Njena želja

1

Dok pravim buket crvenih ruža začuje se zvuk otvaranja vrata i kristalnog ukrasa koji se zadrma kada neko udje.

,,Dobro jutro, dušo." Moja stalna mušterija i meni jako draga osoba, gospodja Ljiljana, se oglasi.

,,Dobro jutro. Tačno na vreme ste stigli. Završila sam buket." Naručila je jedan za danas.

,,Rekla sam ti da mi ne persiraš." Po stoti put mi kaže, ali mi kultura ne da da to prihvatim.

Ljiljana je žena u penziji. Zbog hemoterapija nosi maramu na glavi. Bori se godinama sa leukemijom. Vidi se po njenom licu da je iscrpljena, ali idalje se ne predaje.

,,Izvolite." Predam joj veliki buket koji se sastoji od 15 krupnih ruža. Stavila sam ih u okruglu crvenu kutiju i ukrasila ih belim biserima na štapićima koji mogu da se zabodu.

,,Prelepo je kao i uvek." Nasmeši se. Ona je jedna vesela osoba i dobar primer kako se treba nositi sa problemima.

,,Hvala." Puno mi je srce kada vidim zadovoljnu mušteriju.

Ova žena mi je prirasla za srce. Često dolazi u cvećaru u kojoj radim od kako sam završila srednju pre tri godine. Ljiljana deli moju ljubav prema cveću, tako da svakog meseca dolazi i kupuje bukete, seme za cveće i saksije.

,,Zadrži kusur." Daje mi i više para nego što ovaj buket košta.

,,Ne. Nema potrebe." Znam da ovo radi namerno, jer je svesna moje finansijske situacije. Jednom prilikom smo došle do teme o mom životu i ispričala sam joj da živim sa ocem koji je ostao bez posla.

,,Zaslužila si Mila." Vrati novac koji sam stavila ispred nje. Tvrdoglava žena.

,,Hvala Vam." Ne mogu je naterati da uzme novac natrag, zato pokleknem i prihvatim. Znam da bi me u suprotnom pola sata ubedjivala, a ja to ne želim. Ona je bolesna i sigurno joj ne prija da stoji i ubedjuje se sa mnom oko para.

,,Htela sam da te pitam nešto, naravno ako imaš vremena."

,,Naravno, recite."

,,Meni je sve teže zbog terapije i ne mogu da se brinem o mom vrtu. Htela sam da te pitam ako bi želala da prihvatiš posao i da se brineš o njemu. Platiću ti. Tebi bi dodatni posao pomogao."

,,Pomoćiću Vam rado, ali ne zbog novca. Ne dolazi u obzir." Ova žena je dobra osoba i rado bih joj pomogla. Ne treba da mi plati da bih bila dobar čovek.

,,Kada bi mogla da dodješ?"

,,Mogu danas posle posla. Samo mi dajte adresu." Ne znam gde tačno živi, ali znam da je ovde u gradu.

,,Doći će moj sin po tebe. Tako ne moraš da ideš busom ili taksijem."

,,Nema potrebe stvarno. Nije mi teško." Protivim se.

,,Taman posla. Doći će on." Nasmeši se. ,,Moram da idem. Imam terapiju u 10." Mahne mi i ode.

....

U 15h kada mi se završila radna smena krenula sam da sredim radnju pre nego što je zaključam.

Pustila sam laganu muziku i dohvatila se metle i krpe, te se bacila na posao.

Dok sam tiho pevušila i brisala radni sto oglasili su se kristali i obavestili me da je neko ušao.

,,Zatvoreno je." Okrenem se i ugledam visokog crnokosog muškarca u crnom odelu, koji je takav kontrast u poredjenju sa raznobojnim cvećem koje nas okružuje u radnji.

,,Majka mi je rekla da trebam da te pokupim. Jesi ti Mila?" Grub glas koji mu pristaje. Izgleda bar deset godina starije od mene.

,,Da, ja sam. Ti si Ljiljanin sin?" Nasmešim se.

,,Da. Ako bi mogla samo da požuriš, imam sastanak za pola sata." Odgovara ozbiljno i podiže levu ruku na kojoj je zlatni sat.

,,Naravno." Ostavim krpu u policu iza radnog stola i ispravim izgužvanu majicu. Izmazala sam je zemljom tako da bela majica nije više skroz bela.

Na parkingu ispred cvećare stajao je crni Mercedes Džip. Ogroman je da pored njega izgledam kao patuljak. Naravno, uz visokog muškarca ide i visok auto.

Iznenadi me kada mi otvori vrata da udjem. Zahvalim se, popnem na stepenik i otkliznem, ali me na moju sreću on uhvati za struk.

,,Hvala." Malo se postidim i zacrvenim. Zar moram da budem ovoliko smotana.

,,Samo sedni. Žurimo."

Nijednom se nije osmehnuo. Mislim, nismo pričali, ali nekako je preterano ozbiljan. Vidi se iz aviona.

🌸🌸🌸