Ako išta vrijedi, zar to nije ljubav?
Druga sezona priče "Par minuta za nas" sa nešto drugačijom radnjom i mnogo više likova. 🤍
(Da biste ovu razumjeli u potpunosti bilo bi poželjno da pročitate prethodnu sezonu priče)
"Ma tko vas provocira, ne lupaj! Samo budi strpljiva.", rekla je Izabel a Hel se složila. Okej, neka im bude.
...
U momentu kad su Mateo, Modrić i Brozović izašli iz restorana i krenuli ka liftovima, ostali smo Borna I ja sami. On je jeo neki sendvič, dok sam ja pila čaj I čitala tko zna koji po redu danas naslov o meni i Jošku. Ponovno se događaju takve stvari. Podsjeća me na sve početke.
"Hoćeš li skloniti taj mobitel s očiju?", upitao me je a ja ga poslušam. Zaključam ekran mobitela I spustim ga pored sebe, na stol.
"Što te muči, seko?", pitao je.
"Ako su ti naslovi problem, ne treba da budu.", zašto on i Andrej toliko sliče? Da li jer se previše druže ili što? Doslovno iste rečenice izgovaraju na istu temu.
"Kako, Borna?", upitam ga da mi da odgovor, kad je već tako miran, sigurno ima razlog.
"Čuj kako?", smislio je tko zna kakvu pizdariju.
"Objavite fino da čekate i drugo dijete. To će novinare malo da skrene u drugu dimenziju.", reče a ja ga poprijeko pogledam.
"Brineš me.", kažem.
"I ovako me rastežu po novinama, što treba da se ujutro pojavi naslov da sam u šemi s drugim i da tko zna čije dijete čekam. Ne želim to.", preveliki je pritisak i ovako, posebno u zadnje vrijeme.
"Ako nećete vas dvoje da se oglasite povodom ovoga sranja, ja ću.", odlučan je.
"Borna...", iznervirana sam do bola.
"Što Borna? Nisam li ti ja stariji brat?", pitao me je.
"Jesi..", zamalo da kažem "nazalost", ali je nekad stvarno najbolji brat na svijetu. Iako mi sad dođe da ga pljusnem da vidi sve zvijezde.
"Nema što da brineš. Fukusiraj se na djecu, na sebe. Ja ću isto i na sutrašnju tekmu i sve. Ajd sad spavati.", ustao je a ja sam za njim.
"Ispratit ću te.", izašao je sa mnom ispred hotela Vatrenih. Naravno da se I ovaj put ponaša zaštitnički. Samo se plašim da ne pretjera pa sve pođe po krivu.
...
Ma: Sretan ti rođendan, ljubavi mog života. Žao mi je što nisi sa nama u Zagrebu da ga provedemo svi skupa, ali okej. Imaš poljubac od našeg malog Renata!😗🤍
Ups! Tento obrázek porušuje naše pokyny k obsahu. Před publikováním ho, prosím, buď odstraň, nebo nahraď jiným.
-Naravno da me je dočekala slatka slika uz poruku za rođendan, točno u ponoć. Jako sam se raznježila, poželjela sam da sam trenutno s njima. Da ga jako zagrlim i poljubim.
Me: hvala ti, mama! Imaš pozdrav od mene I malog brace ili seke za našeg Renu!
Ups! Tento obrázek porušuje naše pokyny k obsahu. Před publikováním ho, prosím, buď odstraň, nebo nahraď jiným.
-Poslala sam i sliku te odložila mobitel na stol. Naravno da su mi cure javile da ne zaspim prije nego što me pozovu, iz nekog razloga. Poznajući Izabel, Helenu i Vanju, očekivala sam ih u ponoć, ali sad je već 10 minuta poslije 12 sati.
"Izađi ispred hotela.", došla mi je poruka od Izabel. Samo sam ostavila "seen" i samo ustala s kreveta. Obukla sam tenisice na noge, uzela mobitel I spustila se skroz do lobija, a potom izašla i vanka.
"Napokon!", Hel me je odmah ispred vrata dočekala.
"Uplašila si me.", srce mi je umalo stalo. Kad je rekla "ispred hotela" Nisam znala da doslovno to misli.
"Kreni!", primila me je za ruku i odvukla do parkirališta di su stajale Vanja, Izabel I Nina? Čekaj, što I Nina radi ovdje?
"Sretan rođendan!", prišla mi je Nina prva s tortom u rukama. Na njoj su bila dva srca, jedno plave, drugo roze boje.
"Hvala vam cure. Ovo nije trebalo.", jedva zadržim suze. Ne želim plakati, makar bilo od sreće.
"Nemoj reci samo da me nisi očekivala?!", pobunila se Nina prije nego sam u glavi i skapirala da je tu.
"Malo da, malo ne.", sjetim se ostatka ekipe koja je zadužena za iznenađenje.
"Ovo nije ništa naspram sutrasnje pobjede i prolaza u finale Lige Nacija.", rekla je Vanja.
"Da, to će biti najbolji rođendan ikad." , priznam im. Realno, slagala bih ako bih rekla da me ne raduje ovo polufinale L. Nacija.
