Soba 315🔚

XIX

Mia

- Zašto si mi zauzela pola kupatila?! - dere se Vuk iz kupatila.

- Pa sve mi to treba! - dovikujem iz kuhinje.

Da. Preselila sam se kod Vuka. Nagovorio me je, a ja nisam mogla da ga odbijem i sada se žali.

- Žene. - gunđa.

- Čula sam te! - dovikujem.

Normalno je da nama ženama treba malo više prostora za stvari.

- Šta radiš više u toj kuhinji?

- Jedem!

- Pored tebe sam nemoj se derati. Mia tebi svako dan po ceo dan samo dupe viri iz frižidera.

- Pa gladna sam. - kažem punih usta i okrenem se ka njemu.

On se smeje.

- Ugojićeš se ako tako nastaviš. - kaže kroz osmeh.

- Neću ja sam samo gladna. Idem da se obučem pa idemo na posao. Skuvala sam ti kafu.

- Mislio sam da ćemo zajedno da popijemo.

- Bila sam žedna. Pićemo sutra zajedno.

- O Bože. Ali prvo poljubac.
Dotrčim i skočim na njega i oborim ga.

- Ups! - kažem nasmejano.

- Ma dođi vamo.

I tako smo se na podu valjali, smejali i ljubili.

- Zakasnićemo na posao. - kaže ozbiljno.

- Idem da se obučem.

Obučem široku, belu majicu koju uvučem u teksas farmerke.

- Gotova sam. Ajmo.

Odlazimo do firme i kod Tijaninog pulta stoje svi Vukovi zaposleni.

- Šta se dešava? - puta Vuk Tijanu mršteći se.

- Gospodine oni se bude jer ste otkazali ugovor sa našim najvećim i najvažnijim partnerom. - kaže ubrzano Tijana.

Bože, pa ništa mi nije rekao.

- Petoro nek mi se za deset minuta stvori u kancelariju! - prodere se Vuk obraćajući se ostalim zaposlenima.

- Vuče, sa kim si otkazao ugovor? - pitam namršteno, jer mi ništa nije rekao.

Ulazimo u kancelariju i ja sednem prekrptenih ruku.

- Šta se dešava? - ponovo pitam.

- Raskinuo sam ugovor sa onim Italijanom.

- Lorenzom?

- Da.

- Pa zašto? -pitam začuđeno.

On je fin i pošten čovek.

- Ne radi mi se više sa njim. Dobio sam ponudu od drugog čoveka.

- Ali ti tog čoveka ne znaš. Lorenzo je pošten i poznaješ ga. Radili ste dugo. Nekad mi stvarno nisi jasan.

Čujemo kucanje.

- Napred. - kaže Vuk.

Ulazi petoro zaposlenih u kancelariju ljutih, zbunjenih i tužnih lica.
I svi krenu nešto u glas da pričaju.

- Samo jedan neka priča! - zargmi Vukov glas.

- Gospodine, uz dužno poštovanje, trebalo je da konsultujete mene pre nego što donesete takvu ulogu. - kaže jedan mladić mislim da se zove Kosta.