Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Ljubomora"

DOLORES

Da je do mene ne bih imala telefon, ali Max i Beca su insistirali da me lakše mogu naći.

"Halo?"

"Lory?"

O Bože, taj glas, predmet mojih misli, fantazija i želja.

"Ris"

"Kako si? Nisam te video par dana."

"Dobro sam. A ti?"

Čula sam duboki uzdah sa druge strane.

"Onako. Umoran sam Lory, a još ništa nisam rešio."

"Polako, znali smo da će biti ovako."

Ris me je zvao ili tražio kad god bi mu trebala uteha.

"Jesmo, ali opet. Jednim korakom idem napred, a onda mi se čini dva unazad. Kada ćeš doći na dvor?"

"Ris, molim te."

"Samo izdaleka da te vidim."

Kako mogu da se oduprem takvim rečima. I sama bih dala sve da ga vidim, zagrlim ili utešim, ali agentica u meni trezveno razmišlja i uviđa opasnost na svakom koraku.

"Doći ću sa Casiusom kasnije."

Udah, izdah.

"Jesi li rekla Casu da si zauzeta?"

Zaista?
Princ koji je tobože veren me ovo pita.

"Ovaj... Možda nisam... Uostalom..."

"Lory, on mi je brat i znam da će nešto pokušati ako već nije."

"Ris!"

"Pričaćemo kad dođeš. Zdravo."

Znala sam da je to ozbiljna, a i osetljiva tema. Dugoročno nisam smela da se nadam. Prvo, nisam imala tu jebenu titulu kao propusnicu za dvor. Drugo, bila sam policijski agent i treće, ja sam bila ona koja mu je pomogla da nestane i koja ga je držala u izgnanstvu pet godina. Kada se sve sazna, moji su argumenti slabi. Sve je bilo protiv mene. A ljubav? Imala sam samo one zajedničke trenutke i njegove reči da sam njegova, da mu značim. Koliko je to dovoljno?

"Dobro veče Lory, kako ste?"

Izbegavala sam kraljicu majku koliko sam mogla.

"Dobro sam, vaša Visosti. Vi?"

Pokušala sam neki blagi naklon bezuspešno. Rebeca i Max i ostali članovi nisu zahtevali takav pozdrav.

"Odlično. Za sada sve ide po planu."

"Po planu?"

"Aha."

Uopšte nisam znala zašto meni pominje plan. Ja sam samo dadilja.

"Idem ja da izvedem Stepha."

I pobegnem od Vas, ali ništa od toga nisam uspela, jer me ona preduhitrila.

"Nema potrebe, on je sa dekom. Htela sam sa tobom da popričam."

"Ovaj... Pa ne znam šta bismo Vi i ja mogli..."

Ne sviđa mi se kuda ide ovaj razgovor.

"Znam za Dariusa i tebe. Naravno da znam. Takođe se, zarad kraljevine, nadam da je vaša avantura gotova."

Avantura?

"Da, da, gotova je."

Nisam više mogla da podnesem njen pogled, ispitivanje ili još gore mešanje u moj, naš prostor. Jebena žena je znala, drži me u šaci.
Bežeći od majke, naletela sam u hodniku pravo na njega.