„Duše moje, stigli ste", mama me je zagrlila čim sam se pronašla u velikom holu na aerodromu.
„Zdravo mama." Pozdravim je i poklonim joj poljubac u obraz.
„Lu, kako si narastao."
„Da bako, dvadeset centimetara u četiri mjeseca, koliko me nisi vidjela." Nasmijala sam se kao i oni na njegovu izjavu i pridružila im se na putu prema kući. Falio mi je London, mnogo.
„Kako ste putovali?" Upitala nas je mama kada smo sjeli u auto i krenuli.
„Jako dobro." Kažem joj i ne govorim joj više ništa jer se ona i Luke počinju prepirati već sada. Baš se vole. Hah. Nekih 40-ak minuta kasnije, mama je parkirala auto u dvorište. Izašli smo van i uzeli stvari iz prtljažnika. Na samom ulazu, čekao nas je tata sa Jadenom i Sophiom?!? Od kuda oni?
„Ujo", Luke se zatrčao prema njemu i zagrlio ga onako muški i napravili su neki njihov pozdrav rukama.
„Soph", došla sam do nje i zagrlila je, a onda i tatu.
„Kćeri lijepa", jel' glupo da ja sada plačem? Mislim, stvarno su mi svi falili. Istina, dok sam bila u Londonu, dolazila sam im svakih par dana, ali par mjeseci ne vidjet ih i još kada u ovih petnaest godina zbrojimo koliko nisam dolazila preko praznika zbog vremena ili tako nečeg. Strašno!
„Hej tata, kako si?" Upitam ga i dobijem jedan veliki osmijeh od njega.
„Brielle Kennedy", začujem poznati glas iza sebe.
„Jaden Kennedy", kažem ozbiljno i nasmijem se odmah.
„Seko, falila si mi", zagrli me čvrsto kao stariji brat i poljubi me u obraz.„Ti meni nisi." Preokrene očima i uzme stvari da ih odnese u kuću. „Rose, Dani, Justin i El će sada doći. Tata radi roštilj." Kimnem glavom i sjednem na krevet kada uđem u svoju sobu. Jaden me ostavi samu da se umijem i presvučem od puta. Počnem pogledom ići od kuta do kuta ove velike sobe i sjetim se prošlosti. Justina, mene kao malenu djevojčicu kako se igra sa lutkama ... Nasmijem se tiho i ustanem se. Uzmem cvjetnu ljetnu haljinicu i odem u kupaonicu da se presvučem i umijem. Obavim to kroz nekoliko minuta i kada se vratim u sobu, pronađem svoju malenu princezu kako gleda kroz prozor.
„Elizabeth?" Pozovem je i ona se okrene. Čim me ugleda nabaci svoj predivan osmijeh kojeg je pokupila od svoje majke i zatrči se prema meni.
„Teta Bri, kako si mi falila", baci mi se u zagrljaj i ja koliko sam spretna skoro se razvalim na sred sobe, ali uspjela sam ostati na nogama.
„Hej malena, kako si? Kada ste stigli?" Uzmem mobitel sa police gdje stoje moje omiljene knjige i skupa sa njom izađem van.
„Upravo sada. Rekli su mi da si ovdje u sobi." Kimnem glavom i poklonim joj osmijeh.
„Kako si samo narasla. Sigurna sam da već imaš nekog dečka iz razreda, ha?" Pogledam je i vidim kako je spustila glavu i nasmijala se. „Znači, postoji jedan. Kako se zove? Ha? Pa moram sve znati."
„Zove se Marco, ali ne ide u moj razred i nemoj tati da ništa spominješ. Znaš kako se ponaša kad su dečki u pitanju." Nasmijem se na glas kao i ona i izađemo na terasu. Ugledam Justina kako stoji pokraj tate i Lukea sa njima. Lijepo ih je vidjeti skupa. Nasmijem se na taj prizor i mahnem Justinu kada se okrene prema meni.
„Brielle, hej." Dođe do mene i zagrli me. „Kako si?"
„Dobro sam, kako si ti?"
„Odlično." Nasmijem se i zajedno sa El legnem na ljuljačku u vrtu i počnemo pričati o Marcu.
Flashback, prije petnaest godina ...
Kako da sada mami kažem da sam trudna? Kako da joj kažem čije je dijete? Kako da drugima objasnim ovu situaciju? Kako se uopće desilo da sam ostala u drugom stanju i to još dok sam bila na moru zajedno sa svima? Naravno da je Justin otac, tko drugi i može biti, ali korstili smo zaštitu iako ja pijem pilule. Kako ću njemu objasniti ovo? Ako kažem da ne znam čije je dijete ispast ću kao neka kurva koja se prodaje samo tako i ne čuva svoju privatnost za onog kojeg voli. Ali kada razmislim, pa bolje je to nego da saznaju da je Justin otac, to nikako ne želim. On je tako neodgovoran i tako je sav mlad za ovakvu odgovornost.
„Samo se smiri, Brielle. U redu?" Pogledam u Molly i nasmijem se, sarkastično.
„Da se smirim? Molly, što da kažem roditeljima, Justinu, dečkima, cijelome društvu? Ovo je sranje, k vragu!" Sjednem pokraj nje na krevet i popijem gutljaj vode koju mi je ona prethodno stavila na stol.
„Moraš imati dobro rješenje za ovo, samo molim te ne čini neku glupost, ok?"
„Kao na primjer?" Pogledam u nju držeći ruku na čelu.
„Nemoj abortirati! To je ono najbitnije." Trznem se na ovo i raširim očima.
„Čekaj, ti misliš da bi ja ovo nevino dijete ubila, Molly?! To ni u snu ne bih napravila, ajme meni." Začujem jedno tiho oprosti od strane nje i ispričam joj se. Zagrlim je i odmah se odmaknem kada začujem otvaranje vrata.
„Hej, jeste dobro? Brielle, zašto plačeš?" Justin!
„Hej, da, da, samo, imala sam opet svađu oko nekih članaka sa Jenn." Izvukla sam se, hvala Bogu.
„Oh, pusti tu kuju. Dođi." Ustanem se i zagrli me čvrsto. Ja samo pogledam u Molly i slegnem ramenima.
End of flashback
„Onda, kako vam se sviđa jelo?" Upita nas tata i svi mu kažem da je super jer naravno da i on to sam zna, samo želi malo pozornosti na svoje umijeće sa hranom. Nastavim rezati meso na komadiće i jesti u miru. Nisam za neku priču danas. Vjerojatno zato što sam umorna od puta, a i sa El sam se izbrbljala.
„Luke, ne radi to." Opet ga upozorim na njegove gluposti za stolom. Ponekada se ponaša kao dijete od pet godina.
„Nisam ništa napravio." Nasmije mi se i ja odmahnem glavom.
„Samo ti jedi, dijete." Mama mu kaže i ja preokrenem očima. Na Lukea nikada nisam smjela viknuti ni malo, a kamoli ga upozoriti na nešto. Mislim, da li je to moje dijete ili njihovo? I uostalom, ja ga odgajam kako ja želim! Ha!
„Naravno bako", pogledam u njega i nasmijem mu se.
„Onda Luke, postoji li kakva cura u tvome životu?" Justin ga upita i Luke mu odmahne glavom.
„Što će mi to sada? Ima da samo uživam. Kada se vratim u Irsku onda ću neku da .." zaustavi se kada vidi moju ozbiljnu facu i prekine pričati. Svi se nasmijemo i ja odmahnem glavom.
„Samo daj, nastavi. Sada i mene zanima", kažem mu i on mi se izbelji.
„ Neću." Ustane se sa stolice i ode u kuhinju po nešto što ga je tata zamolio. „Liza, mobitel ti vibrira." Luke vikne iz kuhinje.
„Koliko sam ti puta rekla da prestaneš tako da me zoveš, konjino." Uobičajene uvrede na njihov račun jedno od drugoga. Justin je upozori na rječnik i ona mu se ispriča. Justinu, ne Lukeu, ne daj Bože da bi se oni jedno drugom ispričali.
„Falilo mi je ovo, iskreno." Kažem i svi mi potvrde isto. Elizabethine i Lukeove svađe, najviše su mi falile. Obožavam njih dvoje.
Haaa, evo vam još jedan nastavak koji sam napisala u svega pola sata, haha. nije baš nešto, ali nastavak je i nisam baš htjela da čekate :D znam da je kratko, ali eto... hvala što čitate :**
Malo ću sada da posvetim nastavak jer do sada nisam nikome :D
-koja je komentirala priču nedavno :D
-također posveta zbog prijašnjeg komentara :*
- ti se ne brini, dobiti ćeš posvetu iako si prvi put napisala komentar hahahah hvala ti :*
Od sljedećeg puta, svaki nastavak posvećujem jednom. volimm vaas :*