"Bio je nervozan?"
"I nervozan i presrecan...sve vreme je samo pricao nesto o tebi.."
Nasmesila sam se te zagrlila Marinu.Pa onda izgleda da je stvarno vreme da odem odavde.Dok sam izlazila svaki dan koji sam provela ovde mi je sevao pred ocima.
Dan kada sam dosla,dan kada me je tata izbacio,zatim kada sam se ponovo vratila.Koliko sam samo noci provela ovde placuci zbog Neymara.
Kada se setim i dalje osecam tugu,ali vise ne bol.Sve je to proslo.Vise nije bitno.Sada je sve gotovo i vreme je da dolaze samo srecni dani.
Vreme je za nesto novo,sto ne znam da li ce doneti srecu ili nesrecu u moj zivot.Ali znam da zelim da probam,zelim da budem sa Neymarom.
Celim putem sam razmisljala o tome kako ce biti ziveti sa njim,nisam nikako mogla da zamislim sebe u tudjoj kuci.Mislim Neymar nije stranac,ali on je moj decko..
I ovo je bas ogroman korak,koji me delimicno plasi.Ali sav taj strah je nestao kada sam stigla u Neymarovo dvoriste,kada sam videla kako se on igra sa Pokerom.
Osmeh mi se pojavio na licu,pogotovo onda kada je Neymar prisao meni onako sav zbunjen,kao da ne zna sta se desava.
"Hey.."pozdravila sam ga ostavljajuci poljubac na njegovom obrazu.
"Nisam znao da dolazis ranije.."
"Nisam mogla vise da se strpim..zelela sam da te vidim.."
"Hajde idemo unutra,nemoj da stojis ovde..."
Otvorio je vrata i ja sam usla,ali ovaj put je osecaj bio nekako drugacije.Ne znam zasto,ali sam vec sada nekako osetila da nisam gost,da nisam njegova devojka.Vec deo svega ovoga.
"Ney ovde se sve blista.."zakljucila sam i nisam mogla da izdrzim a da ne prokomentarisem.
"Znam..do poslednjeg trenutka smo sve spremali..vec sam mislio da cu umreti od umora.."
"Sve ovo si uradio zbog mene?"
"Uradio bih ja i jos vise,ali sam vec bio premoren.."
"Stvarno si ludak,nisi morao ni ovo da radis..sve je bilo vec savrseno.."
"Uvek moze jos savrsenije..."prisao mi je i uzeo moju torbu.
"Lepotice moja dobrodosla u nasu kucu.."rekao je ostavljajuci poljubac na mojim usnama.Hteo je da se odmakne malo od mene,verovatno nesto da mi kaze.
Ali mu ja nisam dozvolila,pala sam na krevet i povukla sam njega za sobom.Jedino sto sam sada zelela je bio on i njegovi poljupci.
"Volim te.."rekla sam tiho kada mi je vec ponestajalo vazduha.
"I ja i nadam se da ces predivne dane provesti ovde..."
"Verujem da hocu.."
_______________
I eto dani su poceli da lete.Svaki poseban na svoj nacin.Svaki sledeci dan je imao nesto posebno u sebi.Nosi je sa sobom neku novu srecu.Naravno desavale su se nekada i lose stvari,ali uvek su svi pokusavali da ih prebrode.
Sara i Marina su se iz dana u dan sve vise trudile na poslu,pokusavale su da se dokazu.Da ne govore ljudi da su oni tamo,jer je predsednik Sarin otac.Vec da se zna da su one stvaro pametne i vredne.
Ipak nije samo posao koji je uneo srecu u njihove zivote.Tu je bilo i Marinino vencanje sa Marcom,koje su detaljno planirale.Neymar i Marc nisu bas nesto shvatali zasto treba toliko veliko spremanje.
Ali su morali da prihvate kako kazu njihove lepse polovine.No ne treba da ih zalite,sami su ih birali.I verujte mi na rec,njima nije bilo tesko da ostvaruju svaku zelju koju su pozelele.
87.Kraj ♥
Start from the beginning
