Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Mrtav/živ"

DARIUS

Znao sam da neće biti lako, spremao sam se za ovo a ipak imam tremu. Ne tremu, već veliki strah. Ako me Maximus odjebe, niko mi drugi neće priteći u pomoć. Niko nije kao on.
Ponosan sam na njega, na ono što je postao i na ono što me poslušao. Dobio je krasnu ženu i još krasnijeg sina. O da, imam informacije.
Za sada, moram oči u oči sa njim. Ne smem da dopustim da me Rebeca vidi. Niti Casius, za njega ne znam da li bih podneo.

"Dobro veče."

"Tražim Maxa. Znam da je tu."

Došao sam u klub. Odradio je vraški dobar posao, sve vrvi od ljudi, elite.

"Možda. Ali ne može svako kod njega."

"Nemam vremena za gubljenje, gospođice?"

"Cordelija."

"Cordelija, treba mi Max privatno i nasamo duže vreme. Da li gospođa dolazi večeras?"

"Ne. Rebeca je večeras sa klincem kod kuće. Max je tu samo na kratko..."

"Daj mu ovo."

Pružio sam kutijicu u kojoj je moj prsten. Tako će shvatiti. Znam da hoće.

Gledao sam po klubu, kršeći ruke. Dovraga, jebeno je teško a nisam ni počeo. Gde je nestao onaj hladnokrvni Darius koji se i upleo u sranja?! Ostao je na ostrvu sa Lory. A i ta žena!
Ostani pribran, prvo kraljevina, titula, odnosi i ostalo pa onda ona. Na kraju kao desert. Predivan desert.

"Hm... Malo je flipnuo, ali rekao da vas povedem. Pazite šta radite, ne želimo nevolje."

"Ne brinite. Ja nisam nevolja."

O, ja sam ogromna nevolja.

Videti brata ponovo nakon toliko godina, uskomešalo je sve u meni.
Sedeo je za stolom i držao moj prsten, isti takav imao je on na svom prstu.

"Zdravo Maximuse."

Spremao sam se za ovo. Lory i ja smo prolazili svaki trenutak kako bi trebalo biti. Ali stvarnost je uvek drugačija.

"Ti?"

"Ti , jesi li stvarno ti?"

Nije ustao, nije ni vikao, samo je ponavljao ti, ti, ti.

"Ja sam, Darius."

"Živ si!"

O Bože, ustani Max, viči, bacaj stvari, nemoj samo biti tako miran.

"Jesam. Max, ja sam. Tvoj stariji brat."

Koraknuo sam ka njemu, ali je on ustao oborivši stolicu.
I dalje je držao prsten.

"Moj stariji brat je umro. Mrtav je već pet godina. Oplakao sam ga, svi smo!"

"Nisam... Žao mi je... Ti... Objasniću ti sve... Max brate..."

"Brate?!! Brate!!! Kakav sam ti ja brat? Nikakav? Izmislio si svoju smrt i sve nas oterao u pakao."

"Nemoj tako. Ipak ti se nešto lepo desilo u tom paklu. Znam za Rebecu i tebe."

"Ne mešaj moju ženu u ovo! Da se nisi usudio kretenu!"

"Max!"

"Zašto si se vratio? Šta sada želiš? Zašto nisi ostao mrtav kad si se već pretvarao da jesi. Hoćeš da rasturiš porodicu koja se jedva malo sastavila!! To hoćeš?"

"Molim te."

"Uzmi svoj prsten i gubi se odavde. Nastavi da budeš mrtav jer za mene to i jesi. Da si brat kakav tvrdiš obratio bi se bratu za pomoć. Jebote, bio sam željan tvoje pažnje, učinio bih sve za tebe da si samo zatražio."

"Brate, štitio sam vas. I tebe i Casa."

"Štitio si sebe. Izvukao si se tako lako. Dariuse, ozbiljan sam. Odlazi i da slučajno nisi prišao Rebeci. Imamo malo dete i stres ove vrste joj ne treba. Ako se nešto desi, bićeš zaista mrtav."

Otvorio je vrata i čekao da izađem. Dobro, dobio sam nekakvu reakciju.

.......................

Vratio sam se u hotel i sebi usuo viski. Kada smo Lory i ja razrađivali svaki moj korak bilo je lakše. Možda zato što je ona bila pored mene, bodrila me, činila da se opustim a ponekad i zaboravim ko sam i šta sam sve uradio.
Za mnoge je bolje da sam mrtav ali za mene... Dovraga, voleo sam svoju porodicu i patio sam za njom. Isto tako patio sam zbog reza koji sam načinio i bola koji sam im svima naneo. Ali nije bilo lakog puta niti načina. Sam sam kriv i snosim posledice. Maxova reakcija je prirodna. Šta sam mislio, da mu nakon pet godina samo vaskrsnem pred očima?!
Moj način je samo moj, moji postupci su samo moji i sam nosim svoj krst. Samo što je Lory uspela da sa mnom podeli taj teret.

"Nikad neću moći da ti se odužim."

"Vraga, već si dovoljno učinio. Ris, nećemo gledati u budućnost jer je činjenica da je nemamo zajedno. Ali živećemo ove trenutke koji će nam davati snagu kad budemo sami. Važi?"

Zašto sam tada popustio?
Pustio sam je da želi ono što sam ja trebao da govorim. Da naša veza nije ozbiljna, da nismo jedno za drugo, da je preopasno dovoditi nas u vezu. Obrnule su nam se uloge i na tom ostrvu ja sam postao običan smrtnik, čovek kome je nakon svega trebala podrška, bliskost i ljubav. I ona mi je dala sve to.

"Otvaraj!!! Znam da si tu, proklet bio!"

Ko je to? Niko ne zna da sam ovde, osim jedne osobe. Spustio sam čašu, otvorio vrata a ona je furiozno uletela.
Rebeca.
Bože.

"Beca"

Kako je lepo videti milo lice. Promenjeno ali ipak isto. Lepo ali sada besno.

"NEMOJ TI MENI BECA! HOĆEŠ DA NAS UBIJEŠ! MAX NE MOŽE DA SE SASTAVI! JEDVA SAM GA UBEDILA DA MI KAŽE, O A JA UMEM DA BUDEM VEOMA UBEDLJIVA!!! SVE OVO VREME SI ŽIV! DARIUSE, JA ĆU TE UBITI!! JA, ALI NE MOGU."

Setio sam se deteta i Maxove pretnje i pojurio da je zagrlim i smirim.

"Rebeca, ne plači molim te. Kriv sam, mrzi me samo se smiri."

"Ti!! Nemam reči. Zašto si to uradio?"

Plakala je u mom naručju, ridala, tresla se. Znao sam da ovo sledi. Ovo su osobe kojima je bilo stalo do mene. Jebi ga, jedno vreme ona i ja smo imali dogovor. Trebalo je da se venčamo.

"Ššš... Molim te Becks..."

"Plakala sam Dariuse za tobom. Pa sam te onda psovala jer si se i kao takav, mrtav brinuo za mene. I na kraju provodadžisao si mi za brata. To ti nikad neću oprostiti."

Brisao sam joj suze koje su i dalje padale. Krupne suze iskrenog bola.

"Nećeš? Hm..."

Izmigoljila se i došla do moje čaše. Nategla je viski i nije se ni stresla. Da, to je prava žena za mog brata. Bez sumnje sam dobro birao.

"Dugujem ti. To stoji. Ali ja neću stati na tvoju stranu sad Dariuse. Max je besan, povređen i jadan. Nisam ga takvog nikad videla. Sam ćeš sređivati svoja sranja."

"Hoću."

"Jesi li dobro razmislio šta sve povlači tvoj povratak? Jesi li pomislio šta će to učiniti tvom ionako bolesnom ocu, pa čak i onoj nakostrešenoj majci?!"

"Uh, Beca... Pošto nema više laži..."

Znam šta sam učinio.
Birao sam najgoreg saveznika u zločinu.

"Majka zna."

"Molim?"

"Ona mi je pomogla."

Gledao sam kako besni i video da je gubim.

"Ona je... Ma nemam reči... Ali znaš šta, sad vidim... Vas dvoje ste isti..."

Jako je zalupila vratima i izašla.
Jebiga. Moram da pozovem majku.

*Kada sam počela sa prvom pričom bila je samo ona u planu, a evo nas sad kod drugog brata i već uveliko radim i na trećem 😍❤️
*Hvala svima na lepim rečima. Uživajte, jer će ovde biti itekako turbulentno😘🙈