Crna Kraljica

4.

AURORA

Uz nacin zivota na koji sam zivela naucila sam nekoliko jezika i to mi je dosta koristilo u poslu.

Usla sam u avion i smestila se u svoje sediste, a zatim sam jos jednom presla preko podataka koje sam dodatno dobila oko mog sledeceg slucaja. U vreme kada sam zavrsila avion je vec uzleteo i konacno sam dobila priliku da se odmorim, a ubrzo sam utonula u san.

Proslost

"Mama! Mama!", radosno je uzvikivala cetvorogodisnja devojcica kada je ugledala svoju majku koja se posle tri meseca konacno vratila iz bolnice, a zatim ju je cvrsto zagrlila.

"Kada se tata vraca?", pitala je uz osmeh, ocekujuci da ce i otac biti uz njih.

"Uskoro", rekla je sa laznim osmehom ne zeleci da brine svoje dete, ali istina je bila da ih je njen muz, vlasnik imperije zauvek napustio, otisavsi sa jednom poznatom glumicom.

Znala je da je od sada na njoj da se brine o njima,a uz to morala je i da se brine o svojoj bolesti koja bi lako mogla biti i fatalna za nju.

"Sigurna sam da ti je nedostajala hrana koju sam spremala", rekla je i uputila se ka kuhinji, a devojcica je ostala u dnevnoj sobi da se igra sa igrackama, nije zelela da brine nevino dete o njenim proplemima.

Posle godinu dana

Nekada zena vlasnika imperije postala je prosjak zbog nemogucnosti da radi zbog svog zdravstvenog stanja, a onda je zbog korupcije doktora njen zivot zavrsen. Ministar koji nije bio u kriticnom stanju bio je primnjen i negovan pre nje, a za to vreme ona je dozivela srcani zastoj.

Nekada radosna devojcica, sada je bila dete koje se retko osmehivalo, a njen otac je i kada je cuo tragicnu vest odbio da brine o njoj jer nije zeleo da ga bilo sta podseca na njegov predhodni zivot i predao ju je njegovoj sestri. Devojcica je ubrzo zavrsila u domu za nezbrinutu decu i od tog dana neprestano je menjala staratelje i svakog puta bi na kraju bila napustena i ponovo ostavljena sa slomljenim srcem.

Iz sna me je probudila buka koja je nastala u avionu. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim sta se desava, devojcica ne starija od pet godina je stajala pored onesvescene zene i plakala. Stjuardesa je pokusavala da smiri skupinu ljudi i pronadje doktora.

Odlucila sam da ostanem na svom mestu i sacekam da pronadju doktora, nije na meni da svima spasavam zivote,jer ipak ja sam placeni doktor .

Proslo je vec nekoliko minuta, a ni jedan doktor se nije pojavljivao.

To si nekada bila ti....

Konacno sam ustala i zamolila stjuardesu da pomeri dete i znatizeljne ljude u stranu, a ona me je odmah poslusala.

Posle krace pregleda znala sam da zena nije u zivotnoj opasnosti vec je samo bila iscrpljena i ubrzo je povratila svest, a ja sam je samo prikljucila na infuziju i vratila se na svoje mesto.

Tokom leta doslo je do jos par slucajevima u kojima je nekima bila potrebna medicinska pomoc, ali svi su mogli da budu reseni i samostalno, tako da sam samo ostala na svom mestu.

Pre nego sto smo izasli iz aviona devojcica cijoj sam majci pomogla me je zagrlila i zahvalila mi se.

Muskarac koji nije izgledao mnogo starije od mene me je cekao da me odveze na moju novu destinaciju, a kada smo stigli docekana sam u luksuznoj vili.

Stariju covek u odelu me je docekao sa ozbiljnim izrazom na licu i mogla sam da zakljucim da je bio veoma poslovan i bezosecajan.

"Siguran sam da ste vec pazljivo presli preko slucaja, drugi doktori su mi rekli da za njega nema nade, ali verujem da ste Vi sposobni da mu pomognete. Cena koju odredite ce Vam biti isplacena u potpunosti. William je u njegovoj sobi, moj batler ce Vas odvesti gore. Mene izvinite ja moram da se vratim u kompaniju", rekao je i naredio jednoj od sluzavki da obavesti vozaca:"Ako Vam bilo sta zatreba ostavio sam Vam moj licni broj"

"Razumela sam"

Batler mi se poklonio, a zatim mi pokazao put ka decakovoj sobi.

"Gospodaru Williame, doktor je stigao", rekao je batler kada je pokucao na vrata.

"Neka udje"

Usli smo u sobu, a batler nas je odmah ostavio same.

"T-ti si zensko", rekao je iznenadjeno.

"Nadam se da nemas problema sa tim, jer sam ti ja jedina sansa da konacno stanes na svoje noge", rekla sam i sela na fotelju u uglu sobe.

"K-kako si samo drska?! Znas li ti ko sam ja?!", uzviknuo je:"Ja sam naslednik imperije...!"

"Dobro ja znam ko si ti, ti si jedno razmazeno deriste koje je invalid i kome trenutno samo ja mogu pomoci", rekla sam:"A ako me ne zelis ovde ja mogu i da odem, ali sa tim i odlazi tvoja sansa da ikada postanes nezavistan"

Mrzela sam ovakvu decu,bili su razmazena derista ko ja su naviknuta da samo naredjuju i da uvek dobiju ono sto zele; ali ako je njihova porodica imala dubok dzep, to mi i nije predstavljalo veliki problem.

"T-ti...!", videla sam kako mu se bes ocrtava na licu, ali to me nije zanimalo.

"Imas pet minuta da me zamolis za oprostaj ili odlazim, a posle toga me ni tvoj deda, ni bilo ko drugi ne moze ubediti da se vratim, cak ni pozamasna suma koju mi mogu ponuditi",rekla sam hladno i bila sam spremna da to i ucinim.

Svi oni su zavisili od mene, a ne ja od njih i morali su da postuju pravila koja ja postavljam.

Vreme je isticalo, a ja sam se vec uputila ka vratima.

"Cekaj! Mozes li mi zaista pomoci?", pitao je posle duzeg vremena, ali ja sam nastavila svoj put jer i dalje nisam cula ono sto sam zelela da cujem.

"Zao mi je, ucinicu sta god mi kazete, samo mi pomozite"

"Izgleda da ipak nisi toliko glup", rekla sam sa zlobnim osmehom, a videla sam kako mu se bes ponovo ocrtava na licu, ali ovoga puta nije nista rekao. Sem sto cu mu pomoci da prohoda, naucicu ga i postovanju prema drugima.

_____________________________

Hvala vam sto citate ovu pricu :-)

Ako vam se svidela ostavite ⭐ i komentar i podrzite me u daljem pisanju.

U ovom poglavlju sam donekle pokusala da opisem proslost Crne Kraljice :-)