PESME

GLAD LJUBAVI

Glad ljubavi čudljive, traži žrtve svoje,

Mami ih u čelične klopke tajne,

Živi pesak skriven čeka žrtvu prvu,

Nečujno se diže, spušta poput grudi.

Sve je tiho, bez opake čudi,

Ni vetrić lagan, jeziv mir ne remeti,

Krik strave, odjednom izleti iz grudi,

Ptića nežnog uhvaćena u smrti.

Balončić poneki zaleluja peskom,

Savršen mir vrati se užasnim odjekom,

Negde u blizini drugi stade uplašen,

Usamljen zapijuče jednom.

Gleda pesak kako diše poput grudi,

Ne oseća krivnju za žrtvu ovu,

A tišina hladna čuti poput groba.

Čeka novu žrtvu, živo telo, srca uzavrela,

Čeka aždaja, ljubavi gladna, da ih kida, 

Lomi, čeličnim okovima svojim,

Da ih peskom guta uz ropac samrtni.

Al' zla kob snađe trulež ovu gladnu,

Žednu tuđe krvi i nesreće njine,

Dve ptičice prođu ivicom njenom,

Cvrkut njihov para uši njene.

Sav bes prokljuca i uzdigne ivice svoje,

Da zahvati zaljubljene duše nežne,

Al' polete oni u visine nedostižne,

Kljunovi se ljube sa ljubavnim žarom,

Aždaja buljavih očiju nemoč mrzi svoju,

Čelična klješta njena, rđe izjedaju,

Izgriza ih pakost gladna ljubavi lažne.

Ne može ništa protiv duše čiste,

Koja leti kroz sve zamke nakaza raznih.

Čuva nju ljubav sjajna od poroka mržnje,

Od sablasti gladne ljubavi neverne,

Od čemera i bola greha okovanog zauvek,

Večnim sjajem sreće i ljubavi prave.