Sara P.O.V.
"Prestani da ga gledas Saro..." zezala me je Marina
"Ne gledam ga.." promrmljala sam
"Naravno da ne..." rekla je ironicno
U sledecem trenutku su se moje oci susrele sa njegovima,zbog cega sam brzo skrenula glavu.Nisam htela da pomisli da gledam u njega.To nikako.
Ali kako me je samo iznervirao,postavila sam jedno obicno pitanje...a on...poludeo je kao neki kreten.
Neymar P.O.V.
"I zbog toga ste se posvadjali?" upitao me je Dani
"Da..."
"Ti si kreten..."
"Mozda jesam..ali ne zelim da ona bude sa Marcom.."
"Neymare,ne mozes da zahtevas da te ceka..."
"Znam da ne mogu..ali.."
"Nema ali...ona nije tvoja i tacka."
"Decki..molim vas prestanite da pricate.." zacuo se glas trenera
"Izvinite.." promrmljali smo
Samo da se sto pre zavrsi vise vec ovo slikanje,nije mi sada do toga.
____________
Nekoliko sati kasnije
Mrtav umoran sam se vratio sa danasnjeg slikanje,vozali su nas gore dole.Te smesak ovde te tamo.Te stani ovde te tamo.
Ali mene nista od toga nije zanimalo,meni je u mislima bila Sara.
Nisam trebao tako da pricam sa njom...ali ubija me pomisao da voli drugog...da zeli da bude sa drugim deckom..
To prosto ne mogu nikako da podnesem.
"Gospodine.."
"Da?"
"Trazi vas jedna gospodjica.."
"Reci joj da udje.."
Bas kada sam se ponadao da je to mozda Sara,ugledao sam Sofiu.
"Zdravo.." tiho me je pozdravila
"Sta hoces?" upitao sam je iznervirano
"Jos jednu sansu.."
"Koja je to po redu?"
"Niko nije savrsen Neymare..." rekla je
"Upravo tako...ali ti...ti stalno nesto zeznes.."
"Izvini...bila sam jako nervozna...znas dobro da ne mogu da podnesem takve situacije..."
"Znam...ali takodje znas da mene ne zanima sta pisu mediji.."
"To je uredu dok je trac samo o tebi..ali ovo je i o nama..."
"Verujem da Sari ne smeta.."
"Ali smeta meni i mom tati.."
"Ne moze sve svakome da se svidi.."
"Zasto si tako hladan prema meni?"
"Jos pitas?Cekaj da te podsetim..dogovorili smo se da cemo biti prijatelji...a ti..pa ti glumis neko ludilo..vices na mene.."
"Dobro..prihvatam da sam pogresila...ali ne mogu da budem odmah savrsena...daj mi vremena...molim te.."
"Cekao sam te godinama...godinama Sofia...dosadilo mi je i znam da volim drugu.."
"A ta druga?Da li te Sara voli?"
"Ne voli te zar ne?Ne oseca nista prema tebi..."
"Ne znam..."
"Znas ti dobro..samo neces to da prihvatis..nadas se da ce te zavoleti...ali nece..ti si za nju samo prijatelj.."
"Stvari mogu da se promene.."
"Da se promene?Zar stvarno mislis da ce Sara ici protiv mene?Pobogu..ja sam joj sestra..njoj je vaznija porodica..vazniji joj je mir nego ti.."
"Zasto tako govoris?Hoces da kazes da nikada ne bi bila samnom samo zato,jer smo ti i ja bili zajedno?"
"Upravo tako.."
"Ali Sofia..ono sto je bilo izmedju nas...to je odavno gotovo..."
"Nije..." pocela je da mi se priblizava
"Ti i ja se volimo i dalje....znam da je to istina.." sada mi je bila jos vise blizu nego malopre
"Samo jedan poljubac..samo jos jedan sansa..molim te..necu je prokockati..."
"Znam da jos uvek nesto osetis prema meni..." govorila je prstom prelazi na mojim usnama
"Sofia..molim te prestani.." odmakao sam se od nje,ali ona mi se ponovo priblizila
"Imam ljubavi dovoljno za oboje...samo mi pruzi jos jednu sansu..kunem ti se da sam se promenila.." govorila je gledajuci me pravo u oci
Lagao bih kada bih rekao da nisam poverovao u ono sto je rekla.Sta ako je istina da je stvarno volim?Da sam samo trenutno previse okupiran Sarom i to je to?
Mozda stvarno jos uvek volim Sofiu...moju Sofiu...
"Ne mogu..."
"Idi..." dodao sam i krenuo prema svojoj sobi.
Nadao sam se da me je poslusala i da je otisla.
Seo sam na krevet i dalje razmisljajuci o tome sta mi je rekla.Da se kune da se promenula..
Tada su mi se u mislima javile Sarine reci...da li voli jos Marco nju...
To pitanje...pitanje koje me je slomilo...dobro,cuo sam kada je rekla Daniju da me vise ne voli..ali ipak..nadao sam se
"Razmisljas o njoj?" zacuo sam Sofijin glas
"Mislio sam da sam bio dovoljno jasan..."
"Jesi..shvatila sam da si rekao da odem..ali ja to ne zelim..."
"Pusti me na miru...stvarno ne mogu sada da pricam sa tobom.."
"Niko nije ni rekao da moramo da pricamo.." rekla je te sela u moje krilo
"Hajde..sigurno sam ti nedostajala.."
Neymaru koji te je voleo ludo jesi..ali ovom u cijem krilu sedis...pa njemu ne nedostajes.Stavise..on zeli...
Ne ne zelim nista...Sara voli drugog...znao sam tacno sam znao da joj se ipak svidja Marc...
"Sofia...idi sama..ne zelim da te izbacujem.."
"Juniore...prestani da razmisljas srcem...iskljuci ga...i reci mi sta zelis.."
"Zelim da odes..."
Rekao sam gledajuci je u oci,ali ona nije izgdela kao da joj je namera da ode.Stavise izgledala je uvereno u to da ce ona ovde ostati.
Kada sam hteo da joj ponovim reci od malopre,video sam da pocinje da skida bluzu koju je imala na sebi.
Moram priznati da je sada zgodnija...i puno lepsa.
"Da li si siguran?" upitala me je
"Jesam..." odgovorio sam,hteo sam da joj pomognem da ustane.Da bih mogao i ja da ustanem.Ali ona me je zaustavila.
"Samo jedna sansa...samo jedna.." rekla je ostavivsi jedan poljubac na mojim usnama.
U tom trenutku sam se setio nasih lepih trenutaka.Pokusao da uzivam u poljupcu i sve to...ali ponovo mi se ona vratila u misli.
Sara...setio sam se ponovo onih reci koje mi je rekla...da nece vise nikada da cuje za mene i sve to...postao sam besan...zasto?Zasto sam je jebeno izgubio?
Kada se odmakla od mene video sam da place.
"Sofia...sta je bilo?" upitao sam je
"Nista...samo..ne mogu da verujem...da me nikada nisi voleo.."
"Naravno da sam te voleo.."
"Zasto si onda ovako hladan prema meni?"
"Zato sto je ta ljubav u proslom vremenu..."
"Onda..hajde da pokusamo da je ozivimo..."
"Sofia...ja ne mogu...ne zelim da mucis sebe.."
"Ne mucim ja sebe..ja te samo volim..i molim za jos jednu sansu.."
"Ne znam...vise sta da ti kazem..."
"Reci mi da si mi oprostio..."
"Oprostio sam ti ja jos odavno Sofi..."
"Onda hajde da pokusamo sve iznova..."
"To je ludost..ti i ja...vise ne postojimo.."
"Ali mozemo da pocnemo da postojimo..odmah sada.." osetio sam kako njena ruka klizi ispod moje majce.Tacno sam znao sta zeli.
"Juniore..ne odupiri se svojim osecanjima...tvoje telo me zeli.."
Upravo tako...ali samo telo..Moje srce pripada Sari.
"O cemu sada razmisljas?"
"Nije bitno.."
Rekao sam,zatim sam je oborio na sebe.
"Radi sta ti srce zeli.." sapnuo sam joj na uvo.
"Bilo sta?" upitala me je gledajuci me sa osmehom na licu
"Bilo sta.." odgovorio sam
___________
Sledeci dan
Sara P.O.V.
"Sarooooo" vikala je Marina
"Evo idem.."
Silazile smo niz stepenice,kada sam zacula kako moj tata pita sluskinju gde je Sofia spavala.
"Gospodine to ne znam..ali znam da je otisla do gospodina Neymara..."
Nasmesila se i nastavila.
"Verujem da su se pomirili.."
Odjednom je skrenula pogled ka gore i ugledala je mene i Marinu.
"Dobro jutro.." pozdravila nas je nasmejano
"Oh..nisam znao da ste budne.."
"Nedavno smo se probudile..." rekla sam bezvoljno
"I koji je plan za danas?"
"Marina ce ici sa tobom na trening...dok ja nesto obavim...a zatim cemo se baciti na ucenje.."
"Uredu duso...hteo sam samo da te pitam,jos juce.Da li si pricala sa Sofijom?"
"Nisam..pricacu cim je vidim..mada verujem da nece dugo..sigurno je sada zauzeta sa Neymarom.."
"Da,najverovatnije duso.Pa dobro...vidimo se onda kasnije.."
Sacekala sam da on ode,da bih mogla samo tako da sednem na stepenik.
"Saro..."
"Ne brini se necu plakati..."
"On je kreten.." rekla je zagrlivsi me
"Najveci.."
Sofia P.O.V.
Pocela sam da se budim,posto sam videla da zraci sunca vec uveliko ulaze u sobu.Sto znaci da sam se uspavala i da sada kasnim.
Otvorila sam malo bolje oci i tada sam shvatila da sam provela noc sa Neymaroom.Osmeh mi se pojavio na licu.
Sada je ipak bilo drugacije nego do sada.Ali nema veze,podseticu ga na svaki lep dan koji smo zajedno proveli.Nece moci da odoli,zaljubice se ponovo od mene.
Jedino sto treba sada da uradim,jeste da drzim dalje od njega Saru.A to ce biti puno lakse,postu su se juce posvadjali.
I sve samo zato,jer ni on ni ona ne zele da priznaju da se vole.Pa neka ih,ovako bar ja pobedjujem.
"Dobto jutro ljubavi.." sapnula sam mu na uvo ostavljajuci jedan kratak poljubac na njegovom vratu.
"J-jutro.."
"Da li se lepo spavao?" upitala sam ga
"Jesam.." rekao je i zatim ustao.Krenuo je prema kupatilu i to je to.
To je to?Samo jesam i nista vise?Ni jedan poljubac za dobro jutro nista?
Besno sam uzela telefon da bih pogledala koliko je sati.Kada sam ga otkljucala videla sam da imma bas puno obavestenja.Puno vise nego inace.Pa sta se ovde desilo?
Ljudi su me oznacivali u nekim komentarima,komentarima vezanim za sliku....
Naravno Neymara i Sare...Koga drugog?
"Con mi princesa..." promrmljala sam
Uff,uff..poserem se.Princeza...ludaca,a ne princeza.Cura koja glumi ludilo...I sto je najgore ona je ubica i Neymaru to uopste ne smeta.
Moracu da skupim stvarno puno snage i strpljenja da bih trpela ovu malu.
____________
Dva dana kasnije
Sara P.O.V.
"Marina...kreci vise...toliko si htela da idem sa tobom danas na njihov trening...a sada se vuces.."
"Izvini..ali moram da budem lepa.."
"Pa ti si svakako lepa..."
"Ne lupetaj Saro.."
"Hajde,hajde kreci..."
Neymar P.O.V.
Svi smo sedeli u svlacionicama i presvlacili smo se,a ja...Pa ja sam i dalje razmisljao o njoj.Tri dana je nisam video...
A i ne znam kako da joj pridjem...ako zelim da se pomerim sa njom..Pa moracu da joj kazem da je volim.
"Opet ona?" upitao me je Messi
"Uvek je ona.." nasmesio sam se,jer kada mi neko spomene nju.Pa ja postanem nekako nasmejan,srecan.Cak iako je sve sranje kao sto je sada.
Skrenuo sam pogled ka Marcu koji me je gledao.Da li je moguce da se ona zaljubila u njega?
Ali...dobro...rekla je da me vise ne voli...to sam shvatio i ponovio sebi 10000 puta..ali da je zamislim sa Marcom..pa da li je to moguce?
"Nesto te muci?" upitao me je
"Nista sto ne moze da se resi..."
"Zelis da popricamo napolju?"
"Moze.."
Obukao sam se do kraja i krenuli smo da setamo hodnikom.
"Posvadjao sam se sa Sarom.." rekao sam tuzno
"Mislio sam da se radi o njoj...volis je zar ne?"
"Ne,Marc..ja..."
"Ne,nemoj...vidi se u tvojim ocima..vidi se da je jako volis..."
"Ali ti nisi covek sa kojim treba da pricam o ovome..izvini.."
"Ne moras da se izvinjavas...za mene je Sara..postala obicna osoba...mozda je i nisam voleo bas toliko koliko sam mislio..."
"Ne zelis da imas nista sa njom?" upitao sam ga
"Ne.."
Ma divno..ali ona zeli da bude sa tobom...
"A sta ako te ona voli?"
"Ona mene?Ma ne..ona voli samo...."
"Samo koga?" pogledao sam ga zacudjeno
"Hteo sam da kazem da je ona samo volela jako jednog decka...ali sada vise ne..i sada..joj je srce prazno..ne pripada nikome.."
"Mene zar ne?Svi ste znali da je zaljubljena u mene osim mene?"
"Kako ti znas?Dani ti je rekao?"
"Dani je znao?" upitao sam ga iznenadjeno
"Jeste...zato je pokusavao toliko da vas spoji...ali eto sve se drugacije desilo.."
"Pa vidim da se drugacije desilo...ali ne,nije mi on rekao.Nego sam slucajno cuo kada je govorila Daniju da me vise ne voli..."
"Zao mi je.."
"Ne zanima me svakako..ja imam curu..tako da.."
"Ne zanima te...da sigurno."
"Kazem ti da ne."
Nastavio sam da objasnjavam uporno Marcu da ja pocinjem vec sada da zaboravljam nju.Bas tako kako je ona mene zaboravila.
"Aucc..." zacuo sam neke glasove i video sam da mi je Sara u narucju.
"Izvini...zapricali smo se i nismo vas videli..."
"Pametnjakovicu pa nisi mogao ni da nas vidis.."
/nisu mogli da se vide posto su oni dolazi sa jedne strane,a devojke sa druge pa su su se susreli na cosku/
"Zdravo..." nasmeseno je pozdravila Marina Marca.
Dok je mene...moja Sara gledala besno.
"Pomerices se vise da bih mogla da prodjem ili sta?"
"Saro,moramo da porazgovaramo.."
"O ne nikako ne moramo.Tako da dovidjenja."
"Saro,Marc i ja idemo na teren.Sacekacu te tamo.."
"Ostavljas me sa ovim kretenom?Uf,uredu.." prevrnula je ocima i nastavila da gleda na sve strane.Osim mene.Mene nije htela ni malo da pogleda.
"Izvini...znam da sam preterao pre neki dan..."
"I jesi..i ne zanima me sta imas da mi kazes...slusaj oprastam ti i sve to...samo me ostavi na miru.Uzivaj sa Sofiom..nemoj o meni da razmisljas.."
"Ne mogu..."
"Kako ne mozes jednostavno je...?"
"Ne mozes tako lako da zaboravis osobu koju toliko volis...Saro..ti i ja smo prijatelji..ne mogu da te izgubim.."
"Mozes...sve mozes...i ti si mene izgubio.Ja ne podnosim kada.."
"Kada neko kaze nesto drugacije nego sto ti zelis..kada ti se neko usprotivi..volis da je sve po tvome..."
"Znas sta?Ista si kao Sofia..ni malo se ne razlikujete.."
"Znas da je to laz..."
"Ne,ne znam...jer te ne prepoznajem.Ne mogu da verujem da ne mozemo lepo da popricamo...Pobogu..znam da sam pogresio..ali svako od nas ima los dan.."
"Onda zamisli da je ovo moj los dan..i nemoj vise da mi se obracas..svima ce nam biti bolje.."
"Da li si ti ljuta na mene zbog toga sto sam ruzno pricao sa tobom?Ili te nesto drugo muci?Da nije mozda da me jos uvek volis?"
Kada sam je to pitao odmakla se nekoliko koraka od mene.Gledala me je u soku.I video sam da su joj se suze skupile u ocima.
"...Jos uvek volis?Molim?Sta pricas ti Neymare?"
"Nemoj da se pravis..znam da si bila za.."
"Da se nisi usudio to da izgovoris...posto to nije istina.Kogod ti je to rekao nije te dobro informisao.
Mozda si mi se svideo,ali to je bilo onih prvih mesec dana.Ali da se zaljubim u tebe...da li ti cuje sebe?"
"Prijatelji smo...znas ti sta to znaci?A ti mene pitas da li sam jos uvek zaljubljena u tebe?Ni luda ne bih bila zaljubljena u kretena poput tebe.."
"Saro..izvini ja sam mislio.."
"Nema toga sta si ti mislio...valjda ja znam koga volim...sta ti mislis?Da su sve zene ovoga sveta zaljubljene u tebe?E pa ne znam za njih...ali ova koja stoji ispred tebe..te voli samo kao prijatelja..ustvari vise ni tako..
Posto nemam zivaca za tvoje gluposti..sada stvarno idem.." rekla i potrcala u nekom pravcu.
Stajao sam na mestu gde je poslednji put stajala.Onako sokiran.Nisam mogao da poverujem da ludi zbog nekih sitnica.I zbog tih nekih sitnica,mi smo potegli neke teze teme..
I sada smo se jos vise posvadjali..ma divno...
"Najzad da te nadjem.." zacuo sam Sofiijin glas
"Mislila sam da ces me sacekati..a ti si pobegao.."
"Slusaj..nisam sada za pricu..moram ne trening.."
"STa ti se desilo?"
"Ostavi me ne miru..."
Sara P.O.V.
"Marina..." sela sam onako uplakana pored nje
"Rekla sam mu da ga ne volim..i sada verujem u te reci...verujem da mogu da ga zaboravim..
Verujem u to da sam slobodna..da ce moja osecanja nestati.."
"Mala..." zagrlila me je
"Nema vise plakanja..ovo je divan dan..." nasmesila sam se i obrisala sam svoje suze
"Jeste..."
"Prestani da buljis u njega..."
"Moram malo.."
Obe smo pocele da se smejemo kao neke ludace.Decki su nas samo onako zacudjeno pogledali,a mi smo im mahnuli.
___________________