Crna Kraljica

8.

AURORA

Miris metala i ustajalosti mi je ispunio nozdrve, sacekala sam da se priviknem na ove mirise, a zatim sam otvorila  oci i par puta trepnula da bih se navikla na svetlost, imala sam uzasnu glavobolju.

Secanja su mi se polako vracala i shvatila sam sta se desilo, bila sam oteta, ponovo.Ovo nije prvi put da me je neko oteo, a verovatno nije ni poslednji.Navikla sam se na ovo i bez panike sam cekala svoje otmicare, jedino sto su mogli od mene zeleti su ili novac ili moje usluge. Novac mozda i dobiju, ali pomoci sigurno necu.

Moji otmicari su usli u prostoriju, a to su bili takozvana trudnica i njen muz.

"Konacno si budna", rekao je muskarac.

"Kao sto vidis, jesam", rekla sam uz zlobni osmeh:"Moje vreme je jako dragoceno tako da preskoci sa pretnjama i reci sta zelis"

"Ne bi trebala da budes tako samouverena, ipak je tvoj zivot u nasim rukama", zlobno se nasmejao.

"A neciji zivot zavisi od mene, nisam li u pravu?", pitala sam podrugljivo, a njemu je osmeh odmah spao sa lica.

"Kako si samo drska...!", uzviknula je devojka.

"Bicu jasna, necu vam pomoci o kome god da je rec, sada mozete da krenete sa pretnjama", rekla sam sa osmehom.

Cak i da dodje do toga da me muce, to ne bi bilo nesto sto do sada nisam prosla, celo detinjstvo sam to trpela, ipak svi oziljci koje posedujem me svakog dana podsecaju na to. Svakim pogledom na njih setim se jednog, u zivotu novac diktira sve, pravda ne postoji.

"Ako nam ne pomognes bices mrtva!", uzviknuo je covek.

"To sam cula mnogo puta u zivotu i pogledaj me jos uvek sam tu"

Nisam vise bila sposobna da osecam strah, jer sam ga mnogo puta do sada osetila. Nisam bila sposobna da volim, jer sam se bojala da cu ponovo biti ostavljena.

"Batine, upucavanje, mucenje, elektrosokovi, davljenje, gusenje, povrede nanete hladnim oruzjem,opekotine", rekla sam vise za sebe:"Budite originalni, sve ovo sam prezivela i verujtre mi, nista od toga nije radilo"

Koliko god oni bili opasni, bicu opasnija. Koliko god me lomili, ostacu jaka.

"Ako ne brines za sebe, postoji neko do koga ti je stalo, naci cemo ga"

"Srecno sa tim, ako ga nadjete molim vas da nas upoznate", rekla sam kroz smeh. Nije bilo osobe koju sam volela, a i nije kao da imam nekog ko me ceka kod kuce, svi koja sam ja volela su odavno mrtvi.

Muskarac mi je prisao, a ubrzo sam osetila ostar bol na licu.

"Seko?", u sobu je usla devojcica ne starija od devet godina, a kada me je ugledala dotrcala je do mene i stala izmedju mene i muskarca:"Pusti je! Ovo je besmisleno! Sta vam je ona uradila?"

"Clara, izadji", smireno joj je rekla devojka.

"Ne idem ja nigde dok je ne pustite!", rekla je ostro:"Dokle ces ovo raditi, naudices mom malom sestricu, makar mi dozvoli da ga upoznam"

U devojcinim ocima su se ocrtali tuga i bol.

Da li je moguce da je zausta trudna?

Ako je tako, onda je sigurno luda, namerno je zaustavila svoje srce da bi me dovela ovde i time ne samo da je stavila svoj zivot u opasnost, nego i zivot fetusa. Ako je i dalje ziv ima 90% sansi da bude rodjen mrtvorodjen ili sa nekom anomalijom.

"Molim te, izadji!", rekla je devojka jedva suzdrzavajuci suze.

Devojcica je pala na zemlju i pocela da se gusi i kaslje, ovoje su potrcali da joj pomognu, ali nisu znali sta da rade.

"Clara!"

"Sta da radimo?", devojka me je uplaseno pogledala.

"Nemam ideju", rekla sam ne zainteresovano.

"Michael, pusti je, nema poente da je vise drzimo ovde", rekla je kroz plac, dok joj se devojcica gusila u narucju.

"Ali....", poceo je muskarac, ali ga je devojka ostro prekinula.

"Uradi sta sam ti rekla!"

Muskarac ili Michael mi je prisao i odvezao me.

"Molim te pomozi joj!", uzviknula je devojka.

"Imate li aparat sa kiseonikom?", pitala sam.

"Idi i donesi ga!", uzviknula je devojka.

"Donesite mi i moju torbu rekla sam"

Muskarac je istrcao iz sobe.

"Polako, pokusaj da usporis disanje, sve ce biti u redu", rekla sam devojcici koja se i dalje gusila.

Muskarac je utrcao u sobu sa svim sto ce mi biti potrebno, a ja sam devojcicu odmah prikljucila na aparat sa kiseonikom.

Zatim sam iz nje izvukla ampulu sa lekom za smirenje i zabola joj je u butinu, a ona je ubrzo utonula u san i sa tim joj se i disanje normalizovalo.

"Hvala ti"

"Vreme je da krenem",rekla sam i uputila se ka vratima.

"Stani, molim te! Ti si jedina koja joj moze pomoci, ima rak pluca, umrece za manje od nekoliko meseci ako joj ne pomognes", rekla je kroz plac.

Moja racionalna strana mi je govorila da se okrenem i nastavim svoj put, jer ona nije bila moja  briga, ali moja druga, svaba strana, mi je govorila da ostanem. Koliko god zelela da budem racionalna, moja slaba strana su bila deca. Jos samo ovaj put........

Pomislila sam, ali duboko u sebi sam znala da ovo verovatno nije poslednji put da pomazem nekome bez nadoknade, jer ipak su postojala dva nacina na koji ste mogli da platite moje usluge prvi je bio da mi platite pozamasnu sumu novca, a druga da me vasa prica dirne.Hrabrost ili ludost ove devojke da zaustavi svoje srce da bi me dovukla u ovu rupu da pomognem njenoj sestri, a uz to mogucnost da je svom detetu unisti zivot zbog ove devojcice me je zaista dirnula.