PESME

SRCE TRAŽI VEČNU ISKRU

Ležim, sanjam lude snove neke,

Na raskršću zamagljenom, usred bare mutne,

Gledam suknje iscepane, kratke,

Tesne, sokovima oflekane,

Plave, crne, svačim prefarbane,

Sise napumpane, usne, oči izbuljene,

Pogledi im vodnjikavi, duše izgubljene,

Ljubav ištu, traže usahnule snove,

Uništene čežnje, koje same izvrnuše,

Same, slatke noči oterale, sve zatrovaše,

Nesvesne bluda svoga, krivnje svoje,

Sad bi ljubav nežnu, pravu, žudnju čednu,

Kasno sad je, a opet bi sve isto iskrivile,

Za vernost ne haju, razdiru ih laži sada,

Sve su u toj bari zamagljenoj, mutnoj.

Gazim nade njine, bučkam po toj bari suza,

Koje lažno teku iz napuklih srca, jezika otrovanog,

Kada sunce sutra baru usmrđenu isuši,

Pašće potok suza novih, još ogavniji i lažljiviji,

Neki korov, boje poput mulja iznedriće pakosti nove,

Sve isto, sve tako beznadno, sve izanđalo,

Uništeno, zaslepljeno gresima nepriznatim,

Samo svoju dušu iskrivljenu izgubiše,

Dok im starost sve je bliža, surova i izgrižena.

Bez nade, teške snove sanjam...ljubav..

Ko je tako nežno, milo nazva, ko je nađe,

Prevareni snovi razapinju mi telo usred noći,

Zar je nema? utvara neka mi se kezi...nema!

Smeh odzvanja dok se budim, sav u znoju,

Ljubav, šapućem u sebi, očiju zatvorenih,

Srce traži tajnu večnu, ljubavi sjajne,

Najlepše što život stvori, afrodite sveta

Lepotu raskošnu, nežno, mazno telo,

Nestvarne čari slatke, ljubavlju opijene,

Slašću beskrajnom u zagrljaju njenom,

Dok nam duše plove u plimi miline,

Nestajući u slatkim okovima strasti.

A stotine sam nada imo, da je spoznam,

Da dosegnem čari uzvišene, da oživim jednom,

Ali uvek ljubih iznova, grlih zvezde potamnele,

Pa se pita srce moje, zašto...zašto i ti izda?

Duša se rasejana pita, šta to ljubav rađa?

Raširene noge, usne vrele, užarene poljupce...

Milovanja strasna, obečanja prazna, zagrljaje nežne,

Jeli ljubav to? Srce traži iskru ove žudnje večne, 

Neće laži, zagrljaje neiskrene, snove izmišljene.

Tada osetih nju, otkrih tajnu te reči silne, močne,

Ne mogah bez nje, svaki minut srećan voleh nju,

Samo nju da uz sebe imam, samo nju...

Čežnju, žudnju njenu da čuvam, zaključanu srcem,

Nju sam samo hteo, njene oči, osmeh, čari,

Uzdahe njene zanesene, poglede užarene...njeno sve...

Radost, život, sreća, sve je ona bila...samo ona...

Život otkri nedra svoja bujna, grudi nežne, meke,

Srce lebdi, sanja sreću, iskru večnu.

Onda, iznenada, ko oluja pobesnela, vatra buknu,

Guta ona sve, ruši, lomi, kida misli, srce cepa,

Dušu prži, hladan pogled njen me guši,

Plaće sve u meni na plaži Dunava,

Kad ugledah kosu plavu raspuštenu,

Uz stvora, uz nakazu tu, vidih sliku odvratnu,

Dok stajah tako slomljen, ona i ne trepnu,

Zaboravila snove svoje, priče...ljubav, šta to beše,

Ljubav, zgazi mene...svaki nerv pocepa,

Sve u trenu jednom umre...bol se rodi, razgoropadi,

Sav obamro, zaleđenog, izgubljenog srca...samo odoh...

Zašto? ne pitah se više...sad sam znao, zašto,

Kriv sam bio, ludošću mladalačkom nju slomio,

Srce njeno otrovao pismom jednim odvratnim,

Odbih ljubav, radost, sreću, odbih život, strasti slatke,

Zašto...zašto zgazih sve sveto što mi ona dade?

Telo bajno, lice kao biser belo, sjajno, blješti, bukti,

Sve to odbih pjano, ošamućeno, priznah sebi,

Stiže munja, brz zaborav njen, naše iskre večne.

Teške, tmurne snove sada sanjam,

Svuda mutne bare, bljuvotine oronulog sjaja,

Kasno sad je, a sve isto, beznadno bi bilo.

Prazno srce, nesta čari, čežnje, korov svuda niko,

Život stade, sunce zađe, kiše pljušte, nebo plače.

Pokaje se plava čigra, suza suzu stiže,

Mene krivi, plače, moli, ko ranjeno mače skići,

Ljubi samo mene...izbezumljeno nariče,

Tvoja biću dok sam živa! — kroz suze šapuće,

Gledam ovo biće prevrtljivo, ne osećam ništa...

Niti žalim sebe, niti želim više nju,

Popih piće svoje...pogleda praznog,

Srca izgorelog...samo garež osta,

Opustošeno sve, čak i trulež istrulila,

Idem rekoh!..čekaj!— moli ona...čekaj tren!

Volim tebe ljubavi!..ruku moju drži...

Ljubav, šta to beše — mrmljam dok odlazim...

Čekaj...čujem jecaj tih...čekaj, jedva čuh...

...

Praznog, zaleđenog srca...samo odoh...

Kraj