PESME

OPROSTI

Sećam se jesen beše,

Padala je topla kiša.

Meni ti si prišla

Plava kosa,

Oči svetle, vlažne,

Gledale su moje.

A u njima jedna želja,

Jedna želja, ceo život.

Otvorila si svoja neba,

Svoja polja.

Potekle su pesme, snovi,

Dodirnuo sam sreću,

Snažnu, silnu.

Imao sam tebe,

Ti si mi se dala,

Srećna, divna, vrela.

Usne meke behu tvoje,

Dodir čežnjiv, blag.

Sećam se, rominjala je kiša,

Danas, ti si tuđa žena.

I ne slutiš,

Oči moje da te traže.

Da te ruke moje mole,

Za oproštaj.

Jer bez njega,

Rob sam tvoj.

Ali nek' duh moj,

Robuje tebi.

Kao more vetru,

Kao stene, divljoj reci.

Kao divlje šume,

Besnoj, vatri vreloj.

Oprosti mi!

Kada dođe jesen jedna,

Kada padnu kiše tople.

Tad' oprosti...

Moju ludost,

Divlju mladost.

Neka duša tvoja

Zablista te noći

Preleti kroz snove naše

I dodirne srca koja plaću

Vaskrsne dane jedne,

Naše sreće, nekad većne.

Sklupčane u zagrljaju mom,

Zaljubljenim poljupcem kao

Živim žarom, kao jednom vatrom.

Ko' plamenom neugaslim,

I zvezdama neutešnim.

Otrovom zauvek ugašenim.