Njena želja

10

,,Rekao si ubrzo, prošlo je pola sata." Požalim se kada se vrati.

,,A ti si mi brojala vreme?" Nasmeje se.

,,Ne, ali po osećaju bih rekla da je prošlo toliko." Prekrstim ruke. Nije mi bilo zanimljivo da sedim ovde sama na klupici i čekam njega, koji je ko zna gde otišao. Nisam mogla da se vratim kod Ljiljane, jer su posete završene.

,,Nije." Pridruži mi se ponovo na klupi.

,,I? Zašto sam te čekala?"

,,Imam jedan predlog." 

,,Kakav predlog? Ustao si u sred razgovora i otišao negde."

,,Naterala si me na razmišljanje i u pravu si. Želim da ispunim majci želju, zato sam morao da odem." Stavi ruku u zadnji džep od pantalona.

,,Koju želju?" Dobro je da me je poslušao.

,,Mamina želja je da dočeka da se oženim i imam svoju porodicu." O Bože, jesam li ga ja to naterala da odluči da se oženi? Zaboli me u grudima sama pomisao da se oženi.

Koja je ta devojka? Čekaj, on ima devojku? Kako? Kada? Nikada je nije spomenuo. Pa sa mnom je bio na sastanak pre mesec dana. Kako je stigao sve?

Gledam ga začudjeno sa otvorenim ustima. U šoku sam i verovatno sam napravila najgluplju facu na svetu.

,,Znam da je ovo šok, ali nisam očekivao da ćeš ovako reagovati. Mislim, nisam još ni stigao do glavnog dela plana."

Ima još? O, čoveče. Možda planira odmah i dete sa njom? O, ne. Šta si to uradila, Mila? Svidi ti se neko i ti ga odguraš drugoj u naručje!

,,Šta?" Bojažljivo upitam.

,,Znaš onaj sastanak na kom smo bili?"

,,Da."

Šta sa tim? Jao, da nije konobarica iz tog restorana? Sećam se jedne prelepe koja je služila sto do nas. Žena je prelepa, malo starija od mene.

,,To je bila majkina ideja. Ona misli da si ti prava žena za mene."

,,Šta?"

Ništa ne razumem. Izveo me je na večeru zbog Ljiljane? Šta misli pod tim da sam prava žena za njega?

,,Majkina želja je da te oženim. Non stop mi je pričala o tebi i urgirala da te zavedem. Ona želi da se ja oženim i ako je moguće da se oženim tobom."

Ako me je na početku šokirao, ja sam onda sada zaledjena do srži. Ovo je neka skrivena kamera i sutra ću izaći na tv?

,,Šališ se, zar ne?" Da. Definitivno je to u pitanju.

,,Ozbiljan sam. Slušaj. Moj predlog je da se udaš za mene." Izvadi crvenu kutijicu koju je držao iza ledja. Otvori je, a u njoj prsten sa ogromnim dijamantom.

,,Jesi ti poludeo? Bili smo na jednom sastanku! Jednom! I ti me prosiš sada? Ja ovo sanjam. Ovo se ne dešava. Mislim, ti si ti. Ja sam ja. Nismo ni zajedno, a ti bi već da me ženiš."

,,Ovo je Ljiljanina želja. Sama si rekla da trebam da joj ispunim poslednju želju."

Da. Rekla sam to. Ali mislila sam da će to možda biti materijalno ili neko putovanje ili..nešto drugo, a ne prosidba.

,,Znači ti me prosiš, ne zato što ti se svidjam, već zbog majke?"

,,Da..Mislim ne! Svidjaš mi se. Lepa si, pametna i poštena. Znam da je moja majka u pravu. Shvatam sada zbog čega je htela da budem sa tobom." Iznenadi me.

,,Ja nikada nisam ovo ovako zamišljala."

Neke devojke budu godinama u vezi, pa ih ni tada dečko ne zaprosi, a mene je Damjan zaprosio, a da se nismo ni poljubili.

,,Ti shvataš da mi nismo zajedno?" Dodam.

,,Bićemo." Izvadi prsten iz kutije, a on tako lepo sija, da bi mu i sunce zavidelo.

,,Evo mog predloga. Budi mi verenica. Reći ćemo Ljiljani da smo se verili i glumićemo da se volimo. Okej? U medjuvremenu pružimo šansu jedno drugom. Izlazićemo, pokušaćemo. Ako ne ide, onda ne ide. Razići ćemo se. Mojoj majci je jako malo ostalo. Znam da bi je ovo usrećilo. Pomozi mi da je usrećim. Možda usrećimo i jedno drugo tako." Uzme mi ruku i pogleda me sa nadom.

Za Ljiljanu. Da, pristajem samo zbog Ljiljane. Zanemarićemo činjenicu da mi srce lupa brzo kad god ga ugledam i da mi u snove ponekad dolazi.

,,Molim te."  On je tip koji ne moli, zato mi je i pomalo čudno da to sada radi i da sam baš ja ta koju moli.

,,Dobro." Pristanem i on mi stavi prsten.

,,Neizmerno sam ti zahvalan."

,,Ovo radim zbog Ljiljane."

,,A ja i zato što si mi se uvukla ispod kože." Privuče me sebi i prilepi svoje usne na moje.

Iz prve ne reagujem, jer sam iznenadjena, a onda nam se jezici isprepletu i zaigraju uz melodiju naših srca koja se spoje i krenu udarati kao jedno.

Prsti mi se nadju u njegovoj kratkoj kosi, a jedna njegova ruka na mom obrazu, dok me druga grli oko struka i privlači njemu.

,,Znaš, mnogi se prvo poljube, pa onda budu u vezi i tek kasnije se vere. Ti radiš sve obrnuto." Nasmejem se i sigurno sam pomalo crvena u obrazima. Poljubio me je! Ne mogu da verujem. Mada posle ove njegove prosidbe, ne bi trebalo da mi bude teško da poverujem u ovo.

Bože, ja sam zaljubljena u ovog čoveka! I verovatno luda, jer pristajem na ovako nešto.

,,Ko kaže da moramo biti kao ostali? Hajde, idemo na večeru." Uhvati me za ruku.

,,Ali vidi kako sam obučena." Došla sam pravo iz cvećare, te sam umazana. Presadjivala sam neko cveće u bašti naše cvećare.

,,Koga boli briga? Imamo povod za slavlje."

,,Da. Ipak si se verio." Pogledam u prsten i zapitam se da li sam pogrešila. Ali se prisetim da ovo radim zbog Ljiljane. Da nju usrećimo. Ona mi je kao majka i možda najbolja osoba koju poznajem.

,,Mi smo se verili." Ispravi me i povuče da krenem.