~Kako cemo jedno mi bez drugog ziveti? T.C.~
Dok su Sara,Marina i gospodin Gutierrez,jedva uspeli da prolaze pored novinara,koji su naravno sve vreme postavljali odvratna i uvredljiva pitanja,momci su se pripremali za trening.
Svi moraju da pokazu da je sve uredu i da Sofijin slucaj nikako ne utice na to da li oni treniraju ili igraju utakmicu.U klubu tece sve dobro i tako i treba da bude.
___________
Neymar P.O.V.
"Mogli bi malo da pozurite.."
"Ne mozemo da pozurimo.." odgovorio je Dani Xaviju
"Ali bi trebalo.." rekao je uz osmeh,a Dani ga je samo popreko pogledao.
"Hey..dobro si?" upitao me je Marc,a ja sam samo klimnuo glavom.
"Ne izgledas bas tako.."
"Samo mi je lopta potrebna to je sve.."
"Ljudi ljudi..." uleteo je u svlacionicu Rafinha vicuci
"Smiri se covece..." rekao je nasmejano Messsi,a on je i dalje izgledao spetaljano.
"Desava se nesto veliko..siguran sam.."
"Zasto to mislis?" upitao je Xavi,gledajuci u njega besno,jer se nije jos presvukao.
"Dosao je predsednik...i njegova kcerka i njena drugarica..i mozda smo nesto uradili.."
"Ma nismo mi nista uradili.." odgovorio je kroz smeh Pique
"Pa ne znam bas..." dodao je Iniesta
"Najzad..." progovorio sam tiho,brzo navlaceci majcu.
"Ne mozes vise da se skrivas.."
"Ney?Dobro si?" upitao me je Messi,koji me je gledao zacudjeno
"Da,jesam.." odgovorio sam,te izasao iz svlacionice.
Dve nedelje me je mucila,dve nedelje mi nije dozvolila da joj pridjem,ali sada..Pa sada mi nece sigurno pobeci.Morace da prica samnom milom ili silom.
"Ney.." cuo sam kako vice zamnom Marc,pa sam stao da ga sacekam.
"Zaboravio sam nesto da te pitam.."
"Reci.."
"Znas da sam trebao da izadjem onog dana sa Marinom.."
"Da,to znam..i?"
"Pa desilo se sta se desilo..i meni je nekako nezgodno ponovo da je pozovem..ne znam..mozda nije pravi trenutak..."
"Pozovi je,kazes joj da bi bilo dobro malo da se udalji od svega i eto negde je odvedes...naravno,ne moras na kraj sveta.."
"Mislis?" upitao me je nesigurno
"Da,mislim.."odgovorio sam uz osmeh,da bi se osecao sigurnije.
"Hvala ti...a ti?"
"Sta ja?"
"Sta ces ti uraditi sa Sarom?"
"Meni preostaje samo da je otmem..inace me nece saslusati.."
"Ajj Neymare,pa nije bas toliko strasno.."
"Veruj mi jeste..ali hajde sada idemo,sutra imamo utakmicu,moramo da budemo u formi.."
______________
Sara P.O.V.
"Zasto ne uradis to?" upitala me je po ko zna koji put Marina
"Shh..tise,jos ce te moj tata cuti.."
"Neka me cuje,Saro moras da uradis taj test.."
"Uff,uredu..danas moze?Kada se vratimo sa treninga?"
"Uredu moze,ali obecavas mi?"
"Da,obecavam ti.."
Nastavila je da mi objanjava stvari,a ja sam videla da nam se Marc priblizava sa osmehom na licu.
"Marina..."
"Iju.." vrisnula je,posto se i previse unela u pricu.
Marc i ja smo poceli da se smejemo,a ona ga je udarila u rame,sa najvecim osmehom na licu.
I dalje ga voli,vidim to.Mislim to moze bilo ko da vidi,cak i da je ni ne poznaje.
"Mogla si da mi kazes.."
"Htela sam da ti vidim reakciju..."
"Preplasila sam se.."
"Dosao sam samo da ti kazem,da bih voleo da popricamo posle treninga.."
"A stvarno?Pa uredu...cekam te ispred svlacionice.."
"Uredu.."odgovorio je te se pridruzio ostalim deckima.
"Hmm...meni ovo na nesto lici.."
"Ne pocinji Saro...on i ja smo samo prijatelji..."
"Vidim.." odgovorila sam uz osmeh.
"Mislis da ne oseca nista prema Melissi?"
"Pa ne znam,ali nije bas cista stvar,ako zeli da se druzi sa bivsom.."
"Mislis?" pocela je da skakuce iako smo sedeli.
"Budalo.."
"Samo..molim te pazi se..ne znam sta hoce,ali jednom te je vec povredio..nemoj da dozvolis da se to ponovo desi..."
"Ne brini se..necu dozvoliti...nego Saro..."
"Hey devojke.." stvorio se niodkuda ispred nas Dani
"Nisam vas video dosta dugo.."
"Kako ste?" upitao nas je smeskajuci se
"Nije lose...ti?"
"Spremno uskoro za utakmicu...nego,kako stoje stvari sa Sofiom?"
"Lose...veoma lose..ne mozemo nista da uradimo..."
"Bas mi je zao..."
"Dobar dan momce.."
"I vama predsednice..."
"Idem ja,pocinje trening.."
"Dobro vam je ovde cure?Danas bas lepo sija sunce.."
"Da,bas je lepo vreme..." odgovorila je Marina,a ja sam pokusala da se smirim.
Mene nije sada zanimalo vreme,meni je sada bilo bitno da prestane da mi kuca srce.Bitno mi je bilo da se smirim.Ali nisam mogla.Moje oci su se susrele sa njegovima.
Na trenutak sam zagrizla usnu,da ne bih zaplakala.Kako mi je samo nedostajao.Nije prosao ni jedan trenutak da nisam pomislila na njega.
A sada ga ponovo vidim...ali iz daleka.I tako mora i da ostane.Ne mogu da predjem granicu.On na jednoj strani ja na drugoj.
Ali kako to da izvedem?Kada zelim toliko da osetim njegove usne na svojima?Zelim samo da mi bude blizu,nista vise.No,naravno..i to je previse.I to je nemoguce.
"Saro..." osetila sam Marininu ruku na svojoj.
"Ako popricas sa njim,bice ti lakse..."
"Ne.." odgovorila sam tiho,da me tata ne cuje i nastavile smo da gledamo trening.
_______________
Pokusala sam najvise sto sam mogla da izbegavam susrete sa Neymarom,i donekle sam i uspela.Trening je najzad prosao i oni su otisli na presvlacenje.
"Tata ti mozes da ides,ja cu sacekati Marinu ovde.."
"Uredu,vidimo se kasnije.." rekao je te polako krenuo ka izlazu.
Zasto me je posmatrao?Zasto sam mogla da osetim njegov pogled na sebi?
Zar nije mogao lepo na miru da trenira?No,sada je najzad otisao.
Sela sam dole na travu,uzivajuci u danu.Sunce je prelepo sijalo i svidjalo mi se sto vetar pomalo duva.
Odvedi me na neko mirnije mesto...bile su reci koje su mi dosle u misli,kada sam sklopila oci,da bih osetila vetar.
Setila sam se kako sam pre dve godine zamolila Neymara da me odvede na neko mirnije mesto.Na mesto gde bih mogla na miru da razmislim.
I ovo mesto je jako licilo na stadion,i ovde je sada bilo mirno i moglo se misliti.
Ali o cemu vec?Da razmisljam o tome kako smo unistili sebi zivote?Da razmisljam o tome kako ne mogu da pomognem Sofiji?Da razmisljam o tome da Marc moze ponovo da povredi Marinu?
Ne,bolje je ni ne razmisljati.Prosto samo sedeti ovde i uzivati,dok cekam Marinu.
Volim te Saro...volim...osetila sam njegove poljupce na svom vratu,osetila sam kako me ljubi.Kako me nezno miluje.Ostavlja tragove svojih poljubaca na mojoj kozi.
Vucem ga ka sebi jos vise,zelim da osetim da je pored mene.Zelim da osetim da sam njegova i da je on samo moj.Zelim da znam da niko ne stoji izmedju nas.
Osecam kako me snazno grli,osecam se u njegovom zagrljaju sigurno.Govori mi da ce sve biti uredu,ali i dalje je sve lose.Ipak smiruje me,nisam nervozna i tuzna pored njega.
Odjednom kao da me je vetar sopio,trgla sam se i shvatila sam da sam se i previse zamislila.
I dalje mogu samo na njega da mislim,iako ne bi trebalo.Ne placu mi samo oci,vec i srce.Sve me boli,celo moje telo vristi.Svaki delic mog tela,zeli Neymara.
Moje srce zeli samo njega da voli,ali razumem me podseca na sve sto ne smem da zaboravim.
Zato sam ustala brisuci svoje suze,morala sam da odem odavde,previse me boli da budem blizu njega.Iako,mi je bila zelja da otvorim oci i da njega vidim pored sebe.
Stavila sam telefon nazad u dzep,zatim sam se okrenula da bih krenula napolje.Ali sam se nasla ispred nekog.Tacnije ispred one osobe koja mi je malopre lutala u mislima.
Gledala sam ja njega,gledao je on mene.Oboje smo cutali,samo smo se posmatrali.Ogromna bol se mogla videti u njegovim ocima,koja je nanosila bol sada i mom srcu.
Zar je moguce da pati zbog mene?Zar je moguce da moze da voli budalu poput mene?
"Oprosti mi...molim te..." rekao je dok su suze padale niz njegove obraze,nisam nista stigla da kazem,vec sam se nasla u njegovom zagrljaju.
"Molim te..."
"Oprosti mi..."
"Bio sam kreten..zao mi je..."
"Ne..slusaj.." pokusala sam da se odmaknem od njega,ali mi nije dozvolio.Jos jace me je privukao uz sebe.Osetila sam kako mu padaju suze i to me je jako bolelo.
Bolelo me je sto je povredjen mojom krivicom.Nije on kriv.Zasto misli da je on kriv?Ja sam ta koja nije normalna.Ja sam ta koja ga nije saslusala...
"Ne placi..molim te..." rekla sam tiho,zaustavljajuci svoj sopstveni plac.Svaka suza koja je napustila njegove oci,je napravila posekotinu na mom srcu.
"Nisam vredna tvojih suza..hey...sh..."pokusala sam ga smiriti,moja ruka je lagano klizila gore dole po njegovim ledjima smirujuci ga.
"Ne mogu..ti o-opisati recima k-koliko sam srecan sto nisi pristala na Davidov predlog.." rekao je jecajuci.
"Mislio sam da je sve gotovo.." osetila sam njegov dah na svom vratu,od cega sam se najezila.Na trenutak sam zatvorila oci,jer se u meni javila zelja da me poljubi.
"Nedostajala si mi nenormalno..."rekao je gledajuci me u oci.Naravno,njegove ruke nikada nisu napustile moje telo.I dalje me je drzao uz sebe.
"Zasto si me izbegavala sve vreme?"
Ignorisala sam njegovo pitanje brisuci svoje suze.Nije nikako pametno da ostanem ovde.Nikako.Sklonila sam njegove ruke sa mojim kukova a on me je i dalje gledao ocajno.
"Sacekaj.." uhvatio me je za podlakticu zaustavljajuci me.
"Zasto me i sada izbegavas?"
"Ne izbegavam te..samo nemam sta da trazim na istom mestu sa tobom.."
"A one noci?Sta ti onda imala da trazis samnom?"
"Tada me je nesto povuklo,nesto mi je ometnulo razum..."
"Ako naravno dozvoljavas recicu ti sta ti je bilo,ljubav je ometnula tvoj razum tada.."
"Ne,Neymare,ne mesaj stvari...u toj prici nije bilo ljubavi.."
"A nije?Pa ne znam sta je onda bilo.."
"Nesto nebitno.."
"Da,naravno..."rekao je ironicno
"Slusaj ne zelim da se svadjamo..pokusali smo nije nam uspelo i tu je kraj.Nema potrebe sada da pravimo ovakve scene.."
"Ali ja ne mogu da zivim bez tebe..."
"Nauci..nije to toliko tesko.."
"Ne zelim..ja zelim da budem sa tobom.."
"Zasto?Da se stalno svadjamo?Ili sta?"
"Niko nije rekao da je u jednoj vezi sve savrseno.."
"Takodje niko nije rekao da svako mora biti u vezi.."
"I sada me molim te pusti..."
"Necu.."rekao je jos vise mi se priblizavajuci
"Vristacu.."
"Ucutkacu te.."
"Samo se usudi.."
"Zasto?Sta ces mi uraditi?" upitao je tiho,drzeci svoje usne blizu mojih,da bih mogla da osetim njegov topao dah na svojim usnama.
"Pusti me..."
"Drhtis..zelis da te poljubim...zar ne?
"N-ne.." rekla sam drhtavim glasom
"Zasto onda gledas moje usne?"
"Ne gledam tvoje usne.."odgovorila sam iznervirano,zasto mi ovo radi?
Samo se nasmesio onako kako on ume,zatim je zagrizao svoju usnicu.Ne radi to.Nikako.Posmtrala sam ga,nisam znala sta mi sada tacno radimo.
"Prelepa si..."govorio je dok je nezno prstima milovao moje lice.
"Da,znam pogresili smo..oboje...ne samo ti i ne samo ja.Nismo normalni..ali znas sta?"
"S--sta?"
"Ja zelim sa tobom da budem nenormalan..zelim samo tebe..zato sto tebe volim.."
"Cujes me?Volim te i uvek cu te voleti..samo tebe.."
"Z-zao mi je,ali to je nemoguce..."
Odvojila sam se od njega i istrcala sam sa terena.
_________________
"Bas sam krenula sada po tebe.." govorila je Marina koja mi je dolazila u susret.
"Saro?Pa sta se desilo?" upitala me je uplaseno kada mi se priblizila.
"Idemo kuci,hajde.." povukla sam je za ruku i krenuli smo prema izlazu,gde nas nekim cudom nisu cekali novinari.
Bar nesto dobro da ide danas,svakako ne bih imala snage da objasnjavam sta se desilo tamo unutra.
_________________
Nekoliko sati kasnije
Neymar P.O.V.
Nakon sto sam parkirao automobil,primetio sam da mi Poker sav srecan trci prema meni.Ehh..bar je on srecan,ako niko drugi.
"Hey.."pomazio sam ga kada mi je prisao,a on je srecno skakutao oko mene.
"Pa ti si stvarno jako srecan.."
"Ajde,igracemo se kasnije,sada moram nesto drugo da obavim.."rekao sam te usao u kucu.
"Ejj cao.." pozdravili su me odmah Gil i Jotace,koji su nesto skakali oko Marcele.
"Zdravo ljudi.."
Samo sam ih pozdravio i odmah sam se uputio ka svojoj sobi.Moram da pripremim nesto od stvari,sutra putujemo zbog utakmice.
"Sta radis?"zacuo sam Gilov glas iza sebe
"Pakujem se za sutra.."
Nastavio sam da stavljam u torbu svoje stvari,ali sam video da me on sve vreme posmatra.
"Nesto nije uredu?" upitao sam ga
"To ja tebe mogu da pitam..."
"Nema potrebe,ja sam dobro.."
"Ne izgledas tako.."
"Pa kada coveku oduzmu zivot,tesko moze da zivi.."
"Bas ti jako nedostaje Sara,zar ne?"
"I previse..danas sam pricao sa njom..ne mozes da zamislis koliko se sada odvratno osecam..jos gore nego do sada.Sada mi se srce jos vise cepa..ne mogu vise..boli me sve..sve.."
"Neymare...nemoj tako..mislim,preboleces je.."
"Necu Gil..kako ne shvatate?Ili sa njom ili bez nje...ona je ona prava za mene.."
"Niko ne moze da me ubedi u suprotno,pa makar ona meni sve vreme govorila da me je povredila i da nije stvorena za mene..mene to ne zanima Gil..ja je zelim..radije bih patio sa njom,nego bez nje..."
"Razumem te,ali ne mozes na taj nacin da unistavas svoj zivot...ne mozes sve vreme da se nerviras.."
"Nije zivot ako nije pored mene i tacka..nista od ovoga mi ne vredi..nista sto sam postigao,ako ona nije pored mene da me zagrli.."
"Neymare,svi smo mi jos jako mladi..procice te..zaboravices na tu ljubav.."
"Da,naravno..samo ne znam kada.." besno sam zakopcao torbu,pokusavajuci da se smirim.
kucc-kucc
"Napred.." viknuo sam besno,jer mi stvarno nije bilo ni do cega
"Neymare..."
"Reci Marcela.."
"Ovaj..pa.."
"Sta je bilo?"
"Trazi te Sara..."
Kada sam cuo njeno ime,meni je doslovno srce prestalo da radi.Nisam mogao da verujem svojim usima,mislio sam da sam sve pogresno cuo.
"Ko me trazi?" upitao sam sokirano
"Sara..tvoja Sara.."
_______________
Well evo mene skroz nervozna i besna haha :D
Vec me mrzi da pisem sve vreme da ljudi moji sere mi wattpad.
Ali znate sta je zanimljivo?Sada sere vise nego bilo kada do sada.Do sada mi je nekada dozvolio da citam neku pricu,lajkujem nesto,napisem nesto.A sada?Pa sada uopste ni nece da otvori stranicu.
Vec sam 1000 poruka poslala wattpadu i sve,ali nista.Svi samo budi strpljiva.Evo ja jesam.
Ali nisu oni koji ovo citaju hah,mislim bezveze mi je skroz.