Njena želja

13

,,Budi spremna večeras u 6." Iznenada mi kaže dok me ispraća iz njegove zgrade. Ima sastanak na kojem uveliko kasni zbog mene.

,,Idemo negde?" Nismo se ništa dogovorili, koliko se ja sećam. Nadam se da nisam zaboravila.

,,Da. Sredi se. I ponesi pasoš"

,,Šta će mi pasoš?" Skupim obrve.

,,Zbog kuće mi treba, da bi je prebacio na tebe."

Mislila sam da su druga dokumenta potrebna za prenošenje imovine, a ne pasoš. Mada, šta ja znam. Ne razumem se u to.

,,U redu. Poneću." Prislonim usne kratko na njegove i mahnem mu. ,,Vidimo se."

,,Čekaj, ne ideš taksijem?"

,,Ne, pesačiću."

,,Pola sata?" Začudjeno me pogleda.

,,Da." Slegnem ramenima.

Ne želim da mu kažem pravi razlog. Švorc sam. Ali preživeću valjda do sledeće nedelje kada mi stiže plata.

,,Ne glupiraj se. Pozvaću ti taksi." Izvadi telefon iz sakoa.

,,Nee!" Prekinem ga. ,,Nema potrebe!"

,,Šta ti je? Čudna si mi." Posluša me i vrati telefon u unutrašnji džep sakoa.

,,Želim da prošetam, neće škoditi."

Ne volim da lažem, a pogotovo ne njega. Ali znam da ako mu kažem istinu opet će mi dati novac, a dovoljno je na mene potrošio.

,,Dobro."

...

,,Izgledaš prelepo." Kaže mi kada izadjem iz kuće spremna za naš izlazak.

,,Hvala." Pogledam u svoju usku haljinu sa izvezenim crvenim ružama na njoj. Nisam ništa posebno. Ne volim da se prviše doterujem. Ja sam više za klasiku.

,,Gladna sam, nadam se da tamo gde me vodiš ima dobra hrana." Krenem ka njegovom autu, a kada stignem do njega, on mi kao i svakog puta otvori vrata.

,,Moraćeš malo da se strpiš za hranu. Put je dug." Kaže kad sedne i on u auto.

,,Idemo van grada?"

,,Tako nekako."

Nakon pola sata vožnje nadjemo se na aerodromu.

,,Zašto smo ovde?"

,,Čeka nas avion.Hajde." Izadje iz auta, te i ja za njim. Ne sačekam da mi otvori vrata.

,,Stani, je l mi to putujemo?" Skroz sam zbunjena.

,,Da. Zato sam ti tražio da poneseš pasoš." Uhvati me za ruku.

,,Nasamario si me."

Ja ne mogu da verujem da ćemo ići negde avionom. Mislila sam da će ovo biti obična večera.

,,Čekaj, ali nismo poneli stvari i ja radim sutra."

,,Vratićemo se večeras. Nećemo noćiti."

,,Nisam nikada putovala avionom, strah me je." Priznam.

,,Ne brini, ja sam tu. Biće okej." Zagrli me jednom rukom.

,,Nadam se." Ne bih da se onesvestim u toku leta.

...

,,Nisam znala da imaš privatan avion."

Znam da je bogat. Jako bogat. Ali privatan avion? Nije mi padalo na pamet.

,,Sada znaš." Nasmeši se.

Sedimo na kožnim braon sedištima. Enterijer aviona je bež i tamno braon. Sve blista, da me je strah bilo da sednem na ovako skupa sedišta. Ako ih ogrebem, koliko košta presvlaka? Bože, bolje da ne znam.