Soba 315🔚

VIII

VUK

- A ti si divljakuša! - proderao sam se da me čuje.

Čula je, ali me je samo pogledala i izašla iz svoje kancelarije.
Toliko me nervira, a ujedno me i nasmeje kad me nervira. Želim da joj dam otkaz, ali danas je radila kako treba, sve što sam joj rekao je uradila, ali se bunila i nervira me što mi je napravila ručak kad sam joj rekao da samo naruči. Seo sam za sto i počeo da jedem ono što je ona napravila. Mmm lepo je. Niko mi nije kuvao nešto, sem majke, čak ni Olga. Jedem, uživam u hrani koju je Mia napravila i razmišljam o njoj. Pogledam ka njenoj kancelariji i nasmejem se. Ukrasila ju je, kao da je malo dete. Oblačići, jastučići, šarene hemijske i sveske, cveće i držač za olovke na kom je Petar Pan. Opet se nasmejem i setim se njenih gaća sa kravama. Sad sam se naglas nasmejao. Koja devojka nosi takve gaće? I koja devojka ima ovaj ukus za ukrašavanje? Ona je stvarno luda. Kad se nagela na moj sto, priznajem osetio sam nešto, neku nelagodu.
Njene oči, takvu boju očiju nije imala ni jedna devojka koju sam video. Njene oči su, napolju na suncu, zelene, a kada nema sunca one su braon. A u zatvorenom prostoru, kada se malo bolje pogleda, tek tad se vidi da su zeleno - braon. Kada sam ja pored nje, vidim da joj je neprijatno i da me mrzi. U njenim tako misterioznim očima se vidi.
Čudi me što nije došla u nekoj suknji, haljini ili u nečemu što je provokativno. Obično devojke tako dolaze, a ona se nije ni našminkala. Čak i ako je znam jedva dva dana primetio sam da je optimistična. U njenom glasu uvek postoji neka doza sreće i optimizma. Znam da se sprijateljila sa onom devojkom za pultom, Tijanom. Često su zajedno. Čudna neka devojka. Baš zato me i nervira. Voleo bih da mogu da je otpustim, ali nešto mi govori da je ti pogrešno, a i tek joj je bio prvi dan. Mrzim je, jer stalno prevrće očima na moje reči, i jer uvek mora ona da kaže poslednju. Iz razmišljanja me trgne kucanje. Vidim Olgu i rukom joj pokažem da uđe.

- Zdravo momče! - kaže toplim glasom.
- Zdravo tetka Olga! Šta te dovodi ovde?
- Dovodi me radoznalost.
- Šta te zanima? - upitam je i nasmejem se.
- Reci mi sinko, kakva ti je nova asistenkinja? Jesam li dobro procenila? Jel danas bilo sve kako treba? - obasula me pitanjima.

- Dobra je. Danas je lepo radila. Procenila si da može i meni odgovara. Lepo radi, vredna je. Danas je završila ranije i skuvala mi je ručak i ako ja nisam hteo. Samo, ne želi da joj neko komanduje, ali to će se vremenom popraviti kad me upozna.

- U redu sinko. Jel ti se nabacuje možda?
- Ne, ne, ne, ako misliš na ručak napravila ga je samo jer je završila sve pre vremena i bilo joj je dosadno. Mislim da me čak i mrzi.
- Ne mrzi te. Niko te ne može mrzeti sinko moj. - kaže nežno.

Nisam joj odgovorio na ovo jer me mrzi, a i ja nju mrzim, neću da je otpustim samo zato što vidim potencijal u njoj.

- Šta ti misliš o njoj tetka Olga?

- Mnogo je slatka devojka. Draga je i kulturna je. Rekla sam joj da može da me zove Olga, a ona je kao i ti, nazvala tetka Olga. Ima potencijal i što je najlepše, ima snove koje želi sama da ostvari. Potiče iz normalne, skromne porodice, zato je i normalna devojka, jer ima normalne roditelje. - rekla je to, a onda je pogledala u njenu kancelariju.

-Znači, sredila ju je. Zanimljiva devojka. Zavolela sam je nakon manje od sat vremena. - dodala je pa se nasmejala.

Drago mi je da se tetka Olgi sviđa Mia i da je zavolela, ali ja je ne volim.
- Drago mi je. - rekao sam kratko.
- Odoh ja sad sinko, ako ti treba nešto, pozovi me. - rekla je.

Nakon što je otišla, pokupio sam svoje stvari i otišao sam do stana.
Ušao sam u stan, sipao viski i iskapio do dna. Težak dan danas. Uzimam telefon, zovem Jovana i dogovorimo se da izađemo večeras. Odem u svoju sobu, svučem sve sa sebe i legnem. Probudim se nakon sat vremena. Istuširam se, obučem se i izađem iz stana. Dođem do istog kluba u kojem sam bio kad sam sreo Miu i vidim Jovana ispred. Pozdravimo se i uđemo.

Sednemo u naš separe i konobar dolazi da nam donese piće. Pogledam u konobara i skontam sa je to onaj isti od prošlog puta i da mi je Mia rekla da joj je sipao nešto u piće. U meni se javi nagon da ga prebijem. Kakav muškarac sipa devojci u piće tabletice da bi je odvukao u krevet? Suzdržim se da ga ne udarim i on ubrzo ode. Do mene dolazi jedna visoka crnka, tankog struka i povuče me da igramo. Naravno, nisam odbio. Trljala mi se o izbočinu i mešala, zatim se okrenula ka meni.
- Ja nisam kao druge devojke! - koketno je povisila glas.

Malo sam se sklonio da popijem piće, a nakon toga sam joj opet prišao.

- Vratio si se. - rekla je, pa počela sa mi meša.
- Jesam, srce. - prorežim.
- Hoćemo do hotela? - upitala me napaljeno.

Toliko o tome da nije kao druge devojke. Više ni ne verujem kad mi tako kažu. Apsolutno sve tako kažu i posle pet minuta mi se same ponude. Prihvatim njenu ponudu, odemo do hotela i pre nego što sam je skinuo, nešto me je nateralo da pogledam koje boje su joj oči. Braon su. U njima nema nikakve dubine, kao što su kod Mie. Brzo odbacim te misli, obavimo to, ostavim joj pare i izađem iz sobe, potom iz hotela.

Novi deo! ❤️
Hmmm već je počeo da je traži u drugoj... 🤔
Vote i com.

Vaša Emotivnaaa💖💖💖