Njena želja

7

Kada sam ustala da krenemo kući, malo mi se zavrtelo. Nisam pila godinu dana i sada sam popila tri čaše jakog vina. Dovoljna mi je bila i jedan da me malo prodrma.

Damjan me uhvati za ruku i pridrži da ne padnem i napravim scenu.
,,Opet me ti spasavaš da ne padnem."

,,Mora neko." Kratko odgovori, te me odvede do auta.

,,Lep ti je auto. Ali treba ti manji. Ovaj je ogroman." Nemoguće da je samo smontanost uzrok mojih "zamalo padova".

,,Tebi je sve ogromno kada si tako niska." Otvori mi vrata i pomogne mi da se smestim u auto.

Sigurno sam pokvarila naš prvi sastanak mojim polu-piljanstvom. Jao, Mila! Glupačo!

Tokom vožnje Damjanu je zazvonio telefon i onda se javio.

,,Da." Opet njegova ozbiljnost.

,,Molim? Dolazim odmah." Prekine poziv i ubaci telefon u pregradu izmedju nas.

,,Je l se nešto desilo?" Primetim da je stisnuo čvrsto volan.

,,Majka je u bolnici. Nije joj dobro." Vidim da je jako zabrinut.

,,O, Bože." Prekrijem usta rukom. Nadam se da će biti dobro. Znam koliko joj je teško u poslednje vreme.

,,Da te odvezem kući, pa idem tamo."

,,Ne. Idem i ja sa tobom." Brinem i ja za nju. Zavolela sam je i baš se vezala za nju. Poput majke mi je.

,,Ne moraš. Pripita si."

,,Idem i kraj." Ne mogu da spavam mirno znajući da je ona zaglavila u bolnici.

,,Dobro tvrdoglava devojko." Da po gasu i krene preticati automobile, a ja se uhvatim čvrsto za ručku na vratima. Malo me plaši ovo njegovo jurcanje, ali ga i razumem. Pod stresom je.

Stignemo ispred bolnice munjevitom brzinom. Dobro je da mi nije bilo muka. Kada sam izašla iz auta na svež vazduh, nisam bila sigurna da li se tresem zbog hladnoće ili od straha zbog njegove vožnje.

,,Evo ti moj sako, treseš se." Prekrije mi ramena sakoom.

,,Hvala." Hladan povetarac mi pomeri kosu i malo mi bude bolje. Ne vrti mi se u glavu kao što je to bio slučaj u restoranu.

,,Hajmo." Ne znam da li me je svesno ili nesvesno uhvatio za ruku, ali je to uradio i povukao me ka ulazu u bolnicu.

Na recepciji su nam rekli da je u sobi broj 15 i da je deli sa nekom ženom, na šta je Damjan burni reagovao i zahtevao da je premeste u drugu sobu gde će biti sama. Platiće.

Ispred njene trenutne sobe smo ugledali doktora koji je izlazio iz nje.

,,Doktore." Pridje mu Damjan i rukuju se. ,,Ja sam sin Ljiljane Panajotović. Damjan. Recite mi kako je moja majka."

,,Pluća joj otkazuju i morali smo da joj stavimo nosnu kanilu da joj pomaže da bolje diše. Takodje joj je tromb na desnoj nozi pukao i infekcija se proširila. Moraće do daljneg ostati u bolnici. Zahtevamo i hitnu transplataciju pluća. Stavili smo je na listu čekanja. Nažalost dug je to proces."

Jao Bože. Srce mi se steže i grudi me bole posle ovog saznanja. Ona je jako loše. Osetim suzu kako se spušta niz obraz, te je obrišem.

Odlučim da pridjem Damjanu i stavim ruku na njegovo rame. On se okrene i čvrsto me zagrli. Sada ne vidim u njemu ozbiljnog i misterijoznog muškarca. U njemu vidim dečaka koji pati.

,,Biće onda dobro. Mora da bude." Tešim ga, ali i sama ne verujem u to.

Nisam mogla zamisliti visokog mišićavog muškarca poput njega da se sloma i pati. Ali svi smo mi ljudi. Od krvi i mesa.

,,Je l smemo da je vidimo?" Upita doktora kada se razdvojimo. Totalno sam zaboravila da je doktor idalje tu.

,,Zabranjene su posete sada, ali hajde dopustiću vam, ali budite brzi."

Ušli smo u sobu i zatekli na krevetu do vrata Ljiljanu kako leži priključena na razne aparate. Jedan od njih je aspirator.

,,Sine.Mila." Osmehne se i odmah joj pzavidim na snazi. Žena se i u ovakvoj situaciji smeje i ostaje pozitivna.

,,Jesi li dobro?" Uhvati joj za ruku koju mu je pružila. ,,Uplašila si me."

,,Biću dobro kada se oženiš." Nasmejem se na ovo. Žena se šali dok je na smrtnoj postelji.

,,Majko, stvarno? Opet o tome?"

,,Ja ovde umirem, imam pravo da zahtevam."

,,Nemoj tako da pričaš, ne umireš." Kaže glasnije.

,,Znamo i ja i ti da to nije istina. Ali ja sam moje proživela, sada ste na redu vi deco da živite." Zatvaraju joj se oči od umora.

,,Bićes dobro, Ljiljana. Doneću ti roze lale iz cvećare sledećeg puta kada dolazim." To joj je omiljeno cveće.

,,Divna moja Mila." Nasmeši se pre nego što zatvori oči. Lekovi deluju.

,,Idemo." Damjan je poljubi u čelo i okrene se ka meni.

....

Kao što sam rekla, dva dana kasnije sam otišla sa roze lalama Ljiljani u posetu. Ovog puta je bila sama u sobi, po Damjanovom zahtevu. To je sigurno dosta koštalo.

,,Mila." Obraduje mi se.

,,Donela sam ti nešto." Ponela sam vazu i stavim cveću u nju, pa je ostavim na noćnom stočiću.

Izgledala je mnogo gore nego pre dva dana.

,,Hvala ti dušo. Prelepe su. Podsećaju me na tebe."

,,Na mene?" Zbuni me.

,,Nežne i lepe."

,,O, pa hvala." Sednem na stolicu do nje.

,,Kako je na poslu?"

,,Isto. Cvetno i mirisno." Nasmejem se.

,,A moja bašta?" Naravno da je brine to.

,,Takodje cvetna i mirisna." Našalim se i izmamim joj osmeh. Mada nju nije teško namsejati. Žena je tako pozitivna.

,,Kako ti se čini moj sin?" Razigrano podigne obrve i spusti. Je l to ona nešto insinuira?

,,Dobro si ga vaspitala. Pravi je dzentlmen." Ništa nisam slagala. Stvarno je takav.

,,Još i da je pametan pa da te šarmira."

,,Molim?" Šta želi time da kaže?

,,Ništa sine, stara žena pa lupa gluposti."

,,O, nisam znao da imaš društvo." Damjan udje u sobu sa kesom u ruci.

,,Malopre je došla."

,,Ćao." Obratim mu se.

,,Ćao." Odloži kesu u ormarić u uglu sobe.

,,Pa sine, Mila je sigurno gladna. Što je ne odvedeš na hot dog dok ja primim terapiju?" Odkud sad to Ljiljani? Nisam gladna. Dobro, jesam malo.

,,Naravno." Pogleda je čudno, kao da imaju neku njihovu tajnu, pa se obrati meni. ,,Jedeš hot dog?"

,,Jedem." Videla sam da ima kiosk u blizini bolnice.

,,Hajde onda, i ja sam gladan."

,,E, moja deco. I ja bih, da nisam na prokletoj dijeti zbog holesterola." Namršti se.

,,Vratiću se kada završiš sa terapijom." Kaže joj i zatvori vrata za nama.