Njena želja

9

Skoro svakog dana sam posećivala Ljiljanu. I tako mesec dana. U medjuvremenu se puno toga izdešavalo. Damjan mi je pomogao i ispoštovao datu reč. Smestio je mog oca u instituciju za odvikavanje i tamo je vec 3 ipo nedelje.

Sa Damjanom sam se zbližila i kao da imamo prećutni dogovor da posle posete Ljiljani idemo na hot dog i razgovaramo. Za to vreme sam otkrila mnoge stvari o njemu. Na primer, on ne voli da jede grašak i boraniju. Čak šta više, mrzi to. Voli svoj posao i shvata ozbiljno svoje obaveze. Imao je uvek malo slobodnog vremena, jer je poslovno orijanetisan i nije ga ništa drugo zanimalo osim posla i naravno njegove majke. Sada zbog nje uspeo je da uskladi vreme i da se manje posvećuje poslu nego što je to pre činio. Od kako je ona u bolnici, on manje radi.

Ne znam, ali mislim da sam se vezala za njega. Znam da to nije dobro po mene, jer ne znam da li ona gaji ista osećanja prema meni. Posle našeg sastanka od pre mesec dana nismo ni ja ni on pričali na temu šta nam je taj sastanak značio ili da li će narednog biti. Mislim, očigledno da narednog neće biti. Šansa da mu se svidi devojka poput mene je veoma mala. Mala kao kvekto. Da, definitivno kao kvekto.

,,Ponovo si donela cveće. Dušo, pa ni ovo od prošlog puta nije uvenulo." Grdi me Ljiljana. Svake nedelje joj donosim novo, ovog puta sam dva buketa u roku od nedelju dana.

,,Nema veze, ovo je sveže. Mirisaće lepše." Zamenim cveće iz vaze sa novim.

,,Hvala ti. Prava si duša. Blago kući u kojoj ti udješ." Uvek me obasipa komplimentima.

,,Uvek mi to govoriš."

,,Manifestujem, dušo." Nasmeje se.

,,Za šta?" Ne razumem.

,,Ništa, ništa." Odbija da pojasni.

,,Poslao me je zapravo Damjan." Priznam zbog čega sam zapravo donela ponovo cveće. Malo da podmitim i možda smekšam da promeni odluku koja i mene i Damjana brine.

,,Ne želim o tome da razgovaram." Prekrsti ruke koje su modre od infuzije.

,,Brine se za tebe. I ja se brinem. On ima samo tebe." Sednem na fotelju do njenog kreveta.

,,Dušo, ovo je moja konačna odluka. Koliko godina se borim sa leukemijom? Odustajem. Vreme je da se pridružim mužu. Čeka me." Njeno lice, koje se uvek ozari u mom prisustvu, sada je ozbiljno. Ni traga osmehu koji me je dočekao.

,,Ali nova pluća će ti produžiti život. Sigurna sam da će to biti u skorije vreme." Stavi ruku preko njene.

,,Šta ako je taj donor zapravo kompatibilan sa nekom mladjom osobom od mene kojoj je isto potrebna operacija? Ko kaže da neću opet doći do ovog stanja? Koliko njih čeka na transplataciju? Ne želim. Ja se radujem odlasku, jer znam da ne na kraju tunela neko čeka. A ako sve prodje kako treba, Damjan neće biti sam. Imaće svoju porodicu." Uzme moju ruku obema rukama.

,,Damjan se ne slaže sa tvojom odlukom."

,,Ovo je moj život i ne mora da se složi. Ne želim više da patim, hoću kraj ovom bolu, dušo. Umorna sam." Kada to tako sroči, bude mi baš žao.

,,Barem sam pokušala. Poštujem tvoju odluku iako me boli. Žao mi je."

,,I meni je, kćeri. I meni je."

Obe sa suzama u očima se zagrlimo. Znam da ne mogu da je teram na nešto što ne želi. Njena patnja je očigledna. Bleda koža, rane po telu koje neće da zarastu i koje se često inficiraju zbog bolesti. Ona je živi skelet i srce mi se slama kada god na to pomislim.

Kako da kažem Damjanu da nisam uspela da je ubedim?

....

,,Pričala sam sa njom." Kažem mu dok jedemo hot dog na klupici ispred bolnice. To je postalo naše mesto.

,,Šta ti je rekla?" Pogleda me sa nadom u očima i srce mi se iznova slomi.

,,Da je njena odluka konačna. Ne želi da se predomisli." Žao mi je, jer znam da ću ga razočarati.

,,Zašto mora da bude toliko tvrdoglava?" Ne dovrši hot dog, nego ga odloži u kesu i baci u kantu pored klupe.

,,Nisi ništa pojeo." Od brige je i smršao.

,,Sada sam izgubio apetit." Razumem ga. Ne može da se pomiri sa činjenicom da će izgubiti majku. Hvata se za svaku slamku spasa, makar bila šansa za njen oporavak jako mala. Jedini je problem što Ljiljana odbija pomoć. Žena je rešila da nas napusti.

,,Moraš i ti nju da razumeš. Da, boli, teško je. Ali njoj je u svemu ovome teže. Ona je ta koja je bolesna i koja gleda svog sina kako pati za njom. Prihvati njenu odluku, koliko god ona teška bila. Potrudi se da joj preostalo vreme bude lepo. Ispuni joj želje koje ima. Sigurno ima nešto što bi volela da uradi, a nikad nije. Budi uz nju."

,,Mila?"

,,Da?"

,,Hvala ti." Ustane naglo i krene ka parkingu preko nas.

,,Čekaj, gde ćeš?" Ustanem i krenem za njim. On mi je prevoz. Neće valjda da me ostavi?

,,Budi tu, vraćam se ubrzo."

Okej? Šta ovo bi?