Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Veridba"

DARIUS

Ovo već prelazi u katastrofu. Otac ne priča sa mnom, a ipak je organizovao ovu svečanu večeru. Bez mog pristanka, pozvao je sve ministre i još par ljudi bližih dvoru. Nisam želeo publicitet, niti da se neko naslađuje mojom mukom. Nisam želeo, jer još nisam otkrio kompletnu istinu. Sada stojim pored oca, a gledam u Lory. Jebeno je teško držati oči podalje od nje kada izgleda kao boginja.

"Princ Maximus drugorođeni i princeza Rebeca."

Najavili su Maxa i Becu i to je značilo da ćemo konačno sesti.

"Ne tako brzo."

"Kraljica Leticia i grofica Kira Leoni."

Zaista?

"Tvoja pratilja je stigla. Bez ikakvih komentara Dariuse."

Otac je bio ljut i nisam mogao ništa sem da klimnem. Čuo sam za njen slučaj sa Becom i Maxom i pitao se kako je otac dozvolio da neko takav sad sedi sa njim za istim stolom. A onda sam ugledao majčin osmeh. O da, ona je ovo lepo isplanirala. Čuo sam i koga je sve nudila Maxu i znao sam da iste te devojke sada ima i za mene. Dođavola. Pogledao sam u Lory.

"To nikako nije dobar pravac dečko."

I ocu nije promaklo. Saberi se Dariuse i ne dovodi je u bespotrebnu opasnost.

"Prinče Darius, sretna sam što vas vidim živog."

Pružila je ruku i morao sam da je poljubim. Jebeni protokol.

"Sada smo svi tu. Sedimo."

Na večeri je bilo dvadesetak ljudi. Dovoljno da neko uvek govori, a nedovoljno da ostanem u senci. Malo, malo uvodili su me u pitanja o krajevini i politici.

"Oče, ovo nije pravo vreme."

"Dariuse, vreme je, nego šta nego pravo. Konačno ćeš preuzeti ono što ti rođenjem pripada."

Iako je tiho govorio majka i Kira su pozorno slušale svako naše slovo. I smešile su se međusobno.
Ne, ja neću biti kralj!

"Ne..."

"Nemoj me prekidati. Ono što si uradio bilo je nehumano i nečovečno ali ćeš zato sada sve nadoknaditi, jeli tako? Sve si nas slomio. Iako sam pripremao Maximusa, on neće imati ništa protiv. Dakle?"

Nisam znao da će ovo uraditi gotovo odmah. Toliko je bio ljut.

"Oče"

"Dariuse, da ne bi bilo previše večeras ćemo objaviti nezvaničnu veridbu."

Molim?

"Veridbu?"

Počelo je da mi biva toplo, pretoplo, dlanovi da mi se znoje i jedva sam disao.

"Tvoju, naravno."

Jebeno NE!

"Ne."

"Da."

"Molim te oče, ne radi ovo. Samo par dana da se sredim. I imam još nešto da ti kažem..."

"Dariuse Orsini!"

Okrenuo se ka meni, povisivši ton.

"Imao si pet godina da se sređuješ i odmaraš kada si odlučio da nestaneš. Onog trenutka kada si kročio nazad na dvor tvoja je sudbina ponovno ispisana."

"A žena... Ne mogu... Ne mogu da se oženim, tako ne..."

"E sad je kasno."

Kralj je ustao i svi su ućutali.