60.? Waoo,stvarno? :o Previse previse :) ♥
Sara P.O.V.
"Jutro.." osetila sam poljupce na svom celu,nosu,obrazima.
"Pusti me jos malo.." pocela sam da kukam,posto mi se jako spavalo
"Uskoro stize Davi.."
"Nemam sta da obucem.."
"Ma ne,ja imam..sta je sa onom odecum koja nije mogla da stane u tvoj kofer pa si nagurala u moj?Obuci to.."
"Ajoj upravu si..onda se uskoro oblacim,pa idemo po njega,okej?"
"Okej,ali nemoj ponovo da zaspis.."
"Necu.." rekla sam i dalje pospano
"Ney.." dozvala sam ga kada je krenuo prema kupaonici
"Lepe su ti bokserice.."
"Mala nemoj da me zezas.." rekao je te usao unutra,zatim se ponovo vratio
"Uostalom..ti si ta koja se zavukla pored mene da spava.."
"Sta hoces da kazes?" upitala sam pokusavajuci da napravim ozbiljnu facu,ali sam nazalost bila previse umorna.
"Hocu da kazem da ne mozes da mi odolis.."
"Aha,ma da sigurno.." prevrnula sam ocima i bacila sam se nazad na krevet.Koji je uzgred tako lepo mirisao,na Neymara.
"Neymare.." viknula sam
"Sta je bilo?" upitao me je
"Znas...nisi upravu,ti si taj koji ne moze bez mene.."
"Cista laz.."
"J*bi se.." promrmljala sam i nekako sam se dovukla do njegovog kofera.
"Sta mislis jel napolju hladno?"
"Ako uporedim ovo vreme sa brazilskim,onda meni jeste malo..ali ako uporedimo Srbiju sa ovim vremenom,tebi nece biti.."
"Oho profesionalac sto se tice geografije..."
"Podrazumeva se.."
"Nego,Ney.."
"Ma sta je bilo opet?"
"Pozuri malo.."
"Imas jos kupaonica u kuci.."
"Ja hocu bas u ovaj.."
"Zasto?"
"Eto tako.."
____________
"Mozemo li da krenemo?" cula sam kako vice Neymar
"Mozemo debeljuco.." obukla sam neku tanku jaknicu,i vec sam se nasla pored njega
Celim putem samo nesto lupka po volanu,ikao je pustio neku pesmu.Vidim da ga to trenutno,ne zanima.
"Pocni da se smeskas.." opomenula sam ga
"Smeskam se.."
"Aha,aha,sve vidim..dolazi Davi,budi malo srecniji.."
"Srecan sam,samo.."
"Samo sta?"
"Znam da ce i sada napraviti sranje novinari.."
"Nemoj da se nerviras,mi ne radimo valjda nista pogresno..a oni neka pricaju,kada budu videli da ne mogu protiv nas,prestace.."
"Nadam se...nego,inace..."
"Ima jos necega?"
"Mislio sam da odem do tvog tate..."
"Nemoj molim te..pusti ga..neka misli da nas ne zanima,ako je stvarno problem sto smo mi zajedno,recice ponovo..sada uzivaj molim te sa Davijem,i ovako te retko vidja.."
"Upravu si...ja stvarno ne znam sta bih radio bez tebe.."
"Pa..nemoj tako..ja sam slabija nego sto mislis...samo,ja stavim tugu na jednu stranu..i zivim dalje.."
"Zelis da ti nesto pevam?"
"Moze.." odgovorila sam nasmejano,iako tacno znam da nije bas neki talenat za pevanje.Svakako ima jako sladak glas.
________________
"Neymare...moze jedna slika molim te.." nismo jos ni izasli iz automobila,vec je nekoliko ljudi dotrcalo do Neymara
"Ides negde sa svojom devojkom?"
"Ne.."
"Sta radite onda ovde?"
"Cekam Davija.." odgovorio je te povukao mene za ruku
"hajde,idemo.."
Dok je Neymar cupkao cekajuci Davija,ja sam razmisljala o tome kako bi bilo da ja sada postanem majka.
Mislim...ne nisam trudna ni nista tome slicno.Samo..pogledam u Neymara koji tako voli Davija i prosto proradi u meni onaj majcinksi instinkt.Zelim i ja da me neko zove majkom.Iako tek imam 22 godine.
Jako zelim da pruzim sve ono mom detetu,sto ja nisam dobila.Svu tu ljubav,ne zelim da pati isto tako kao sto sam i patila.Pa makar i bila samohrana majka ili makar ceo svet bio protiv mene.Ja cu ostvariti svoj san.
"Papaiii.." zacula sam deciji glas i ubrzo sam videla mog lepog
"Ljubavi.." odmah ga je primio u narucje ljubeci ga na sve strane
"Sajo?" pogledao je ka meni srecno
"Cao mili.." rekla sam milujuci njegovu kosu
"Niste vise posvadjani?" upitao nas je
"Nismo..bas zbog toga smo dosli zajedno ovde po tebe.."
"Onda cemo moci svi zajedno da se igramo.."
"Naravno da hocemo.." rekla sam
"A znas gde sada idemo?"
"Gde?" upitao je srecno
"Idemo prvo na moj trening..zatim idemo negde,ali necu da ti kazem gde.."
"Papaiii reci mi.." poceo je da skace u Neymarovom narucju a on se samo zadovoljno smeskao.
"Ne i ne.."
"Ne vojim te.." rekao je onako kao uvredjeno
"Onda da te spustim dole?"
"Spusti me..Saja ce me nositi.." rekao je pruzajuci svoju ruku ka meni
"Uredu onda.." Neymar se pravio da je tuzan i predao ga je meni
"Ti i ja cemo se bolje zabavljati..ne treba nama papai.." rekla sam ljubeci njegov maleni obraz
"Ne treba nam.."
________________
Celim putem sam se igrala sa Davijem,a Neymar se samo nesto smeskao.
"Stigli smo ljubavi moje.."
"Jej.." skocio je Davi i brzo me povukao za ruku da sto pre izadjemo
"Papai,sada ide da se presvuce,vidimo se na terenu okej?"
"Dobjo.." rekao je ostavljajuci poljubac na njegovom obrazu
"Awwww vidite vi ove slatkise.." zacula sam Danijev glas
"Hey..." pozdravili smo ga,a Davi mu je mahnuo
"Pa kako si ti malisa?" upitao ga je
"Dobjo sam.." rekao je i imao je isti osmeh na licu kao sto i Neymar ima.
"Hajde,mili idemo unutra.." priimila sam ga u narcuje i krenuli smo.
_______________
"Oho vidi ko je nama tu.." pojavio se ispred mene Rafinha zajedno sa Marcom i Marinom.
"Hey ljudi.." pozdravila sam ih
"Vidi ti nju...pa ni jaljvas se vise.." nasalila se Marina
"Pa evo sada me vidis..."
"Sta je bilo Davi,kako ti je ovde?"
"Dobjo..papai i Saja su se pomirili.."
"Srecan si zbog toga?" upitao je Marc
"Jako jako.."
"Papai je bio tuzan kada nije pricao sa Sajom...ali sam i ja bio tuzan..jako.." rekao je gledajuci u pod,mislim da se rastuzio
"Hey...ali nemoj sada biti tuzan.." pomazio ga je po glavi Rafa
"Upravo tako..Saja i papai,sada pricaju.." dodao je Marc
"Ali necu vise da se svadjaju oko bombone.."
"Oko bombone?" upitao je Marc
"Da...znas...moja devojka i ja se svadjamo oko toga,cija ce biti poslednja bombona..."
"A tako mislis..a nema potrebe da se brines..oni nece vise jesti bombone,pa se nece svadjati.."
"Sigujan si?" upitao je
"Siguran sam.." odgovorio je Marc
"Da li sam ja dobro cuo da neko ovde ima devojku?"
"Marc..." pokazo je prstom prema Marcu,a Neymar se samo nasmesio
"Ja nisam tako cuo...ja kao da sam cuo da gospodin Davi ima.."
"Ne,ne..nemam.."
"Zar mi ne verujes?"
"Vejume ti..."
"Pa onda imas ili nemas curu?"
"Imam.."
"Stvarno?" rekao je dizuci ga u svoje narucje.Davi je postidjeno samo klimnuo glavom.
"Smeker na tatu.." prokomentarisao je Dani,koji se ne znam kako stvorio iza mene
Neymar je poceo da se smeje,ali kada je video da ga Davi pazljivo posmatra,nekako se suzdrzao.
"Pricaj mi o njoj.."
"Ona i ja uvek delimo igracke.."
"I tuzan sam kada nisam sa njom.."
"Stvarno?"
"Da...i ona je jako lepa..kao Saja.."
"Aww skroz si na tatu..." rekao je ljubeci ga
"I ja volim sa njom cak i bombone da delim.."
"To je najbitnije mili..."
_______________
Dani koji su usledili su bili predivni.Nisam mogla da poverujem da jedno tako maleno bice moze da donese toliko srece u jednu kucu.
Svi smo bili tako srecni pored Davija,koji je uvek ima nesto da kaze i uvek je bio raspolozen da se igra.Mada je to nekada vec nas umaralo,ali onda bi nas pogledao onako kao sto ume i Neymar...i onda eto nikada niko nije mogao da odoli.
Predivni dani,sa njim i sa Neymarom.Skroz sam zaboravila na cinjenicu da ne pricam sa tatom i da me neke osobe zesce mrze.Meni je bilo vazno da se Neymar smeje.
Isli smo na razna mesta,ali naravno bili smo i na Neymarovim utakmicama,zar da Davi dodje u Barcelonu a da ne podrazava svog tatu dok on ostvaruje svoj san?To nikako.
Suze su nam tek onda krenule na oci,kada je morao Davi da ode.Tada sam osetila da se u Neymaru sve rusi.I onda je nekoliko dana,samo onako tuzno gledao u jednu tacku.
___________________
08.11.'14. 12:36 Barcelona,Spanija
Ipak danas,je nekako srecnije ustao nego inace.Mislim znam zato,jer sam isla sa Marinom na njihov trening i nekako se sve vreme smeskao.
"Znas...juce sam pricao sa Davijem.."
"Stvarno i sta kaze?" upitala sam ga radoznalo
"Kaze da je dobro..i da mu nedostajemo.."
"I on meni jako nedostaje.."
"I meni...ali nisam te zato pozvao danas,na trening..pitao sam se da li bi zelela da odemo na neku veceru ili nesto?"
"Onako samo ti i ja?"
"Naravno.."
"Volela bih.." rekla sam ostavljajuci maleni poljubac na njegovom nosicu
"Pokupicu te onda oko 8..."
"Cekam te..."
"Cekaj.." povukao me je za ruku
"Jos jedan poljubac nikome ne steti.."
______________
"Marina..krenimo...ja nemam sta da obucem.." govorila sam dok sam trcala prema njoj
"Ohoho,da li se to nesto desava?"
"Pricam ti usput.."
________________
08.11.'14 20:05 Barcelona,Spanija
"Marc prestani molim te...golicas me jako.."
"Volim kada vristis.."
"Uopste nisi fer,samo me zezas ceo dan.."
"Ja tebe?Pa ti si ta koja je ceo dan samo nesto pokusavala,da uci..nisi uopste ni htela da obratis paznju na mene.."
"Hey..nije bilo tako..nemoj sada da lazes.."
"Ti lazes.."
"Ne,ti.."
"Marina..valjda znam sta pricam.."
"Ne,ne znas..ti nikada nista ne znas.."
"Iskreno...sada vise ni ne znam zasto se svadjamo.."
"Kazem ja tebi da nemas pojma.." govorila je Marina,i dalje jako grleci Marca
"Ma da ja nemam pojma,a ti sada ides samnom malo da prosetas.."
"E to ti je dobra ideja,ali samo ako mi kupis nesto slatko.."
"Okej,kupicu ti stagod hoces.."
"Idem da se presvucem i krecemo.."
Kako je samo slatko gledati ih kako setaju ulicom.Tako zagrljeni,tako zaljubljeni.Steta bi bilo kvariti njihovu srecu zar ne?
__________________
"Gospodine Gutierrez...molim vas saslusajte me.."
"Kako da vas saslusam kada lupate gluposti?" iz sve snage je vikao predsednik,na svog radnika
"Ne lupam gospodine gluposti,kazem vam,da mnoge vase kolege kazu da su Sara i Neymar predivan par.."
"Sigurni ste?"
"Naravno ubedjen sam,da mozemo da ubedimo one ljude koje zele da odustanu od nas,da su Neymar i Sara srecno zaljubljeni..verujem da ce ostati uz nas.."
"Mislite?"
"Da,mislim..samo mi dajte malo vremena.."
"Dobro,ali nemoj da zaboravis,da ti od toga zivot zavisi.Ne mogu da dozvolim jos skandala...mora svet da misli,da imam savrsenu porodicu.."
"Tako ce i biti gospodine,jedino sto treba da sredite jeste nekoliko slika zajedno sa Sarom i Neymarom,da se cisto zna da je stvarno sve uredu kao sto vi kazete.."
"Smatrajte to ucinjenim...onda,vidimo se sutra.."
"Prijatno vece gospodine.."
"Krenimo.."viknuo je na svog vozaca i on je brzo potrcao za njim.
Kako se samo zadovoljno vozi do svoje kuce,misli da ce jednom slikom sve resiti?Pa mozda i hoce.Neka ga.Neka se raduje,ne vredi kvariti njegovu srecu zar ne?
08.11.'14 17:05 Sao Paulo,Brazil
"Neymare...pozuri.."
"Evo odmah idem.."
"Ceka nas moja drugarica ko zna od kada.."
"Moram da budem lep,Nadine.Nemoj da mi zameris.."
"Nemoj da pricas tako,tacno znam da se nisi sredjivao.Pricao si sa Neymarom zar ne?"
"Da,jesam...upravo se sprema,da odvede svoju devojku u neki restoran.."
"Sreca se cuje u njegovom glasu zar ne?"
"Ogromna,prosto je neopisivo,koliko se zaljubio u tu curu.."
"Samo se nadam da ce ostati zajedno.."
"Verujem da hoce..a sada hajde,krenimo i to da obavimo.."
Neymar Sr. i Nadine..ljudi kojima treba da zahvalimo,sto su nam podarili Neymara.Verujem da im je Sara najvise zahvalna.Cak vise i od fudbalskog kluba za koji Neymar igra.
Oni zadovoljno idu kod neke njihove prijateljice,verovatno je dugo nisu videli.Pitanje je sada,da li vredi kvariti srecu starijim ljudima?Ljudima koji bas i nesto vise nemaju snage da se bore.
08.11.'14 19:05 London,Velika Britanija
"Ovu ili onu drugu haljinu?"
"Mislim da je bolja ova bela.."
"Slazem se,Raf ta ti najbolje stoji.."
"Ali se meni nikako ne svidja..tako je nekako..ni ja ne znam.."
"Ma obuci je,kada ti mi kazemo.."
"Uff,uredu...ali vi ste krive ako cu ruzno izgledati.."
"Raf,ti si svakako lepa.."
Tako mlada i lepa..zivot je pred njom.A ona vec sve ima,zahvaljujuci Neymaru.Ipak ona se sada bori sama,ne zeli da ona bude zapamcena kao sestra Neymara Juniora.
Upravo se priprema za izlazak...i jako je uzbudjena.Da li treba da se umesam i da joj pokvarim zabavu?
08.11.'14 14:05 Miami,USA
"Sofija,danas si zablistala..."
"Mislis?"
"Nikada nisam imao bolju probu,nego ovu sa tobom..ako tako budes i na dan nastupa..pa ja cu biti najsrecniji covek.."
"Ipak ja mislim da mogu ja jos bolje.."
"Ako mozes jos bolje,onda ce biti jos bolje..ali sada molim te idi kuci da se odmoris..vidimo se sutra u isto vreme..."
"Sutra moramo jos i nekoliko slika da napravimo,jel tako?"
"Da,za sutra imamo jos i to.."
"Uff,okej..vidimo se onda.."
Trci niz stepenice,brzo sedne u svoj automobil.I uskoro vec prelece puteve Majamija.Uziva u ovako lepom danu.
Osoba koja zeli drugima lose,da bi ona bila glavna.Da li losi ume da pate?Da li oni ikada zaplacu za nekim?
Ako njoj pokvarim srecu,da li ce patiti?Pitanje je sada ogromno..
08.11.'14 17:05 Santos,Brazil
"Davi dodji ovde molim te.."
"Davi cujes ti mene?"
"Dojazim mamice.."
"Ne bih volela nesto da ti se desi..."
"Nece ne bjini se.."
"Moram da se brinem ja sam ti mama.."
"Mogu tamo da idem da se igram?"
"Mozes.." rekla je ostavljajuci poljubac na njegovom celu.
Dok je ona gledala na drugu stranu,Davi je brzo negde pobegao.Ali gde li je on to otisao?
Da li je ovo prilika da naudim Neymaru?Da li odmah da pucam na mesto gde bi ga najvise bolelo?Da li da mu oduzmem srecu?
08.11.*14 20:15 Barcelona,Spanija
"Prestani da gledas u mene.."
"Ne mogu,Saro..prelepa si.."
"Ponovio si to vec nekoliko puta.."
"Znam...ali ne mogu da prestanem da te gledam.."
"Ali molim te prestani,jer cemo na kraju jos poginuti.."
"Necemo ne brini se.."
"Nikada se ne zna,tako da oci prema cesti.."
"Dobro,dobro..nikada te vise necu ni pogledati.."
"Ma idi u p.m nisam to rekla.."
"Ali si na to mislila...ali onda nemoj ni ti mene da gledas.."
"To je prosto nemoguce...previse..."
"Previse?" upitao ju je onako zlobno se smeskajuci,tacno je znao sta radi sa njom.
"Previse si mi neodoljiv.."
"A nije valjda?"
"Jeste..i ti to vrlo dobro znas.."
"Sada to cujem prvi put.."
"Sve ti verujem...znas,da smo zajedno vec 46 dana?"
"Ti to brojis?"
"Naravno da brojim..nisi ti valjda zaboravio?"
"Ma kako da zaboravim?Izmucio sam samog sebe tog dana,nikada to necu zaboraviti.."
"Kretenu.." rekla je udarajuci ga po ramenu
"Volim te.."
"I ja tebe,najvise.."
Sta je lepse od toga da gledamo dvoje ljudi kako se vole?Sta je lepse od toga kada je covek zaljubljen?Ja mislim da nista..i niko ne moze da tvrdi suprotno...
Oni koji tvrde suprotno...jos nisu bili zaljubljeni..ali ce i oni jedno dana osetiti,snagu ljubavi.Svi je osetimo kad-tad.
Oni su najsrecniji zar ne...njima najmanje treba kvariti srecu zar ne?Ali..prosto...u ovom svetu nije sve uvek roze boje.Nekada mora da dodje i ona tamna crna boja.
NO,nikada se ne zna...koga ce ta crna boja zadesiti.Nikada ne znamo ko ce sledeci plakati.
________________
~Molim sve andjele da mi te vrate..~
Ali da li me oni cuju?Ako me cuju,zasto jos ne otvaras oci?
Koliko je samo velik svet,ali samo je jedna sekunda dovoljna,da se unisti nekome zivot.Stavise..bilo kada i bilo gde moze nekome da se naudi.
I tada,kada shvatimo da nekoga gubimo...tada nam naviru sve one reci koje nismo uspeli da kazemo.
Pocinju suze konstantno da padaju i molimo Boga da nam vrati tu osobu nazad...Ali nekada je previse kasno....
Ali i kada je sve izgubljeno,postoji jos jedan tracak nade...koji ti govori da jos nista nije gotovo.I da mozda postoji mesta za drugu sansu.
No,naravno...ta druga sansa je poslednja.Sledeci put, ako dobijes,ne mozes da zabrljas..
_________________
Bas voli da sere ovaj wattpad...uff -.-