Soba 315🔚

XX

Mia

Od kako smo saznali da sam trudna Vuk se ponaša prema meni kao da ću da se slomim. Jedva sam ga nagovorila da ostanem da poslu dok mi ne poraste stomak, a tek će u trećem mesecu da počne da raste. Dogovorili smo se da zovemo Andreu, Jovana, Dariju, Marka i Tadiju, to su Vukovi drugovi i naše roditelje da im saopštimo srećne vesti.

Toliko sam srećna. Želela sam da imam dete, ali nisam mislila baš sada, ali sam mnogo srećna, jer znam da će Vuk biti dobar otac. Ispod njegove maske radoholičara i manijaka koji me iskoristio, on je jedna duša i mislim da se bar malo promenio.

Sada sam na poslu pišem mejlove našim inostranim partnerima, a Vuk ima neki sastanak u svojoj kancelariji. On razlikuje posao i ljubav i privatnost.

Na poslu smo profesionalni, sem kada nas sustignu strasti, ali kući smo kao bračni par. Završavam sa pisanjem mejlova, napravim njemu i meni neki zdrav sok, sačekam da se završi sastanak i uđem u njegovu kancelariju.

- Donela sam ti sok i da znaš sve sam završila i moje radno vreme je isteklo, što znači da ovde ostajem svojom voljom da popijemo sok zajedno. - kažem i nasmešim se.

- Hvala ti. - kaže i nasmeje se.

- I kako je prošlo?

- Super, umesto Lorenza imamo dosta moćnijeg partnera iz Italije. Zove se Valerio Rossi. Čovek je pametan i što je najvažnije ima ženu i decu. - nasmeje se malo na ovo poslednje.

- Znala sam da je zbog mene to bilo. Manijače. - kažem i poljubim ga.

- Ne buniš se?

- Pa da nemamo bolje partnera, bunila bih se.

Isplazi mi se.

- Hoćeš ti praviti roštilj ili da naručim?

- Praviću ja i onako i ja sada završavam.

- E dobro. Idemo.

Vratili smo se u stan i presvukli se. Ja sam obukla teksas šorc i ponovo neku široku, belu majicu, a Vuk je obukao isto neki sivi, pamučni šorc i belu majicu, pošto idemo da ručamo pored Dunava.

Vuk ima neku vikendicu i tamo je sav pribor za roštilj. Poneli smo nešto sokova, alkohola, pribor za jelo i hranu. Nakon što smo stigli ja sam malo ukrasila. Čisto da atmosfera bude lepša.

Vuk je već počeo da roštilja, a gosti su nešto kasnije počeli da dolaze. Prvi su došli Marko i Tadija, onda Andrea i Jovan, zatim Darija, pa onda naši roditelji zajedno. Andrea i Darija su mi pomogle da postavim sto i nakon što su svi seli ostali smo Vuk i ja da stojimo zagrljeni.

- Želimo nešto da vam kažemo. - kaže Vuk.

Svi se okrenu ka nama.

Nas dvoje se smešimo jedno drugom.

- Pre tri dana smo otišli kod doktorke, jer meni nije bilo dobro i saznali smo da sam trudna! - naglasim veselo poslednju reč.

Mama i tata se pogledaju i svakim trenutkom njihov osmeh se povećava. Andrea i Darija su odmah završtale i ustale da me zagrle. Nakon toga je usledio aplauz.

- Želeo bih još nešto da kažem. - oglašava se Vuk.

Svi ućute da bi čuli šta će da kaže, a i ja sa njima. Vidim stavio je ruke iza leđa i klekne. Jao Bože! Da li će stvarno?!

- Draga moja, ušla si u moj život čudno i ulepšala si ga. Voleo bih da ga ulepšavaš do naše smrti i da zajedno izgradimo porodicu u kojoj će biti puno ljubavi i pažnje. Pa, da li bi se udala za mene?

Otvara kutijicu i iz nje viri zlatna burma ukrašena nekim zlatnim šarama. Meni su već suze krenule.

- Da! Hiljadu puta da!

On ustane i ja bukvalno skočim na njega i poljubim ga. U taj poljubac unesem sve svoje emocije. Radost, sreću, nadu...

- Volim te! Volim te! Volim te! - govorim da svi čuju.

Plačem od sreće i grlim ga i ljubim.

- Volim i ja tebe! - kaže i ponovo me poljubi.

Oko nas se čuje aplauz i vrištanje i vidim mamine i Marijine suze, tatin osmeh, Andreino i Darijino skakanje, Jovanov, Tadijin i Markov osmeh.

Nakon što su nam svi čestitali svi smo seli za sto i počeli smo da jedemo. Vuk je pričao kako je prethodni dan otišao da traži ruku od mojih roditelja i naravno dali su je, jer im se Vuk svideo. Ja sam morala da ispričam kako je zbog mene raskinuo ugovor za našim, tada, najvažnijim inostranim partnerom.

Svi su se smejali. Atmosfera je bila divna. Svi su malo pili. Ja i Andrea nismo zbog beba. Drago mi je što će naše bebe biti isto godište. Možda budu najbolje prijateljice ili najbolji prijatelji u budućnosti. Primetila sam da je Marko stalno gledao Dariju, a Boga mi i ona njega. Jovan i Andrea su samo plesali, smejali se i gledali jedno drugo. Ko zna možda uskoro budu još dve veridbe.

Novi deo❣️

Vaša Emotivnaaa