Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Zašto?"

DARIUS

"Jebeno mi se svi sklanjajte sa puta! Svi! Ne želim nikog da vidim!!"

"Sine!"

"Sine! Nikakav ti ja nisam sin! Nijedan od nas! Jesi li sad jebeno srećna? Bezdušna ženo! Unuk ti je bio otet! Sin i snaja su ti umirali tih dana, drugi sin ti se kupa u krivici, a ja... Mene si ubila, ovaj put zaistinski! Ostavi me!"

"Molim te, saslušaj me."

Nisam želeo ništa sa njom. Otkad sam saznao da je Kira želela da se oslobodi Lory, majku nisam mogao da smislim.
Njene manipulacije više nisu mogle da prođu. Zamalo sve nije otišlo u javnost i etar, ali imamo dobre ministre u vladi koji su to zataškali. Što se mene tiče ona je trebalo da bude javno žigosana.

"Ne želim više da čujem za tebe. Slušaj me dobro sad, poslednji put ti kažem, ja neću biti kralj, neću se ženiti, neću imati decu. A posebno ne po tvojoj naredbi i želji. Skupo sam platio tvoju pomoć. I preskupo."

"Darius!"

Očev glas se prolomio hodnikom. Nakon svega ni naš odnos nije bio dobar. On mi još nije oprostio, a ja se sada nisam ni trudio. Morile su me druge brige.

"U moj kabinet. ODMAH."

Došao sam samo da se presvučem ostavivši Lory da spava i odmara.

"Oče?"

"Vreme je za ozbiljan razgovor Dariuse Orsini."

Taman da se pobunim, kada u kabinet uđu Maximus i Casius.

"Duncane, niko ne sme da uđe. Moja žena pogotovu."

"U redu Visosti."

On je seo na svoje mesto a nas trojica prvi put na fotelje koje su nam i pripadale.

"Povlačim se. Nakon svega, ja više nisam dobar izbor za kraljevinu. Svestan sam svojih pogrešaka i zato je sada pravo vreme."

Udahnuo je pa izdahnuo. Mora biti da mu je teško, ipak on vlada 30 i nešto godina. Koliko je dugo to.

"Oče"

"Kruna ide sledećem, prvorođenom Dariusu."

Max i Cas su netremice slušali, nisu progovorili ni reč. I sada su obojica klimala glavom.

"Ne."

"Kako?"

"Oče, braćo, sada ću vam sve ispričati. Karte moraju da se stave na sto. Vreme je za kompletnu istinu. Vraćam se za minut."

Otišao sam na brzinu do svoje sobe, pronašao kutiju, otvorio je i uzeo fasciklu koju sam sakrivao.
Vreme je. Boleće, ali konačno ću i taj teret skinuti sa svojih leđa. Zauvek.

"Izvoli oče. Pogledaj malo. Piće momci?"

Obojica su klimnula i dok sam sipao posmatrao sam oca kako stavlja naočare i prelistava dokumenta u fascikli.

"Čitaj naglas."

"Šta je ovo Darius?"

"Lekarski izveštaj. Bio sam bolestan zaista. Imao sam početni stadijum tumora pankreasa, ali otkrio sam na vreme i uz mnoge terapije oporavio sam se. Bila je progresivna, zato mi je u par navrata bilo loše. Sećaš se oče? Posledica hemioterapije. Međutim, tada sam otkrio još nešto. Nešto sa čime su počele ucene."

"Kakve ucene? Šta to?"

Vreme je. Pogledao sam prvo jednog, pa drugog brata pa ponovo oca koji je već pročitao.