Soba 315🔚

XVI

Vuk

Nakon svega što se desilo sa majkom postao sam bolji prema njoj, a i moj odnos sa Miom se znatno poboljšao. Svako drugo veče odem kod majke, na poslu sa Miom imam poslovan odnos, ali mislim da me ne mrzi više kao pre. Znam da je zaljubljena u mene do ušiju. To joj se vidi u očima, u njenom slatkom osmehu kada me vidi i u njenom govoru tela. Moram priznati, kod mene je ista situacija. Želim da je mazim, grlim, ljubim svaki put kad se nasmeje. Želim da je imam celu kao onda u sobi 315. Gledam je kako potpisuje neke papire preko puta mene i tako je lepa i slatka. U tom trenutku ulazi Jovan u kancelariju.

- E Vuče vodim te na kafu!

Andrea se okrene ka njemu i lice joj se smrači.

- Andrea da te upoznam ovo je Jovan, moj drug. Jovane ovo je Andrea, moja...asistentkinja.

- Drago mi je. - kaže Jovan i pruži ruku.

Andrea gleda smrknuto.
- Ti si taj gad! - krene da viče.

- Šta?! - on i ja u isto vreme začuđeno uzviknemo.

- Napumpao si moju drugaricu kretenčino jedna!

Ja ustuknem i razgoračim oči zatečen kao i Jovan.

- Vuče daj mi nešto da bavim na njega! Kretenčino! Trebalo je da znam da si to ti! Sram te bilo!

Ona priđe da mu zvekne šamar, ali ja ja uhvatim.

- Mia, smiri se. Polako. Uzdahni, izdahni.- šapućem joj na uvo.

Ona se naježi, po običaju. Uradi to što sam joj rekao.

- Ajde da sednemo ja ništa ne razumem. - javi se Jovan.

Prvo je pozvala drugaricu koju je moj drug napumpao, a zatim smo sedeli u tišini dok je ona ubijala Jovana pogledom sve dok njena drugarica nije došla. Ali nije bila sama, sa njom je došla još jedna devojka.

Ubrzo sam skontao da su to Andrea i Darija o kojima mi je Mia pričala. Sve su nam rekle. Andrea je jedina normalno pričala dok su Darija i Mia ubijale Jovana pogledom, a i rečima.

- I šta ćemo sad? - pita Andrea.

- Pa.. Ovaj... Ja sam šokiran trenutno. I jako mi je žao što prolaziš kroz ovo. - odgovori joj Jovan.

- Naravno da ti je žao. - sarkastično kažu Darija i Mia.

- Devojke! Smirite se. - kažem.

Jovan ustaje i hoda levo - desno. I tako sigurno jedno pola sata, ako ne i više.

- Ovako. Ja sam debil i želim prvo da ti se izvinim. Ne tražim da abotriraš, jedino ako ti tako želiš. Ako hoćeš možemo se upoznati i izlaziti pa ako nam uspe, super. Ako ne, za to nemam rešenje. Ja sam voljan da probam. Ako nam i ne uspe, brinuću i ja o detetu.

Ja klimnem glavom i podržim ga u njegovom izlaganju, ali Mia i Darija ga skrštenih ruku i dalje ubijaju pogledom. Da situacija nije ozbiljna morao bih da se nasmejem. Sada se suzdržavam. Andrea se čini raznežena.

- Pa dobro. Može. Nisi samo ti kriv i ja sam kriva. I svakako ne bih abotritala. A i možemo da pokušamo. - kaže Andrea nežno.

Jovan se sa olakšanjem malo nasmeši.
- Nadam se da nekoj drugoj nisi napravio dete. - kaže Darija drsko.

- Nisam! - brani se Jovan.

Nakon nekoliko minuta ćutanja Mia krene da se smeje, a za njom i svi mi.
Ova situacija je tako glupava.

Malo smo pričali, Andrea i Jovan su se upoznavali i nakon toga su svi otišli kućama, a ostali smo Mia i ja da bi pokupili naše stvari pa i mi otišli kući.

- Šta si mislila pod rečenicom trebalo je da znam da si to ti? - izimitiram je.

Znam šta je mislila pod tim. Samo želim da mi sama kaže.

- Pa vidiš. Drug ti se zove Jovan i plus se druži sa tobom tako da je trebalo da znam da je to taj Jovan. - nasmeje se.

Ja joj priđem bliže.

- A jel tako?

- Tako je. - kaže tiho.

- A jel tako da ti se sviđam? - šapnem joj i gricnem je za uvo.

Njoj srce krene ubrzano da kuca. Osećam. A ni moje srce nije u boljoj situaciji.

- Ovaj... Ovde je mnogo vrućina. - kaže
Ja se nasmejem.

- Pa možeš da se skineš. Meni ne smeta. - šapnem joj.

- Pa...Ovaj... - zamuca.

- Jel tako da me želiš? - šapućem joj.

- Kao onda u sobi 315? - nastavljam.

Gricnem joj uvo, zatim je poljubim u vrat.

- Prokleto da. - kaže napaljeno.

Oho.

- Znao sam, srce.

Zaključam vrata i brzo mi skine košulju i pantalone, pa bokserice. Ja njoj brzo skinem majicu i farmerke, zatim otkopčam brus i skinem gaćice i igra kreće.

...

Obučemo se i još jednom poljubimo.

- Sada smo zajedno? - upita ona.

- Naravno, lutko. - kažem sa osmehom.

- Idem kući sada. - kaže Mia

- Ajde ćao ludačo!

- Ćao manijače!

I ode, a ja ostanem u kancelariji srećan i nasmejan zbog svega što se desilo pre par minuta. Odlučim da završim i ja sa poslom. Odem do majke. Nisam joj ništa rekao za Miu jer ne znam kako će ovo dalje da ide.

Nakon posete majici odem do stana, sredim se, legnem i odlučim da pozovem Miu. Odmah se javila. Pričali smo o tome kako će da izgleda naša veza i došli smo do zaključka da je bolje da sve ide samo od sebe. Pričali smo tako sat vremena i nakon što sam prekinuo sam ubrzo i zaspao.

Novi deo❣️

Vaša Emotivnaaa