Život ili Smrt

4.glava

Nakon sto sam obukla kaput izašla sam da odem da vidim mamu sa njenim idiotskim mužem. A nakon toga ću posetiti brata sa njegovom ženom i decom.
Moja porodica je sve sem ukratkog, vrlo je velika bolje rečeno.
Imam još 9 braće i sestara i samo jednog brata koji ima iste roditelje kao ja, njegovo ime je Jovan i zabavlja se sa jednom velikom, kada moram tako da se izrazim, kurvom Zagom.
Ima četvoro prelepe dece koja su mali anđeli. Najstarija Maja, blizanci Nenad i Petar i najmladji Vasilije.
Moja majka,Katarina, sada živi sama sa mojim očuhom Jankom,bratom i jednom sestrom. Muž nije ništa drugo do nasilnik i svinja, ali svaki put kada pokušam da joj pomognem ona odbija moju pomoć.
Uvek bi govorila da se udavala 3 puta i da je sramota da se razvede treći put i da će ljudi pričati loše o njoj.
Misli su mi opet otišle na tu jednu osobu na koju ne smeju nikako ići, na njega. Na Davida.
David ju je uvek zvao mama, a i čak je pokušao da je natera da napusti Janka i počne da živi sa mnom, ali ona je samo odbijala naše ponude.
Nemam ceo dan da razmišljam šta je nekada bilo, moram da se spremim i krenem što pre mogu.
Obukla sam neke crne farmerke sa belom košuljom i neke crne štikle za danas, naravno tu je moj kaput i Davidova ogrlica koja mi stoji oko vrata.
Stavila sam sat na ruku, značku u džep dok mi je pištolj na zadnjoj strani kaiša.
Zaključavajući stan izašla sam do auta i krenula da se vozim do mamine kuće.
Samo se nadam da Janko nije ovde jer želim da imam normalan dan sa mamom i sigurna sam da će pronaći način da to uništi.
Nakon što sam parkirala auto ispred kuće izašla sam i zatekla mamu kako sedi na klupi ispred kuće.
U rukama je držala vunicu i igle sa kojima je plela nešto novo. Verovatno nešto za unučad.
Trebalo joj je malo da shvati da je auto koji se parkirao moj, ali kada jeste videla se prava radost.
Njene zelene oči zablistale su kada me je videla i osmeh joj se pojavio na licu.
Ta njena smeđa kovrdžava kosa je skrivena iza tamno plave marame jer Janko nije želeo da je iko gleda. Svakakve razloge bi izmišljao za sve što je radio i govorio.
Obično bi je tukao ako bi razgovarala sa bilo kojim muškarcem i zato je morala da napusti posao.
"Srećo mamina!" Poviknula je kada me je ugledala a ja sam prišla do nje i zagrlila je.
"Kako ste mama?" Upitala sam je nakon zagrljaja i sela pored nje.
U našoj porodici svako je uslovljava sa Vi, to je uvek pokazivalo naše poštovanje prema njoj.
Ali takodje je jednom rekla da je uvek teže da nekome kažeš 'Mama jedite govna' nego da prosto kažes 'Jedi govna'.
Svako od nas ima ogromno poštovanje prema njoj koje će uvek postojati. Možda nas nije sve rodila ali je svakog odgajala od pelena.
"Sada kada te vidim, super sam, kako je na poslu i kako mi je David?"
Njeno pitanje me je blago rečeko šokiralo.
Za trenutak sam razmišljala da li se šali sa mnom ili stvarno ne zna šta se desilo na poslu.
"Čekaj malo, Davidova mama Vam nije rekla?"
Blago i nesigurno je odmahnula glavom na moje pitanje.
To mi je jako čudno, njih dve su jako dobre prijateljice a i mesto je jako malo pa se vesti brzo šire.
„Imali smo slučaj mama i jedan momak je pucao na mene, ali je David skočio ispred mene i otišao je na operaciju a posle operacije...je umro...ne mogu da verujem da Vam niko nije rekao."
Svi ti podaci su je vrlo sokirali i iznenadili.
"Tako mi je žao što to čujem, draga... ali ko ti je sada partner?"
"Neki klinac Kosta Pavlović, dobra je osoba, ali voli toliko da pita."
Nasmejala se znajući da nisam ljubitelj pitanja, pogotovo ne nekih koja su privatna.
"Za 6 meseci imaćeš 29, o Bože kako vreme brzo prolazi. Još uvek se sećam kada si bila devojčica i kada ste ti i tvoja braća i sestre skakali u to jezero da bi te naučili da plivaš." Obe smo počele da se smejemo na to ali ja sam ipak dodala nešto.
"Gurnuli su me u vodu i zamalo sam se udavila, ali drago mi je da Vam je to smešno."
Za nas je ovo bio još dodatni podsticaj da se smejemo.
"Pa barem su te naučili da plivaš, a moraš priznati da je bilo smešno gledati kako ih juriš. "
Klimanjem glave sam se složila sa tim dok smo se idalje smejale. Ali naš smeh je prestao u trenutku kada sam ugledala stari crveni auto koji se parkirao pored mog.
Janko je izašao iz auta i kada me je ugledao bio je ljut, ali nisam baš sigurna zbog čega je tačno bio ljut ovog puta. Nisam htela da pravim još više nevolje mami pa sam ostala nedorečena.
Prilično je visok i mišićav sa tim smeđim očima koje su pune mržnje kad god me vidi.
"Šta ti radiš ovde?!" Pitao me ljutito dok mu seda kosa pada na lice.
"Došla sam da vidim majku, ima li šta tu loše?"
Ja sam slobodno pričala šta sam mislila dok je mama ostala tiha pošto nije htela da on napravi neku glupost kada ja odem.
"Nemaš šta da radiš ovde, znaš li šta ljudi pričaju o tebi!?" Vikao je što me je nateralo da ustanem i približim mu se za par koraka.
"Hajde reci mi šta tačno selo sada govori o meni? Baš me interesuje kakve su tračeve sada osmislili."
Gledao me je par sekundi očekujući da ja budem ta koje će započeti svadju ali sam znala kakva je osoba i šta želi sada da postigne. Neće me naterati da kažem sta ne treba. Ne padam više na te njegove glupe fore.
"Istinu." Rekao je i sa tom rečju napravio jedan malo veći korak unazad.
"A ta istina bi bila šta tačno? Pošto ti i ja imamo razlučitu definiciju za istinu Janko."
"Da si ti kurva, zar nije tako Kati?"
Pogled je preusmerio na mamu, koja je izgledala uplašeno i nesigurno u to šta treba da kaže sledeće.
"Ostavi nju na miru. Ti mi govoriš šta priča selo a ne ona."
"Nju sam pitao Jelena, ne tebe!" Glas mu je postao grub i pun besa dok je strah u majčinim očima sve više rastao.
"Janko ostavi mi dete..." To je bilo sve što je rekla, a ja sam iskreno malo šokirana što nije ništa rekla. Ali znam da ga se previše plaši da bi me odbranila.
"Odgovori Katarina! Jesam li u pravu?!" Vikao je na nju i ona se u tom trenutku malo stresla.
"Da, da, u pravu si...samo mi ostavi dete..."
Njene reči pogodile su me tamo gde sam najtanja. Osetila sam kako me oboje gledaju čekajući moju reakciju. Janko je ima zadovoljan osmeh na licu dok je mama šokirana sopstvenim rečima. Ovo je stvarno prešlo svako moguću granicu.
"Je li tako mama? Pogledajte me dobro sada." Gledale smo se pravo u oči kada sam izgovorila sledeće reči.
"Zapišite ovaj datum jer je ovo zadnji put da ste me videli." Posle mojih reči sam im oboma okrenula ledja.
"Jelena!" Pokušala je da me zaustavi ali sam već pokrenula motor automobila.
"Zašto me odvajaš od dece Janko..." To su bile poslednje reči koje sam čula od nje.
Pogledala sam je i videla kako me tužno gleda ali sam ipak stavila nogu na gas i odvezla se od svog doma.
Ne mogu da verujem da je jebeno to rekla! O Bože zašto se sada sve okreće naglavačke!
Samo nastavljam da se vozim do bratove kuće gde su on, Zaga i deca čekali da dođem da se malo poigram sa njima.
Pre nego što sam izašla iz auta, ostavila sam pištolj na jednom tajnom mestu u autu, ispod svog sedišta.
Čim sam izašla videla sam jednu plavu curicu koja me gleda sa njenim plavim okicama punim sreće, i ista ta devojčica upravo kreće da trči ka meni.
"Jejo!" Viknula je i skočila mi je u naručje.
"Zdravo i tebi srećo tetkina, gde su ti ona dvojica?"
"U kući sa tatom!" Nakon njene izjave obe smo požurile ka kući.
"Sestro." Na zvuk bratovog glasa sam se okrenula i ugledala iste plave oči kao Majine koje me gledaju sa srećom. Sveže ošišana plava kosa koja je plavlja od Majine mu je posle dana sa decom sve sem kako treba.
"Jovane."
Spustila sam Maju kako bih brzo prišla svom bratu i privukla ga u jedan komotan zagrljaj, koji mi je i više nego potreban.
"Izgledaš uznemireno." Šapnuo mi je držeći me čvrsto kao da ću svakog časa nestati.
"Reći ću ti kasnije obećavam."
Tiho sam rekla a zatim smo se oboje odmakli kako bih ja opet rekla nešto.
"A gde su sada moji omiljeni blizanci?" Čim sam to upitala dva trogodišnja dečaka su kao munje istrčala iz dečije sobe.
Obojica liče na mog brata osim što im je kosa malo tamnija, ali su i dalje moja dva slatka dečaka.
"Jejo." Petar je uzviknuo pošto nije mogao da kaže Jelena još, oboje su to pokupili od Maje koje je to smislila kad je bila mala pa je isto imala problema da kaže moje ime pa joj je lakše bilo da samo kaže Jeja.
A odmah iza njega je bio i Nenad koji mi je prvo uskočio u zagrljaj a zatim progovorio.
"Tetka." Sa druge strane, Nenad je pronašao način da izgovori tetka, ali i on još ne uspeva da mi izgovori ime.
"Pa zdravo đavolčići moji mali." Sa osmehom sam im se obratila i unela u kuću dok su Jovan i Maja iza mene.
Unutar kuće sam se srela sa Zagom koja je sedela i u krilu držala njihovog najmladjeg sina Vasilija.
Gledala me je svojim tamnim očima dok ih je njena kratka smeđa kosa skoro prekrivala.
"Zdravo." Rekla je, a ja sam prosto klimnula glavom u njenom smeru.
"Zdravo." Je bilo sve što sam rekla pre nego što sam otišla sa decom do njihive sobe.
Počela sam da se igram sa decom sve dok Zaga nije izašla da prošeta sa Vasilijem,tada sam mogla da kažem bratu šta se desilo sa mamom.
Nakon što sam mu sve ispričala, bio je prilično šokiran što je potvrdila da sam kurva, znajući koliko bi me to povredilo.
"Vas dvoje ćete to rešiti, siguran sam." Pokušavao je da me uveri u to da će sve biti kao pre ali mi je osećaj govorio da će biti sve sem kao pre.
"Nazvala me je kurvom Jovane, nećemo to rešiti. Kada sam došla kod nje htela sam da predložiim da se useli kod mene, ali je tvrdoglava!" Znao je da sam u pravu tako da je klimnuo glavom.
Ali idalje nije hteo da me pusti da verujem kako je sve otišlo u propast.
Zna da mi ona znači i da su me te reči povredile najviše time što su došle iz njenih usta.
"I ti si od nje dobila tu tvrdoglavost. Ali mi smo ipak porodica, znaš da uvek sve rešimo na kraju. A sad mi reci kako si posle svega što se desilo?" Promenio je temu znajući da se nećemo složiti oko toga šta će na kraju biti.
Stavio je svoju ruku na moje rame i pogledao me svojim očima koje umeju biti dovoljne da me smire.
Čak i ako je 2 godine mlađi, on je pametan za svoje godine i veoma zreo.
"Bolje mi je, sada imam nekog klinca koji radi sa mnom." Ispričala sam mu a on se nasmejao dok su blizanci ležali pored mene i tražili udobnu poziciju da se nameste za jednu kratku dremku, koja sam sigurna da će biti mnogo toga ali ne i kratka.
„Hvala što si pitao za to što se desilo...i što si tu za mene."
Od srca sam mu rekla a na licu mu se pojavio najiskreniji osmeh koji sam videla posle duže vremena.
"Za to služi porodica."