnom.

Ocekivala sam dosta porodicnih slika na zidovima, ali zapravo na zidovima nije bilo ni jedne, sve sto sam videla bili su moderni krem zidovi i ukrasi za koje sam mogla proceniti da vrese citavo malo bogatstvo. Za razliku od ostalih bogataskih kuca, ova je odisala prijatnom atnosverom i pozitivnom energijom.

Ugledala sam jednu ogromnu sliku, koju do tada uopste nisam primecivala, samo jedan pogled na tu sliku bio je dovoljan da me oblije hladan znoj i da suze pocnu da mi naviru na oci kada sam jasno ugledala osobu koja je bila na toj slici. Stajala sam ukoceno u mestu i trepnula par puta, nadajuci se da se moja masta samo poigrava sa mnom, ali osoba na slici je i dalje bila ista, ista ona koja mi je podarila zivot, a zatim me i napustila.

"Da li ste dobro?", zabrinuto me je upitao Andrian. Videla sam iznenadjenost na njegovom licu zbog moje iznenadne promene raspolozenja.

"Sta slika ove osobe trazi u Vasoj kuci?!", jedva sam se suzdrzavala od toga da ne iskalim sav svoj bes na tom portretu. Mrznja i bes su preplavili celo moje telo, osecala sam kako mi krvni pritisak sa svakim trenutkom raste.

"Da li ga poznajete? Da li Vam je nesto ucinio?", pitao me je zabrinuto.

"Samo mi odgovorite na prokleto pitanje!", uzviknula sam, znam da on to zaista nije zasluzio posle svega sto je uradio za mene, ali to je bilo jace od mene.

"T-to mi je otac", rekao je.

"T-to n-nije m-moguce...", promucala sam i osetila sam kako me noge izdaju.

Zar sam zaista imala porodicu? Da li je moguce da je ova osoba pored mene moj brat ili makar polu-brat?

Pre nego sto sam pala, zavrsila sam u Andrijanovim rukama.

"Sta nije u redu?"

"Moje pravo ime je Aurora Grej",tiho sam rekla,bolelo me je da izgovorim svako slovo svog identiteta, jer sam sebi obecala da onog dana kada sam upisala fakultet, taj identitet je za mene bio samo proslost, teret koga sam pokusavala na sve nacine da se resim.

Osetila sam kako mu ruke podrhtavaju i kako mu je zlas zadrhtao.

"T-to nije moguce", ponovio je recenicu koju sam ja izustila pre samo nekoliko trenutaka.

Kada malo bolje razmislim jasno mi je zasto mi je toliko poznato izgledao, delili smo istu boju ociju,prirodne azurnoplave oci su bile prava redkost medju ljudskim rodom, bio je slika i prilika osobe koju sam mrzela svim svojim srcem.