Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Samoća"

DOLORES

Svaki dan mi je isti i iako bih htela da bude drugačije još uvek se nadam. I dalje me nije nazvao. Niti jedan poziv, niti jedna poruka. Profesionalac u meni govori da je tako najbolje i da smo upravo to i vežbali, ali žena...
Žena traži i očekuje nemoguće.
Ovih dana zbližila sam se sa Gusom. Ko bi rekao da će nakon Risovog odlaska da mi prija društvo jednog starca.

"Šta misliš da te danas vodim na pecanje? Da probaš sama da uloviš večeru?"

"Vau, može."

Samo mislim da je njegovo oko bilo jako pronicljivo i da nije dao da me tuga proguta. Dolores, saberi se. Kako ćeš se ikad vratiti na posao ako si pičkica? Takav stav ne prolazi, nikad nije.

"Odlično. Dolazim po tebe kad završiš."

I dalje sam nosila onaj prokleti telefon sa sobom koji je ćutao. Ponekad osetila bih potrebu da pozovem ujaka. Jednom me je već spasio, možda bi mogao to da uradi ponovo?

"Dobar dan, ja sam..."

"Znam ko ste prinče Orsini."

"A vi ste?"

"Agentica Dolores Demekis. Kako mogu da vam pomognem?"

"Ima li neko stariji, iskusniji? Imam jako važne informacije. Ucenjuju me."

"Prinče, možda vam se činim mlada ali ja sam ovde najbolji i najiskusniji agent. Sigurni ste sa mnom. Pričajte mi."

Sećala sam se našeg prvog zvaničnog susreta. Tada me je prvi put video. A ja njega... Pa ja sam njega pratila dugo. Niko me nije opčinjavao kao princ Darius. Postojala je neka vatra u njemu, neka drskost i inaćenje. Obezbeđivala sam događaje na kojima se on pojavljivao i zaista je bio pojava.
Najstariji od braće, svuda je išao i svuda se on pitao. Nikad, ali nikad nisam dozvolila sebi reakciju na nekog muškarca, princa pogotovu. Ali moje telo me je izdalo kada je on u pitanju. Dok smo bili u kraljevini i prolazili kroz celu zbrku još sam se i držala ali onog momenta kad je došlo do toga da mora da nestane na neodređeno vreme, odlučila sam.
Tog momenta karijera je otišla dovraga.

"Agentice, ne želim da zbog mene..."

"Prinče, ja sam mnogo više od obične žene. Ne lomim se tako lako."

Ali kada je on u pitanju, slomila sam se gotovo na prvoj stepenici kada me iz zahvalnosti poljubio.

"Ne poznaješ me a toliko si učinila za mene."

"Recimo da volim izazove."

"Hoćeš li se onda upustiti sa mnom u nove izazove?"

"Naravno."

"Ti i ja i skoro pusto ostrvo."

Zbog nekih odluka zažališ. Zbog nekih samo dobro promisliš ali ponovo uradiš ono što si već poželeo. Kada smo seli u avion i ostavili kraljevinu iza nas znala sam da je to bila kako dobra, tako i najlošija odluka u mom životu.

.....................

"Bravo devojko. U tebi čuči talenat."

Uživala sam. Mislila sam da ćemo ići brodićem ali ne. Gus me je pešaka vodio kroz prirodu na drugu stranu ostrva. Nisam ovde bila nikad. Ni Ris ni ja nismo preterano istraživali ostrvo. A Gus je imao na umu da ja zaista ulovim ribu. Sama. Samo mi je dao svoje koplje i pokazao gde se riba skriva.

"Umem ja svašta nešto..."

Zaista jesam. Ovde sam bila samo obična devojka koja je radila u kafeu na plaži. Sva moja umeća i dostignuća ostala su van ostrva. Jedino sam sa Risom redovno vežbala i trčala. I on je trenirao i bio u kondiciji. Dolores, opet misliš na njega!! Ali nemoguće ga je izbrisati.