Njena želja

17

*SEDAM MESECI KASNIJE*

,,Ljubavi, zovem samo da ti javim da idem po oca."  Kažem dok se vozim Damjanovim autom. On je na poslu. Pre dva meseca se potpuno oporavio i vratio u firmu.

,,Važi. Rezervisao sam nam sto u mom restoranu. U 6 je." Dogovorili smo se da ćemo izaću sve troje. Vreme je da se lepo upoznaju.

,,Bićemo tačni. Volim te, čujemo se." Prekinem vezu m, jer vozim. Položila sam pre par meseci. Nemam svoj auto pa koristim jedan od Damjanovih. On ih ima nekoliko. I više nego dovoljno.

Dok sam ja svih ovih meseci posećivala oca u bolnici, Damjan nije želeo da podje sa mnom. Hteo je da ga upozna kada završi sa lečenjem. Mislim, oni se znaju. Ali nisu se nikada lepo upoznali. Ne onako kako treba. Verovatno ga je moj otac i zaboravio, jer je tada bio pod alkoholom i nije znao šta radi.

Tata izlazi danas. Promenio se i mnogo se kaje. Oprostila sam mu. Krv nije voda, a on je moj otac. Ne želim da ga izgubim.

Stignem ispred bolnice i stanem na parkingu. Ugledam ga kako sedi na klupi i čeka me.

,,Tata!" Mnogo mi je drago da je konačno spreman da izadje.

,,Došla si." Kao da nije verovao da ću zaista doći po njega. Pa ako ga se nisam odrekla kada je bio pijanica, zašto bih sada kada se promenio i dobio šansu za novi početak.

,,Naravno. Hajmo." Uzmem ga pod ruku i odemo do auta.

,,Odkud ti ovaj auto? Skup je." Začudi se.

Nisam mu nikad pominjala Damjana, zbog onog incidenta ispred moje kuće, kada ga je Damjan umalo prebio. Htela sam da mu lepo sve ispričam kada izadje.

,,Duga je to priča. Upadaj. Imam svašta da ti pričam kada stignemo kući." Stavim njegov kofer koji je vukao sa sobom u gepek i zatvorim ga. Za to vreme se tata smesti u auto.

,,Vau." Prelazio je rukom preko crna kožna sedišta i divio se ogromnom ekranu koji je skoro veliki kao njegov tv kući.

,,Pazi na ekran, na dodir je." Upozorim ga. Kliknuće nešto što verovatno ne znam da ugasim. Nisam baš iskusna.

,,Kćeri, šta sam ja to sve porpustio? Da nisi postala milioner?" Smešno mi je koliko je čudu.

,,Pa može se reći." Ako se pod tim misli da sam verena za milionera i da ću se za pola godine udati za njega.

,,Kao da sam bio godinama zatvoren, a ne sedam meseci."

,,I meni se tako čini." Mnogo toga se izdešavalo za kratko vreme.

....

,,Čekaj, ti si upoznala tu ženu Ljiljanu u cvećari?" Upita me dok mu pričam kako sam upoznala Damjana.

Odvezla sam ga našoj kući, a mojoj staroj, u kojoj više ne živim. Od privremenog zajedničkog života sa Damjanom, prešlo je na stalno. Pre nekoliko meseci sam se zvanično uselila u njegovu kuću. Prenela sam sve svoje stvari.

,,Da. Ona nam je bila stalna mušterija. Zbližile smo se i onda me je zamolila da joj pazim na baštu. Tako sam upoznala njenog sina Damjana. Jedinca."

,,Dobro. Dalje."

,,Svideli smo se jedno drugom i sada smo vereni i pravićemo svadbu za 6 meseci." Prećutim mu neke detalje, jer on ne mora sve znati. Mislim da ne bi odobrio način na koji smo se verili.

,,Da nije to malo prebrzo. Jesi sigurna?" Stavi ruku preko moje koja je na stolu.

,,Nikad nisam bila sigurnija u nešto nego sada. On je predivan. Svideće ti se." Osmeh mi zaigra na licu.

,,Meni je najbitnije da si ti srećna."

I ovo je moj tata koji mi je neizmerno falio. Onaj koji me je podržavao i bio tu za mene. Onaj tata pre mamine smrti.

....

,,I ovo je njegov restoran?" Tata se idalje divi dok idemo ka stolu za kojim sedi Damjan i čeka nas.

,,Da. Ima i restoran." Objasnila sam mu da Damjan ima uspešnu firmu koja se bavi izgradnjom i prodajom. U kolima sam mu nagovestila da ima i restoran u kome ćemo se naći sa njim.

,,On je baš bogat." I dalje ne može da veruje.

,,Upala mi je kašika u med." Neki bi rekli.

,,Mislim da je njemu upala kada je dobio moju kćerku za verenicu." Osmehne mi se.

,,Tata, ovo je Damjan. Damjane, ovo je moj tata." Pokažem rukom ka vereniku, pa ka ocu, kada dodjemo do stola.

,,Damjan Panajotović." Ustane i pruži mu ruku.

,,Dobrica. Dobrica Jović." Rukuju se, ali tata napravi neku čudnu facu.

,,Mislim da se mi znamo. Jesi li ti onaj koji je odbranio moju kćerku od mene?" Izgleda da se ipak seća.

,,Da." Odgovori mu kratko.

,,Hvala ti. Da nije bilo tebe, ko zna šta bi bilo. Jako cenim to. I izvinjavam se zbog toga kako sam se poneo. Celog života ću žaliti." Savije glavu. Krivica ga izjeda.

,,Ostavimo prošlost iza nas. Ali ako se to ponovi, neću biti velikodušan kao tada." Sedne.

,,Drago mi je da je moja ćerka pronašla osobu poput tebe. Njoj je potreban neko ko će je štititi." Pridružimo se oboje Damjanu za sto.

,,Tvoja ćerka je veoma kulturna i poštena devojka. Trebaš biti ponosan na nju. Iskoristio bih ovu priliku kada smo se sve troje okupili, da te pitam za odobrenje. Mi smo već vereni i planiramo da se venčamo sledeće godine. Ipak sam hteo da te pitam da li si saglasan. Tako nam i tradicija nalaže, a mene je majka, hvala Bogu, naučila svemu."  Ne znam kako je to moguće, ali se ja iznova i iznova zaljubljujem u ovog čoveka.

,,Biće mi čast da ti predam moju kćerku. Sada sam siguran da je u pravim rukama. Imate moj blagoslov. Dobrodošao u porodicu."

Ne znam da li je ovo samo zbog hormona ili bih se ovako rasplakala i da nisam trudna. Ne mogu da zaustavim suze.

Obrišem ih rukom i zaključim da je pravi trenutak da im saopštim jednu divnu vest. Bar za mene je divna. Ne znam kako će oni reagovati.

,,Sada kada smo to rešili. Imam nešto važno da vam kažem." Skrenem pažnju na sebe i oboje me pogledaju.

,,Kaži, sine."

,,Znam da nismo planirali ovo, a ni razgovorali o tome. Ali jednostavno se desilo." Krenem nervozno da se igram salvetom.

,,Plašiš me, Mila." Izjavi Damjan.

,,Trudna sam." Znam to već dve nedelje, ali sam čekala pravi momenat. Mislim da neću naći bolji od ovog.

Prvo su me obojica bledo gledali, a onda su se istovremeno nasmejali.