Sara P.O.V.
One slike kojih sam se secala,mi nisu nikako dale mira.I dalje sam razmsiljala za sta mi je trebao taj noz..
Da nisam mozda pokusala sebi da oduzmem zivot?Ne,to mi nekako glupo zvuci..ali za sta bi mi onda trebao?
"Mislila sam da mi je tata umro..zato sam izjurila samo tako.."
"Ne zelim da te lazem..ali ni doktori,nisu drugacije mislili...i takodje,nije laz ni da mu je stanje i dalje kriticno..ali je malo bolje.."
"Osecam da ce preziveti.."
"Nadam se..stvarno ne bih zeleo da vise budes tuzna.."
"Tesko..znas..Sofija,mi je rekla toliko ruznih stvari..rekla mi je da me je tata doveo samo zato da bi pridobio nazad nju,zeleo je da pravimo ti i ja nju ljubomornom...i plan mu je uspeo.."
"Ma sta pricas ti?Zasto bi to uradio?"
"Verotano,jer mi nije jos oprostio..sto je moja mama mrtva..."
"Mislis?Meni to zvuci jako sebicno..i odvratno..i ne znam..prosto ne znam sta da ti kazem,tako je nekako detinjasto razmisljanje..kao da ti mozes nekako da ispravis to sto si se rodila..."
"To i ja mislim,ne znam zasto tako reaguju....nekada sam i ja tako mislila,da sam ja kriva,ali bih onda popricala sa Marinom i shvatila bih da je to nemoguce da sam ja kriva..."
"Upravo tako...ciste gluposti..." rekao je besno i lupio je volan
"Tako me nervira sto te povredjuju...i sada,da ti nije tata u tako losem stanju..prebio bih ga..ali stvarno,kako neko moze tebe da muci?Pa..ne mozemo cak ni da kazemo da te poznaju."
I onda,nakon toliko vremena plakanja,zaboravila sam na sekundu,da mi je otac u kriticnom stanju i nasmejala sam se.
"Ti ne mozes da zamislis,koliko sam srecna sto si uz mene..zahvalna sam ti do neba.."
"Ucinio bih ja jos vise,ali ne mogu..vratio bih ja vreme...ali.."
"To je nemoguce...oko toga nema potrebe ni da se nerviramo...sada je jedino bitno da on prezivi...znas.."
"Sta?"
"Rekao mi je da me volis..i da ostanem uz tebe...sta mislis zasto?Jer koliko ja znam,bio je protiv nase veze.."
"Mnogi ljudi,kada su blizu smrti..shvate svoje greske.."
"Velika steta,sto treba da umires da bi shvatio da cinis gresku.." naslonila sam svoju glavu na prozor i nastavila sam da gledam u daljinu.
Budi dobro tatice moj..budi dobro..Pa makar iako je ono istina sto je rekla Sofija,ti samo budi dobro.
"Nemoj da se brines...bice on dobro..pazicemo ga i oporavice se.."
"Pazicemo?" upitala sam,okrecujuci se ka njemu
"Pa da..ti,Sofija i mi ostali.."
Parkirao je automobil i krenuo je napolje.
"Zar ti nemas utakmicu?"pitala sam ga,ali on je samo izasao,kao da me nije ni cuo.
"Neymare.." zalupila sam vrata i potrcala sam ka njemu
"Hey lakse malo sa vratima.." rekao je sa malenim osmehom na licu
"Pitala sam te nesto.."
"Sta to?"
"Pitala sam te zar ti nemas utakmicu?"
"A to..pa imam.ali ne idem."
"Zasto ne ides?"
"Ne ide mi se.."
"Ne ide ti se,tebi?Neymare..da li postoji nesto sto ne znam?"
"Ne,samo mi se ne ide i to je to."
"Ali to je utakmica Brazila..kako to da t-" pokusala sam da dovrsim recenicu,ali me je prekinuo
"Idemo unutra?" klimnula sam glavom i usli smo unutra.
Sta se desava?Da nema mozda neki problem?Ahh..to bi mi valjda rekao.
_______________
"Hey.." zagrlila sam Marinu
"Kako je?"
"Rekao je doktor da sada spava,ali je stanje jos uvek isto..."
"Bojim se,jako.."
"Bice on dobro.."
"Izvini..ali moram nesto da pitam Marca,odmah se vracam.."
"Ajde.."
"Marc mozemo da popricamo?"
"Naravno,reci.."
"Znas li mozda zasto nece Neymar da ide na utakmicu?" upitala sam ga
"Zasto nece da ide na utakmicu?Ne znam stvarno.." rekao je nekako nesigurno i nesto mi je govorilo da laze
"Znas ti ..." pogledala sam ga pomalo iznervirano,zar on misli da mi je sada do sale i tajni?
"Ne bih ja da budem taj koji ce da ti govori nesto sto bi on trebao.."
"Znaci nije samo tako..postoji nesto?"
"Pa da..ali najbolje je da ti on kaze.."
"Uff,okej..hvala u svakom slucaju.."
Naslonila sam se na zid,kada sam ugledala kako dolazi prema meni Sofija.Uf,samo mi jos ona fali.
"Daddy te trazi.."
"Mene?" upitala sam iznenadjeno
"Pa mene i tebe..kreci.."
Polako sam koracala iza nje i razmisljala sam o Neymaru.Kako samo taj decko ima jaku moc...sve je lose,a ja ipak samo na njega mislim.
"Evo nas daddy.." rekla je kada smo usli u sobu
"Zdravo deco.."pozdravio nas je
"Pitao sam se da li bi mozda mogle...nekako da me izvucete odavde?"
"Tata to je nemoguce...tebi je jos jako lose,moras ovde da se odmaras..."
"Platicu doktoru i bices kuci jos danas.." ubacila se u razgovor Sofija koja je nesto tipkala na mobitelu.
"Sofija,on mora da se odmara.."
"Moze to i kuci da radi.."
"Ali njemu je lose...sta ako se stanje pogorsa?"
"Hmm...cekaj da razmislim...a da..pa znas,zato imamo novac,da dovedemo ako treba i 1000 doktora da budu pored daddyja.."govorila je ironicno,zasto je takva?Zasto prica tako samnom?Zasto prica samnom kao da sam glupa?
"Devojke..nemojte se svadjati...meni je bitno samo da budem kuci.." govorio je,iako su mu rekli da cuti,jer ce mu biti gore,on nije mogao.
"Brinem se...sta ako ti se stanje pogorsa ako te odvedemo kuci?"
"Onda cu umreti...Saro,ne moze se ziveti zauvek.."
"To znam...ali nama si jos potreban.."
"Kako si samo slatka...potreban ti i daddy,nije ti dovoljan Neymarov novac?"
"Mene ne zanima njegov novac...to mozda tebe zanima,ali ne i mene..."
"Hahaha..ma hajde..ne pricaj gluposti,mene da je zanimao Neymarov novac,udala bih se za njega...mada,da sam pristala tada kada me je zaprosio,gde bi ti bila u prici?Eto..mislila sam i na tebe.."
"Prestani da budes tako odvratna.."
"Ja odvratna?Ja samo govorim istinu...ti si ovde kurva,ti si otela mog decka.."
"On nije tvoje vlasnistvo..on ima osecanja.."
"Ima osecanja?To znam..ima ih i previse,previse je nezan..i slep..a znas sta je najgore?Dosadice ti..svakome dosadi..bas zato,jer je nekada potrebno da musko bude musko..a ne neki peder.."
"Cure molim vas.."
"Izvini,daddy..ali to je istina..moram da joj kazem sve sto imam..necu vise da cutim.."
"Ako sve to mislis,zasto ga jos uvek volis?" upitala sam
"Ljubav je za slabice,sto znaci da Sofija Gutierrez ne voli,ona samo glumi da joj je stalo.."
"Ako je tako,onda ces ostati sama.."
"A ti kao neces?Pa daddy te je lagao sve vreme,Marina ce se udati...Neymar ce naci bolju...ne zivi u snovima.."
"Reci mi nesto...sta bi se desilo da sada odemo u opstinu,da pitamo koja je od nas dve rodjena pre...i oni bi rekli da sam ja,sta bi se onda desilo?"
"Ja sam rodjena ranije.."
"Samo zato jer su te ranije upisali..ali to se ne zna sigurno.."
"Hoces sada na kraju da kazes da sam ja rodjena kasnije?"
"Ne,hocu da kazem da se stavis u moju poziciju...kako bi se ti osetila,da te neko krivi da si ubila svoju mamu?"
"Ne znam sta bih radila.."
"Eto vidis..pa zasto onda mene mrzis zbog toga?"
"Zato sto si kriva..i molim te,nemoj da mi dosadjujes sa tom temom...ne mozes da zamislis koliko mi nedostaje mama..."
"I meni..i bas zato ne zelim da izgubim tatu..i takodje,zato ne zelim ni da imam los odnos sa tobom.."
"Mozda kada bi se malo potrudila mozda bih ti i oprostila.."
"A sta bih to trebala da uradim?"
"Raskini sa Neymarom..i to je to.."
"I to je to?Ti ces sve zaboraviti?To jedino znaci..da je tebi stalo da ja ne budem sa njim..a ne do toga da se mi pomirimo.."
"Dala sam ti priliku,ti je odbijas..tako da smo mi zavrsili..jedino nas spaja jos samo nasledstvo.."
"Ja ne zelim nista od toga,niti zelim o tome jos da pricam..ja zelim da moj otac jos zivi.."
Pogledala sam ka njemu a on nas je gledao sa suzama u ocima.Osetila sam da nije dobro,zato sam ucutala.Nisam htela jos vise da ga rastuzim.Mada zasto je njemu zao?Zar nije rekla Sofija da me on i dalje mrzi?
"Previse sam te razmazio Sofi moja..previse.."
"Mislio sam da sam upravu...ali sve vise vidim,da sam pogresio..i to jako.."
"Daddy,sta to pricas?" pogledala je ka njemu a sada su i u njenim ocima navirale suze.
"Ti nikada ne places..." opomenuo ju je
"Ja nikada ne placem.." ponovila je njegove reci
"Upravo tako...da li bi molim te,otisla da vidis kako stoji posao?"
"Naravno.." odgovorila je i krenula prema izlazu
"Da li se jos secas kako se to sve radi?Ili da ide sa tobom i Sara?"
"Nema potrebe gospodine Gutierrez..nema potrebe,zaboravljate da ja nisam samo manekenka?Zaboravljate da sam ucila da bih bila mozda jednog dana predsednica Barcelone?"
"Izvini..zaboravio sam da si oduvek bila jako ambiciozna.."
Samo se nasmejala i izasla je napolje.
"Stvarno sam je lose odgajio.." rekao je i poceo je zatim da place,jako..
"Ne..sh...tata,nemoj..bice ti samo gore..nemoj.."
"Moram da izadjem odavde..gusi me ovo mesto.."
"Ali ti ovde mogu pomoci doktori.."
"Ne mogu..setim se odmah dana kada ti je majka umrla,prosto ne mogu.."
"Razumem te...ali.."
"Saro.."
"Reci tata.."
"Zao mi je sto sam te lagao sve ovo vreme.."
"Lagao si me?"
"Da....slusaj me...sada kada sam ovde,shvatio sam da sam pogresio..nisam smeo da dozvolim da me mrznja povede.." govorio je i glas mu je bio sve tisi i tisi,gubio je snagu
"Doveo sam te ovde,samo da bih pridobio Sofiju nazad...nisam trebao to da uradim..ali tek sam sada shvatio..da sam Sofiju razmazio i previse..a tebe..tebe sam morao vise da branim..ali nisam.."
"Zao mi je.." osetila sam kako mi suze padaju niz obraze,znaci istina je sve ono sto mi je Sofija rekla,on me je lagao sve ovo vreme..ali zasto?Zasto su mene koristili kao sredstvo?
"Da li ces mi jednog dana oprostiti?" upitao me je sasvim tiho
"J-ja ti oprastam jos sada.." odgovorila sam i snazno sam ga zagrila.Osetila sam da ne laze,ne znam kako ali sam osetila.
A i dosta mi je bilo vise ove nocne more,zelim da budemo srecna porodica.Ne zelim vise tugu ni da vidim.
"Ispravicemo sve greske..samo molim te..ozdravi.." rekla sam ljubeci ga u celo
"Zbog vas bih sve ucinio.."
______________
Neymar P.O.V.
Sedeo sam onako sam ispred bolnice,razmisljao sam o svemu.Ali bas o svemu.
Kada sam zacuo meni poznat glas,kako prica sa nekim.
"Hvala.." rekla je i tada se okrenula prema meni
"Nesto te muci?" upitala je dok je ispijala gutljaj kafe
"Ne.."
"Poznajem te.." rekla je sa malenim osmehom na licu
"To i ja mogu da kazem..sta tebe muci?"
"Ja sam prva pitala..a znas.."
"Da,da znam...okej..ne moras da mi kazes.."
"Nije da ne zelim da ti kazem,samo.."
"Samo?"
"Ti si decko moje sestre,ne bih da caskam sa tobom.."
"Tebi je odjednom stalo do nje?"
"Pricas samnom kao da mislis da nemam osecanja.."
"Nisam tako mislio.."
"Ma da..ali eto,ipak ih imam...znas...predsednik i Sara su se pomirili..ali sada stvarno...nema vise lazi.."
"O cemu ti?"
"Sara ti nije rekla za to da da ju je doveo samo zato da mene dobije nazad?"
"Spomenula mi je nesto tako."
"Pa eto..upravo sam cula kako joj je sve sam priznao..i ona mu je oprostila..mislim da je to novi pocetak za vas.."
"I za tebe je..zasto se ne pomirite?"
"Ona i ja?U ovoj porodici ima samo mesta za jednu...a ta jedna nisam ja.."
"Da li ovo lici na neko predajem se?"
"Pobogu Juniore..pricas o meni kao o nekoj kretenki..pa nisam ni dosla da se borim..samo sam dosla da vidim kako mi je tata.."
"Izvini..samo znas,sve je tako vec jako zapetljano da ne znam sta da mislim.."
"Razumem te...bas zato,sam odlucila da zivim daleko odavde..nema potrebe da se mesam u vasu srecu.."
"Ali si potrebna Sari.."
"Ona je snazna..bas kao i ja,veruj mi...cak je mozda i jaca od mene...tako da njoj niko nije potreban.Jaka je ona,izdrazace sve..cak i ovo sranje sto se tice medija.."
"Sofija...ja i dalje mislim,da bi trebalo malo da zaboravis karijeru,i da budes sa njom i predsednikom..nikada nije kasno da se pokajes.."
"Kajem se ja vec citav zivot Juniore,citav zivot..radila sam svasta,svasta...i za to nema oprostaja..."
"Za sve postoji oprostaj.."
"To nije istina..i razumeces uskoro.."
"Uskoro?Sta to?"
"Imam strpljenja Juniore...ali mi obecaj nesto.."
"Sta zelis da ti obecam?"
"Kada budes dobio dete sa Sarom...molim te,reci joj/mu da voli Davija celim srcem..nemoj da dozvolis da ih novac povuce..stagod da im pruzis u zivotu,neka oni uvek ocekuju ljubav,ne poklon...nemoj da pogresite kao moj tata samnom.."
"Sofija..da li je sve uredu?" upitao sam uplaseno,posto ovo nije licilo na Sofiju koju ja poznajem.
"Znas...mozda,su svi mislili da ja nemam osecanja...ali ih imam.Itekako.I ja znam da patim.Ali ja to ne volim da pokazujem,zasto samo produzim dalje..Juniore?"
"Reci.."sada mi je glas vec drhtao
"Ako ti se mota po glavi da cu se ubiti,ne brini se necu."
"Nisam ni pomislio na tako nesto.."
"Ma ne,nisi...nego,ja moram da idem..ceka me posao koji je zapostavio moj tata.."
"Sacekaj....i molim te reci da li je sve uredu?"
"Jeste,sve je uredu...samo..eto..osecala sam potrebu da popricam sa tobom...na kraju krajeva..ti si jedini koji me je voleo..."
"To nije istina...postoji jos mnogo ljudi koji te vole.."
"Ne bih sada o toj temi,stvarno zurim." krenula je,ali se ponovo okrenula prema meni
"Mozda me vole,ali ti budi ponossan,sto si ti bio jedina osoba koju sam ja volela na ovom svetu,posle moje mame.."rekla je sa osmehom i krenula je laganim koracima prema svom automobilu.
Ja sam stajao tako nasred puta,nisam shvatio sta je ovo bilo.Sta se to desilo sa njom pa mi se tako poverila?Mislim..nikada nisam sumnjao da ipak nesto oseca duboko u srcu,ali ipak..
"Ney..." zacuo sam Sarin glas
"Hey.." pozdravio sam je
"Sta se tebi desilo?" upitala me je
"Ma nista...nego,reci zasto me trebas?"
"Dosla sam ponovo da te pitam,zasto ne ides na utakmicu.."
"Rekao sam ti vec da ne zelim da pricam o tome.."
"Ali ja zelim da znam...molim te.." rekla sam milujuci ga po licu
"Lepo te molim.."
"Ne zelim da idem,jer zelim da budem uz tebe...zadovoljna?" povikao sam i krenuo unutra
"Sacekaj me.." osetio sam kako trci zamnom
"Trebalo bi da ides.."
"Zasto?Potreban sam ti.."
"Slusaj...razumem da me volis i sve to..ali moras da radis i svoj posao..ne mozes samo da seckas naokolo...obecavas mi da ces ici?"
"Ali..."
"Nema ali,obecaj mi..ili cu se naljutiti.."
"Stvarno si nekada tvrdoglava.."
"Ali me svakako volis.." pocela je da mi se priblizava
"Ali te svakako volim..." rekao sam i spojio nase usne
"Moram svasta da ti pricam vezano za mog tatu.."
"Mozda jedna kafa pa da mi ispricas?"
"Moze.." uhvatio sam je za njenu ruku.
David P.O.V.
"Gospodine da li mogu da nastavim da vozim?"
"Mozes..." rekao sam i brzo izvadio svoj telefon iz dzepa
Ja: Odbrojavas dane kada cu te strpati u zatvor?Sta mislis kako ce ti biti?Ljubim te David haha ♥
______________