PESME

NA PERONU

Poslednje što videh,

Behu suze tvoje.

A u njima vatra, sunce,

Cika, silna strast,

Naša prošlost.

Sanjiv pogled,

Čežnjiv, zaljubljen,

A ja ničem ne verujem,

Ne osećam ništa više.

Sve je bilo sivo, mračno,

Tužno i bez reči,

Pogled prepun suza,

Kišnih kapi,

Tad si pošla, nema,

Plava, anđeoski lepa,

Pogled blag,

Sve je tako čudno,

Nestvarno i grešno.

Samo vidim svuda suze,

A u njima našu prošlost,

Ruku svoju na staklo si stavila,

Dlan moj tražila,

A pogledi ukočeni,

Govore da je kraj.

Začuh motor,

Dok su ruke naše,

Dlanom o dlan zalepljene bile.

Spustih ruku svoju tad,

Gledam oči plave tvoje,

One neprekidno moje,

Kao da čekuju reč neku, 

Zračak nežni, čežnju daleku.

Ali sve si dalja,

Okrećeš se,

Pogledima tražimo se.

Još samo tren neki,

Zatim nesta sve,

Ceo život jedan,

Ljubav zamagljena,

Jednim grehom zamrla,

Bez oproštaja utihla,

Nesvesno tugu potisnula,

Prazninu ostavila,

Samo priča jedna osta,

Na peronu praznom,

               ...ostah sam.