Soba 315🔚

VII

Sve to vreme sam osećala pogled na sebi, njegov pogled. Šugavi stakleni deo. Mrznja koju osećam prema svom šefu, ne sme da se odrazi na moj posao. Ali kako može tako hladno da se ponaša kad me je pijanu iskoristio, i ne mogu da ne osećam gađenjei nelagodu, kad sam mu u blizini, a i video me je golu. Završila sam da raspremanjem kancelarije i samo što sam sela, on mi rukom pokaza da dođem. Nervira me što mi ovako naređuje i što me tera da odem na sastanak samo da bih služila nekim bogatašima. Ulazim i pokušam da budem profesionalna.

- Vidim sredila si kancelariju. - kaže sarkastično
- Jesam. Neki problem možda?
- Za moj ukus, malo je glupo, ali ne mogu na to ništa da ti kažem.
- O ukusima se ne raspravlja. - kažem Iznervirano i prevrnem očima da on ne vidi, jer sam baš lepo sredila, a i bar je bolja od njegove monotone, bez ukrasa, samo sto, stolice, dvosed, mali sto i tona papira.

- Idemo na sastanak. Ja ću ih pitati, ti ćeš samo doneti šta treba i izaći.
- Dobro. Još nešto vaše Visočanstvo? - dodam sakastično. Prostreli me očima, zatim mu se otme mali osmeh i prihvati igru.
- Samo to, slugo.
Na ovo se iznerviram, priđem stolu i nagnem se.
- Ja nisam ničija sluga! Pogotovo tvoja. Da, ti si mi šef, ali ne možeš da me omalovažavaš tako. - procedim kroz zube.

U tom trenutku ustane i nagne se nad sto, bili smo tako blizu, osetila sam nelagodu.

- Radićeš šta ti ja kažem. I ko to kaže da ne mogu?

Pogledam ga ravno u oči i brecnem se.

- Ja ti kažem! - izađem iz kancelarije.
A onda skontam da ne znam gde je sala za sastanke, pa se vratim.

- Gde je sala za sastanke? - upitam ljutito.
- Idemo. - nasmeje se.

Ima lep osmeh. Šteta što ga mrzim.
Hvla Bogu pa sam samo na jednom sastanku morala kafu sa pravim. Bilo je tri hitna sastanka. Jedan sam smestila odmah posle drugog planiranog, drugi nakon tog i teći 15 minuta nakon drugog. Au, nisam znala da je ovo toliko zeznuto. Završila sam sve što sam imala. Ubrzo je on ušao u svoju kancelariju, a zatim sam i ja ušla.

- Imate tri hitna sastanka. Jedan sad, jedan nakon tog i imate pauzu od 15 minuta, pa treći hitam sastanak.
- Dobro, naruči mi nešto sa jedem u tih 15 minuta. - kaže isfrustrirano.
- Mogu ja da vam napravim nešto, sve sam završila. - predložim optimistično.
- Ne, naruči mi nešto. - strogo kaže.

Ne kažem ništa, nego prevrnem očima i izađem iz njegove kancelarije. Mrzim ga. Odem do kuhinje da popijem kafu i odlučim. Napraviću mu ja ručak, dosadno mi je, sve sam završila, a on će biti na dobitku jer će jesti zdraviju hranu, a i ovoliko posla je mnogo stresno za svakog i u tom pogledu ga poštujem. U malom frižideru nađem neke namirnice i odlučim da napravim mini ćufte, koje treba samo da oblikujem i skuvam. Taman neću ni mirisati na hranu. Skuvala sam, napravila šopsku salatu, nacedila sok od pomorandže i sve to stavila u poslužavnik. Moja smena se završila upravo sad, taman da mu odnesem, pa idem kući. Kroz staklo već vidim da je došao. Nadam se da ne kasnim puno.

- Napravila sam vam mini ćufte, ne brinite pre toga sam sve završila. - kažem srećno.
- Zar ti nisam rekao da mi naučiš nešto?! - Iznervirano se prodere na mene.
- Pa kretenu jedan! Svoje vreme sam potrošila na pravljenje ručka!
- Niko ti nije to tražio i pazi kako pričaš sa mnom!
- Ali zašto se duriš nije mi jasno?! Koji problem?!
-Rekao sam ti sa naručiš, ali ne, ti si sama napravila! Treba da radiš šta ti kažem! Sad naruči!
- E pa izvini gospodine manijače, moja smena se završila pre 5 minuta! Tu ti je telefon, uzmi ga i naruči sam!

Iznerviram se i krenem da izađem al on me povuče za ruku i pribije uza zid, skloni kosu i prstima mi klizi preko vrata, ja se naježim, a on to primeti i nasmeje se.

- Divljkušo, pazi na rečnik. - proreži.
- Priznajem, pališ me tako. - približi se mom uvetu i šapne
- Srce, znam da nisi ravnodušna.

-Manijače! Proderem se, odgurnem ga i izađem iz njegove kancelarije. Ulazim u svoju, uzimam stvari i čujem ga.
- A ti si divljakuša!

Pokupim stvari izađem iz kancelarije, a potom i iz firme. Vratila sam se kući, sredila i otišla do svojih roditelja na ručak. Kad sam se vratila zvala sam devojke i sve im ispričala. Sažaljevale su me, govorile da ni slučajno ne dajem otkaz, jer bih tako ispala slaba. Kad sam završila razgovor sa njima, istuširala sam se i zaspala.

Evo danas još jedan deo!❤️
Koliko će ova mržnja trajati? Da li će moći zajedno da rade?
Nastavite da čitate.
Vote i com. ❤️

Vaša Emotivnaaa💖💖💖