Trailer od priče je sa strane, pogledaj te .xx
I ostavite vote jer mi puno znači, hvalaa
1. DEO *nema uvod*
Ima crnu masku preko lica, približava mi se, sve je bliži..Čujem otkucaje svog srca, vrti mi se u glavi dok mi je disanje neuravnoteženo I isprekidano.Jedan korak, dva koraka, tri koraka, četiri koraka, pet koraka..Ispred mene je, okrećem se kako bih potrčala I sakrila se negde ali osećam njegovu ruku oko svog struka, kako mi zabija prste u meso dok mi stavlja nešto preko nosa, pokušavam vrisnuti ali ne proizvodim ni jedan zvuk, noge su mi oslabile I osetila sam kako padam dok je sve oko mene mutno.
Sve je crno oko mene, opet, svakog dana, već tri nedelje samo vidim crnilo..Nalazim se u ovoj sobi, mračnoj, hladnoj, ne znam zašto, zbog čega!?
Soba je prazna, sve je crno, ništa se ne vidi, samo se na jednoj strani zida nalazi mali prozor, kroz koji sunčevi zraci pokušavaju proći, ali bezuspešno.Nalazim se u jednom uglu i pitam se zašto ja, zašto se meni ovo dogodilo, saznaću odgovor, makar mi to bila poslednja stvar koju ću uraditi..Pokušala sam ustati, ali bezuspešno, mnogo sam slaba.Probala sam opet ali sam sada uspela ustati, bravo Jennifer, osećaš se kao da si osvojila Nobelovu nagradu.Uspela sam nekako doći blizu prozora ali se on nalazio iznad mene, morala sam da se popnem na prste.Kada sam se popela na prste, pogledala sam samu sebe, sunčevi zraci su pravili nijanse na mom telu i nisam mogla da vidim u kakvom mi je stanju telo, ali kada sam malo bolje pogledala videla sam da su mi ruke pune sa mrljama od krvi, tragovi krvi..Obučena sam u nekakvoj kratkoj crnoj haljinici, a zašto, ne znam, šta će mi haljina, ne idem na žurku, a još važnije pitanje je kako sam ja u njoj, kada se ne sećam da sam se presvukla, valjda mi je James obukao..Aaaa James, zašto nam se ovo dogodilo, zašto, saznaću, moram..Nedostaješ mi James, kada bih ti to mogla reći.Prokletnici su uhvatili pogrešne ljude, nadam se da će to shvatiti uskoro.Pogledala sam u svoje noge, imaju dosta ogrebotina, i ruke, sva sam u ranama, ali je to ne bitno..Moram da izađem odavde, a večeras ću imati priliku, nakon tri nedelje, imaću priliku da pobegnem odavde..
Nisam želela više da gledam svoje unakaženo telo, i vratila sam se na mestu u kome sam bukvalno "živela" ove tri nedelje, vratila sam se i sela sam, naslonivši se na taj ugao..Gledala sam oko sebe, samo sam videla mrak, mrak, mrak, imam osećaj kao da sam postala sam vampir.Kroz misli mi prolazi san koji sanjam već tri nedelje, već 21 dan..Kada bih se mogla vratiti u prošlost, na taj dan, da promenim redosled tog dana, možda se ne bih nalazila sada ovde..Možda, ali nisam super heroj da mogu da se vraćam u prošlost, nisam Hermiona iz Harry Potter-a pa da to mogu uraditi svaki put kada god poželim, ali bih volela.Ne znam šta da radim, osećam bolove u svakom delu svoga tela, ali neću da pokažem da sam slaba, neću dozvoliti da me vide slabu, nikada..Šta je sa suzama, suzama!? Obećala sam sama sebi da više neću ni jednu suzu pustiti, da više neću plakati, evo već nedelju dana ne plačem..Mislim da više ne mogu ni da plačem, jer koliko sam plakala kada su uradili ono James’u, pred mojim očima, menjaj temu Jennifer, već nedelju dana nisi plakala, i nećeš sada da zaplačeš, od tog dana nisi zaplakala, od kada su mu uradili sve ono, nećeš ni sada, razumeš!? Glas u mojoj glavi viče na mene, i podseća me na moje obećanje samoj sebi, i hvala mu na tome..Ne znam šta da radim, pre nego što sam se nalazila ovde, "zarobljena", imala sam normalan život, kao i svaka tinejdžerka, ali se meni život okrenuo za 360 stepeni za ove tri nedelje..Sve se promenilo, zašto ja, zašto se meni ovo dogodilo..Prestani da kukaš Jennifer, zapamti ti si hladnokrva kučka, niko te više ne može povrediti, samo da izađeš odavde, i pokazaćeš im da su se zamerili sa pogrešnom devojkom, glas u mojoj glavi mi daje pametne savete, i ja klimam glavom, kada bi me neko video u ovom stanju, najverovatnije bih se sada nalazila u ludnici, ali bih bila pre tamo, nego ovde..Više nisam ona stara Jennifer! Zatvaram oči I uzdišem dok zamišljam kako bežim odavde I vraćam se kući, vraćam se svom životu I zaboravljam na sve ovo misleći da je samo jedan san..samo košmar.Čujem okrećenje ključa u bravi I zatim škripenje vrata zbog čega sam se naježila,kada sam otvorila oči, malo sam zažmurila jer sam videla svetlost, da li sam u raju..? Nažalost nisam, samo sam videla otvorena vrata i kroz njih je prolazila svetlost koja mi je nakon nedelju dana "obasjala" lice, malo sam žmurila jer odavno nisam videla svetlost.Kada sam malo bolje pogledala u pravcu gde su se nalazila vrata, videla sam nekog dečka naslonjen laktom na njih.
A/N
Nadam se da vam se svideo 1. deo
Za početak nema uslov za dalji nastavak..
Nastavak uskoroo
P.S. sorry ako ima neka gramatičkih grešaka
Love ya .xx