Ne znam Dejane..ne znam...ponavljala sam u sebi..Da li postoji mogucnost da mi budemo zajedno?Ja bih bila najsrecnija kada bi bilo tako..ali..jednom sa izgubila povrenje u njega vec..Ne zelim ponovo da se opecem..To nikako.
"Ne verujem ti Dejane..razumes me zar ne?"
"Naravno da te razumem..kada sam kreten..ali da li sam te ja nekada povredio?"
"Nisi..ako ne racunamo ono u petak.."
"Upravo tako..zar ne mozes bar malo da zaboravis?Nisam nikada do sada.."
"Zelis da ti oprostim?" upitala sam ga.
"Da,zelim.."
"Oprastam ti...ali to ne znaci da ti verujem.." odgovorila sam i ustala sa klupe,nemam vise stvarno zivaca da pricam sa njim.Mlada sam jos,imam tek 18 god.Necu valjda da se toliko nerviram zbog nekog decka?
"Saro.." uhvatio me je za ruku.
"Kada odlucis da zelis da mi verujes..samo mi reci..cekacu te zauvek.."
Kada sam videla da su mu oci uplakane,prosto nisam mogla da se suzdrzim i zaplakala sam.Nisam mogla da gledam da moje najlepse plave oci tuguju.Nisam mogla da gledam da ih suze kvase.
"Tvoje reci imaju tezinu.." uspela sam nekako da izgovorim.
Pocela sam da trcim..ne znam kuda..Samo da ne budem ovde,to mi je dovoljno.
_____________
Dejan P.O.V.
Zasto je sve tako jebeno tesko?Zasto sam morao da ispadnem kreten?Unesrecio sam osobu koju najvise volim..Devojka..koja mi je svako jutro poklonila najlepsi osmeh..sada place zbog mene.
Samo zato sto sam konj,koji nema osecanja.Ne mogu da poverujem da sam poslusao ove kretene od mojih drugova.Samo da sam malo bolje razmislio..
Poljubio bih je naravno da bih,ali ne zato sto mi oni to traze vec zato sto je volim..
Samo sam tako sedeo u tisini na klupi..Gledao sam u svoju ruku..u ruku kojom sam drzao njenu...
Nasmejao sam se ubrzo,jer sam se setio dana kada smo se prvi put sreli..
_______________
Ne mogu ja ovo...iako je bilo i dalje jako hladno.Sela sam na neku klupicu,ne mogu da hodam vise..Previse me boli sve..Samo zelim da placem..i nista vise..
Dejane moj..i danas te isto toliko volim kao do sada...stavise,mozda te i vise volim..I tako je iz dana u dan..Ne mogu da te izbacim iz svojih misli...Ti si moja prva pomisao kada ustanem..i mislim da ce tako biti jos dugo godina.
Pojavio mi se maleni osmeh na licu,jer sam se setila dana kada sam ga prvi put srela.
Hmm..kao da ja juce bilo...aa ne pre...6-7 godina..
Flashback
"Sarooo.." vikala je Marina.
Pa gde je ova cura nestala?Ne vidim je a cujem joj glas.
Trazila sam je i trazila,toliko sam se zamislila da nisam primetila da neko ide prema meni.
I tada sam osetila najlepsi parfem na celom svetu..i danas osetim taj miris..i danas ga se tacno secam.
Neko je bio ispred mene to znam,ali nisam se usudila da podignem glavu.Zasto sam se bojala?Pa ne znam..na to ni sama ne znam odgovor
"Izvini.." zacula sam jos pomalo decacki glas,ali ipak i dalje sladak glas.
"Nista.." pocela sam polako da dizem glavu i maleni osmeh mi se pojavio na licu.
Moje oci su se susrele sa prelepim plavim ocima,nekako posebnim.Onako decacki mu je bila razbacana kosa,ipak ta plava kosa...Hmm..najlepsi plavusan na svetu..
I dalje se secam onih malenih pega sto je imao po obrazima.Tako su mi bile privlacne.Moram priznati da mi danas pomalo nedostaju.
Nemojte se smejati,ali verovali ili ne..ja nakon 7 godina se i dalje secam da je taj dan imao sive patike,svetlo plave farke,belu majcu sa crnim natpisom,koji je okoliko bio ukrasen narandzastom bojom...I dalje..Znam zvuci ludo..Ali secam se svakog malenog detalja koji je vezan za njega.
Svakog...
End of flashback
Dejan P.O.V.
Samo kada se setim..kako je imala sladak osmeh..
Mogao bih da kazem da nisam nikada bas bio nesto previse pricljiv,nisam voleo da sam u centru paznje.Voleo sam samo onako da sedim i da slusam muziku.Ne kazem da se nisam smejao kada se nesto smesno desilo,ali nisam to radio cesto.
Nisam bio neki mrgud,samo prosto nisam bio uvek nasmejan.Secam kada sam slucajno cuo Marinin i Sarin razgovor u svlacionici.
Cuo sam kako govori njoj da je zabrinuta za mene.Da vidi da ja nisam los decko,ali se ipak ne smeskam preterano.Pa je zabrinuta za mene..Marina je nije bas nesto slusala..i kada sam hteo bas da odem zacuo sam kako govori,da je ona ipak videla da se ja smeskam..i da se zaljubila u njega,zaljubila se u moj osmeh.
Nakon toga svakog dana bih joj poklonio osmeh.Zbog cega je izgledala nekako posebno..Ipak ja nisam bas nesto obracao paznju na to..Pobogu imao sam 11 godina,nije me zanimalo tako nesto.
Proslo je mnogo godina...bilo je vremena kada nismo uospte pricali..a nekada smo satima pricali..Sve zavisi..Ali osecanja su uvek bila prisutna..
I dalje se secam dana kada bih ja legao na klupu i stavio svoju glavu u njeno krilo.Ona se uvek igrala mojom kosom,dok sam joj ja pricao neke gluposti.
Recenica koja joj je ulepsala dan je bila: Udaces se za nogometasa...Time sam je tesio.A ona mene time da cu postati poznati nogometas.
Kao stvoreni jedno za drugo zar ne?Ne znam da li je ikad shvatila da sam joj time zeleo reci da ce postati moja zena..Ali sada vise nije ni bitno..
Nisam vise njen Dejan...sada sam samo jos jedan kreten u nizu..
"Dejane.." zacuo sam Marinin glas.
"Mislila sam da si otisao kuci.."
"Hajde,idemo.." povukla me je za ruku.
"Prehladices se.."
"Zar je bitno?" upitao sam je.
"Naravno da jeste..Sara bi odmah izvrsila samoubistvo da te izgubi.."
"Reci mi nesto...da li ona mene stvarno voli toliko?"
Zasto je pitas uopste tako nesto?O Boze...stvarno sam kreten..
Samo se nasmejala,pa dobro sta joj to znaci?
"Jos pitas?Cuvala je svoj prvi poljubac za tebe..nije dozvolila bilo ko da je poljubi..zelela je da joj ti budes prvi..i uspela je..Zar ti nije dovoljno sto je ucila kao luda da moze da upise istu skolu kao i ti?Zelela je vise od svega da idete u isti razred.."
"A ja kreten..nisam nista primetio svih ovih godina...mislim,znao sam da joj se svidjam,ali ne toliko..Marina.." pogledao sam je jos tuznije nego do sada sto sam je gledao.
"Da li ce mi ikada ponovo verovati?" upitao sam je.
"Tebi?Mislim da hoce...mozda prodje neko vreme..ali ako je volis,sacekaj je."
____________
2 meseca kasnije
"Dobro jutro.." poljubio sam Sofiju.
"Mmm..koja noc..i koje budjenje"
"Ne govori mi nista.." nasmesio sam se a ona me je gledala pomalo tuzno.
"Nesto nije uredu?" upitao sam je.
"Samo..moramo da razgovaramo"
"O cemu?"
"Pa...o tome..znas kako sam dosla ovde..e pa tako moram da odem.." rekla mi je skroz hladnokrvno,kao da je nista ovo sto je upravo rekla
"Svidjas mi se Neymare...jako..ali jos sam mlada,ako sada ne iskoristim priliku koju imam nikada necu.."
"Voleo bih da idem sa tobom..samo da mogu.." uzdahnuo sam,ne mogu da verujem da se ovo desava..Prosto ne mogu.
"Uzivaj ti samo u tome sto radis..i ja cu..I mozda se sretnemo jos nekada.."
"I samo ces tako otici?" upitao sam je nadajuci se da cu cuti jedno volim te iz njenih usana.
"Mhm.." promrmljala je i krenula prema kupaonici.
Pa ona nema osecanja..kako moze samo tako da ode?Zar joj ja sluzim samo za ono...? Zar me ni malo ne voli?Pa sta sam ja radio sa njom vise od dva meseca?Pokusavao sam da je osvojim na svaki moguci nacin i sada..Pa sada..ona samo tako ide.
Nije rekla ni da cu joj nedostajati..Samo je rekla ja sam jos mlada i idem dalje..Pa divno..idi...Aaaaaaa ne mogu da verujem da sam toliko kreten da sam se zaljubio u nju..A ona?Pa njoj izgleda da boli uvo za mene.....
Divno Neymare nisi mogao da nadjes neku pametniju devojku..Nisi mogao..Tako ti i treba kada verujes bilo kome..I kada ti se svidi ona koja ima prelep osmeh...
_____________
Sedela sam u busu i samo sam onako gledala kroz prozor.
"Mogu da sednem pored tebe?" zacula sam Dejanov glas,ali nisam htela da poverujem da je to on,ipak nismo skoro ni dve reci progovorili vec dva meseca.
Klimnula sam glavom,nisam htela da pricam sa njim.A jos manje da se pocnemo svadjati nasred autobusa.
"Saro.." osetila sam njegovu toplu ruku na mojoj.Najezila sam se,pa sta to radis?
Pogledala sam ga,pokusavala sam besno da ga gledam ali nisam uspela.
"Nedostajes mi..." priblizio mi se i tiho mi sapnuo na uvo.
"I meni nedostaju mnoge stvari u zivotu..bitnije i vaznije od tebe.." odgovorila sam besno,ustvari pokusala sam tako da zvucim.
"Dobro.." odgovorio je.
"Onda..hajde da pricamo o testu koji imamo danas?Ucila si?" upitao me je.
"Kakav test?Sta ti lupas?"
"Pa iz prava..ne secas se?"
"Aa..skroz sam zaboravila.." lupila sam sebe u glavu,kako sam samo glupaca.
Nervozno sam gledala kroz prozor,ne mogu da dobijem slabu ocenu.To nikako nije prihvatljivo..
"Pomoci cu ti.."
"Ucio si?Ti?" gledala sam ga pomalo sokirano.
"Mhm,jesam..i zelim da ti pomognem.."
"Uf...hvala.."
"A-a..jedno hvala nece biti dovoljno.."
"Pa..sta hoces onda?"
"Recicu ti nakon testa.."
"Ali to nije fer..odkud da znam sta ti trazis zauzvrat?"
"Veruj mi.."
Tada se sve ponovo srusilo u meni..da ti verujem?Pa to mi jedino ne ide...Ne mozes samo to da trazis od mene..da ti verujem...
"Dakle?"
"Hjoj..dobro..verovacu ti.." pogledala sam ga pravo u oci i osetila sam neko olaksanje kada sam mu to rekla.Da li je moguce da nije toliko tesko verovati mu?
______________
Kako je samo ljubav lepa...ili ipak nije?Ja volim da kazem da je ljubav kao ruza...Prelepa je,prelep joj je cvet.Ipak ima trnje,koje kada slucajno dodirnes.Ostajes povredjen.I to jako boli.
Ipak mozes da budes pazljiv,mozes samo izdaleka da je gledas..ili cak da joj pridjes pa da rizikujes da se ubodes...
E takva je i ljubav..raznovrsna..Ipak niko ne moze da kaze da nije prelep osecaj osetiti te leptirice u stomaku..Prosto smo rodjeni da volimo..zato niko ne moze da me ubedi u suprotno.
Verujem da znate sta je Dejan trazio zauzvrat..Ako mozda ne znate..to je bio poljubac...Znao je da ako bude ona osetila njegove usne na svojima..da nece moci da se ljuti na njega.Da ce polako sve poceti da se vraca na staro..
I tako je i bilo..ali samo je jedno bilo drugacije..Do sada su onako prijateljski dojurili u ucionicu..Ali sada..pa sada onako zagrljeni dolaze..Onako nasmejani..
Covek kada ih pogleda misli da je sve uredu..da je najzad pronasla svoju srecu..Da moze da zivi normalno svoj zivot..
Ali ja..osoba koja je provirila malo u njenu sudbinu..Ne mislim tako..Ja mislim da ona treba da se ipak bori za ljubav njenog oca..Jer prijatelji i sve ostalo prolazi..ali roditeljska ljubav ne..
Nikada se ne zna sta bi moglo da se desi...i sta ako gospodin Gutierrez umre bez toga da je upozna?Mislim da bi je to mucilo zauvek...
Uostalom tamo je ceka ljubav..Ljubav jednog decka,za koga ni ne zna da postoji..Decko.koji trenutko tuguje zbog njene sestre..Ali tu je prijateljica Carolina da zaleci rane..
Mada..videcemo da li je njegova ljubav prava..mozda cak za 2-3 godine bude izmedju dve sestre?Nikada ama bas nikada ne mozemo da znamo sta donosi buducnost.
Zato cu da ucutim..Pusticu Saru da uziva sa Dejanom u skolskim klupama.Pusticu Neymara da place za Sofijom ili ipak da igra nogomet?Hah dobro to nije sada ni bitno..Bitno je da ja ucitim..Da ne bih pre vremena otkrila nesto..nesto sto se tice sudbine i buducnosti...
_____________
♥