Jednom u životu

9.deo

-Da li je moguće da nisi odgovorila makar na pozdrav?-Dilan je pogleda sa zaprepašćenjem kada je nestao u brdima.

-Zašto bih? Nemamo o čemu razgovarati. Očigledno si zaboravila da smo razvedeni! Već osam godina!-jetko odgovori.

-Jeste ali...zapravo razumem. I ako se buniš protiv pravila i običaja po tebi ipak nije na mestu da vodiš razgovor sa muškarcem na otvorenom, makar ti on bio bivši muž. Nemaš oca, brata i prepuštena si sebi...aman, aman! Nije valjda da je to u pitanju?-seka nije odustajala.

-Dilan, ne zanimaju me pravila, nemam šta da pričam sa njim. To je bilo jednom u životu i nikada više! Volela sam ga, imali smo dete i izgubili...nakon toga sve je izgubilo smisao. Kraj priče!

-Shvatam! Srce me boli...nikada se neću pomiriti sa načinom na koji se završilo. Pomalo me hvata strah za mene i Bariša. Sve se svodi upravo na jednu frazu koju si izgovorila..."jednom u životu". Uffff...ali ne mogu da ne primetim. Mert je ostao najlepši muškarac za mene, ništa se nije promenio, čak i godine mu idu u prilog. Kao staro vino!-sestrine reči su je ubadale kao oštrica noža. Iznervirana zbog susreta podbode konja i polete kao ptica preko polja.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

U konaku od ranog jutra čuo se žamor žena i vika radnika.

Teta je odlučila srediti plantažu pistaća zahtevajući da se plod obere bez obzira na kvalitet smatrajući da će to isplatiti ulaganje. Hana je pokušala odgovoriti ali uspeh je izostao. Starica je terala svoje pravdajući se da ne želi provoditi vreme premeštajući se sa stolice na stolicu. Moralo se raditi, prezirala je dokolicu.

-Esmaaaaaa...aman, aman...nema te celih petnaest minuta! Odmah donesi posluženje da ljudi ne dangube! Po tebi mogu zanoćiti a vreme odmiče...nccccccc, tako mi i treba kada ne znam izabrati valjanu poslugu!- Fazlije je ljutito lupkala štapom posmatrajući sa terase šta se dešava.

-Aginice, devojke su imale problem, peć nije radila. Zapušio se odžak! Biće za par minuta gospođo-žena sva u znoju istrča iz kuhinje.

Hana se smešila skrivena iza mušepke (drvene rozete na prozoru).

Spavala je u sobi koju su tetkovi roditelji odabrali za svoju. Nameštena u seldžučkom stilu bila je jedna od najlepših u kući. Protegnu se i navuče mekani ogrtač...volela je jutro početi kupanjem u starom kupatilu okružena mirisom divlje ruže.

U glavi je imala plan. Danas će sa Dilan otići do bazara po materijal za posteljinu. U pomoćnim sobama za radnike trebalo je zameniti sve što je staro i pocepano. Ipak, teta nije želela priče u mahali kako je cicija, sve je moralo biti pod konac. Fatima krojačica čekala je kao zapeta puška radujući se velikom poslu i to još sa aginicom.

Na brzinu snažnim potezima istrlja kožu grubim peškirom ispirajući sapunicu bakarnom posudom iz vrelog krčaga u hamamu. Kupatilo staro stotinu godina zadržalo je duh slavnih vremena. Mozaik na mestima izbledeo davao je posebnu draž celom prostoru. Mirišljave soli i ulja u dugačkim staklenim flašama sijale se na titravoj svetlosti koja se probijala sa tavanskih prozora. Polutama u kupatilu sa upaljenim fenjerima ručno pravljenim od raznobojnih staklića i kovanog gvožđa imala je tarapeutsko dejstvo. Po prvi put nakon mnogo vremena osetila je mir prepuštena svojim mislima. Ni jednog trenutka se nije pokajala zbog odluke da letnji raspust provedu u Urfi.

Nevoljno ustade i dohvati veženi peškir ručno izrađen od pamuka sa njihovih polja. Ogrnu se i spretnim pokretima zategnu ga na grudima prilazeći ogromnom ogledalu. Ostalo je još petnaest minuta do sestrinog dolaska, dovoljno vremena da se spremi i na brzinu popije šoljicu kafe. Brzo utapka kremu i privuče neseser sa šminkom, još crna olovka i spremna je za izlazak...preturala je prstima po torbici kada oseti nalet svežeg vazduha i škripu vrata. Zastade na par trenutaka pokušavajući da se seti da li je navukla rezu...tišina ponovo zagospodari prostorom. Odmahnu glavom. Niko nije ulazio u ovaj deo kuće dok ne bi izašla u dvorište. Izvuče olovku i podiže pogled ka ogledalu.......na par metara u odrazu ugleda priliku u mračnom delu hodnika. Strah je zakuca u mestu. Kroz glavu munjevito prolete misao da joj se priviđa a onda lik praćen tračkom svetlosti izroni oduzevši joj dah.