Crna Kraljica

9.

AURORA

"Zao mi je zbog svih problema koje smo Vam izazvali, ona je jedino sto mi je ostalo od porodice, ja sam je odgajila i ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da je uskoro verovatno nece biti", rekla je devojka kroz suze kada sam joj rekla da cu pokusati da im pomognem.

Koliko god se trudila da sebe ubedim u to da su pogresno postupili verovatnoca da bih isto uradila da sam bila u njihovoj situaciji je velika.

"Zelim da vidim njen medicinski karton", rekla sam kratko. Nisam smela da pokazem svoju blagu stranu ispred nje.

"Naravno, odmah cemo Vam ga doneti", rekla je i izasla iz prostorije, a ja sam ostala sama.

Sta mi je sve ovo trebalo?

Mnogi bi me osudjivali zbog nacina na koji radim ovaj posao. Sve sto ljudi vide u medicini je humano zanimanje i dobra plata, a retko ko od njih vidi da je sve u vezama i polozaju. Kao doktor ne mozete uspeti ako iza vas ne stoji neko ko je uspesan lekar, bio vam on porodicni prijatelj, porodica ili blizak poznanik, bolnice su podeljenje u "klanove" i uspevaju oni koji su u pobednickom "klanu", to jest oni koji su naklonjeni nacelniku bolnice.

Operacije su namestene, vecinu operacija na fakultetu sam ja radila, ali to se vodilo pod operacijama mojih mentora, doduse to mi nije smetalo dobijala sam pozamasne sume novca da ih uradim i cutim o tome, ali jedino sto nisam trpela bilo je to da mi oni glume nadredjene i da mi naredjuju na vezbama i morali su to postovati, inace je sve moglo izaci na videlo.

Dobila sam i dosta ponuda da pocnem da radim u univerzitetskoj bolnici i uz to i da predajem, ali nisam to zelela, trenutno mi se ovaj nacin zivota dopada, a ako se jednog dana predomislim imacu dovoljno sredstava da otvorim svoju bolnicu.

Bila sam "genije" univerzitetske bolnice i planirala sam da ostanem tu godinu dana kao stazista, ali onda se on razboleo.... Tada sam izgubila jedinu koja je pokusala da mi pokaze da svet nije samo crn i beo, sa njim bio je pun boja i avantura, on je bio i prvi i jedini pacijent koga sam izgubila i do nekle i dalje krivim sebe zbog njegove smrti.

Primetila sam da su mi obrazi mokri od suza koje su skliznule niz moje lice.

Kako mi samo nedostajes....

Iz mojih misli me je vratila skripa starih vrata, a ja sam odmah izbrisala suze i ponovo vratila svoju "hladnu i stalozenu masku".

"Izvolite", rekla je predajuci mi hrpu papira koji su predstavljali Clarin medicinski karton, trebace mi minimum sedam dana da sve pazljivo predjem.

"Zelela bih da vidim sobu u kojoj cu boraviti", rekla sam, a ona me je povela ka lepo uredjenoj sobi, ciji je prozor gledao na sumu i jezero.

"Shvatila sam da Vam se nikada nisam zvanicno predstavila, ja sam Teresa, ako Vam bilo sta zatreba naci cete me u sobi na kraju hodnika"

"Razumela sam, obaveatite me kada se Clara probudi"

"Naravno", rekla je:"Zelite li da Vam veceru donesemo u sobu?"

"Naravno", rekla sam, a sa tim ona je napustila sobu u kojoj sam boravila.

Istusirala sam se i promenila u cistu odecu,a zatim izasla na terasu na svez vazduh. Mesec se ocrtavao na povrsini jezera i sve je bilo obasjano mesecinom i to me je potsetilo na davno izgublneni san i obecanje o buducnosti, ali ipak mi smo samo ljudi i ne mozemo da ocekujemo da ce nam se svi snovi ispuniti. Odavno sam ja odustala od mastanja i sanjarenja, jer to je bio samo kratak bez od surove stvarnosti,a ubrzo bi morali da se vratimo u stvaran svet.

Vetrovita noc me je podsecala na prvi sastanak na kome smo bili, samo nas dvoje u prirodi, vetar koji mi mrsi dugu kosu, uz mesecinu koja nas je obasjavala, izgubljeni u sanjarenjima o zejednickoj buducnosti.

Posto sam videla kuda me vode sva ova secanja o njemu usla sam u sobu i bacila se na proucavanje medicinskog kartona, zeleci da oteram sva osecanja vezana za njega. Kada god bi mi se vratila secanja na njega trudila sam se da se sto vise zaokupim poslom.

"U cemu je stvar pomaganja drugima, ako nisi mogla pomoci jedinoj osobi koja te je volela i nije te odbacila? Da li si zaista sposobna da pomognes drugima?", cula sam tihi glasic u svojoj glavi.

Posvetila sam se kartonu koji je bio ispred mene, skoncentrisuci se samo na ono sto je u njemu, uskoro sam cula i kucanje na vratima i glas koji mislim da je pripadao Teresi o tome da je vecera ispred vrata, ali nisam obracala paznju na to i samo sam nastavila sa citanjem.Nisam ni primetila kada sam zaspala, jer su ubrzo dijagnoze zamenili snovi.

_____________________________

Pa evo ga jos jedno poglavlje, nadam se da ce vam se svideti.

Unapred se radujem da procitam komentare o vasim misljenjima o ovom poglavlju :-)