Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Grešio sam"

DARIUS

Prošla su dva dana otkako sam imao susret sa Maxom i sa Rebecom. Mislio sam puno o tim razgovorima i nadao se da ću nekako ipak dopreti do njih pre nego što se pozabavim Casiusom i na kraju ocem.

"Vidiš... Šta sam ti rekla... Oboje su tvrdoglavi. Max je našao zakrpu."

"Majko, Rebeca je divna devojka. Ne pokušavaj kod mene da je ocrniš. Neće ti proći. Trebalo je već da naučiš da ti ne prolaze te stvari."

"Hm da. Pa sad imam tebe, tačnije držim te u šaci Dariuse. Ne zaboravi ko ti je pomogao i držao u ilegali sve ove godine. A to ima svoju cenu."

Mnogo sam razmišljao o tome. U svemu ovome je neverovatno da mi je pomogla majka i to ne iz ličnih razloga i patetike jer joj je žao mene, već iz lične koristi. Kao da joj nisam sin, i to prvorođeni. Kada se pretvorila u kučku, stvarno ne znam.

"Jasno mi je, kad me konstantno podsećaš. Ali rekao sam ti, sve može kad se konačno vratim u porodicu."

"Dobro. Moraćeš ponovo kod Maxa. Imaš još tri dana i vraća se Casius. Na nekom box turniru je."

"Majko?"

"Darius, duguješ mi."

Sa tim rečima izašla je. Dođavola kako da doprem do Maxa?

Gledao sam u papire koje mi je majka ostavila. Plan ko gde ide i kada.
Ponovo ću da pokušam sa Becom. Oduvek smo bili na istoj talasnoj dužini. Nadam se da mogu igrati opet na tu kartu. I ovaj put ona će biti sa malim koga jedva čekam da upoznam. Slike mi nisu dovoljne.

Stajao sam sa igračkom i čekao da uđe u park. Srce mi je bujalo u grudima ali isto tako ponovo me je obuzeo strah. Šta ako ovo nije pametno? Šta ako nije dovoljno? Setim se Lory i kako bi me uvek oraspoložila.

Šta li radi tamo sama?

Zbrka koju sam napravio u kraljevini pobedila je nad njom. No, nikad je ne bih napustio. Ne ženu koja mi je pet godina nesebično davala sebe. Čak iako to znači...

"Dariuse?"

Beca je stajala ispred mene i držala u naručju preslatkog dečačića. Još je lepši bio u prirodi i isti ona, ma ne, isti Max.

"O Bože, kako je..."

Pružio sam ruku i on je podigao svoju.
Šta sam napravio? Dao sam mu medu i okrenuo se.
Sve je previše.

"Ovo je Stephanos, ali pretpostavljam da to već znaš."

Klimnuo sam i stavio ruke u džepove a prsti su me svrbeli od potrebe da ga dodirnem. Da vidim da je stvaran, da su oboje stvarni i sve ovo u meni i oko mene.

"Žao mi je. Tako mi je jebeno žao Becks. On je predivan, prava mešavina Maxa i tebe. "

"Dariuse, šta želiš da ti kažem? Ljuta sam, bili smo prijatelji. Verovala sam da jesmo. Šta se sa tobom desilo? Primetila sam da nisi dobro, ali smrt? Dal je moralo baš tako? U šta si se to uvalio kad je trebalo da povrediš sve ljude oko sebe i potražiš pomoć od one...ma nemam reči... "

"Molim te Beca."

"Ne znam. Ne znam kako ćeš ovo da popraviš. Steph idemo da šetamo sine? Hoćeš?"

"Da, da mama."

"Moram da vam objasnim. Sve. Dugujem vam kompletnu istinu. I Maxu i tebi."

"Dođi u klub sutra uveče. Pokušaću da pričam sa Maxom, ali čak ni ja nemam toliki uticaj na njega. Ne, kad si ti u pitanju."

"Ćao dečače."

"Ćao"

Srce me zaboli od istine.

....................

"Majko?"

"Upravo sam ručala sa Kirom. Spremna sam da se vratim u kraljevinu."

"Jesam li bio jasan po tom pitanju? Sve radiš pogrešno! Želiš li da svi saznaju pre Casa i oca? Trebalo bi da si na mojoj strani!"

Besan, gledam u majku i eto za sve ove godine sebi priznam da sam pogrešio. Skupo će me koštati njena pomoć ali gotovo je. Tako sam birao. Posle jebanja, nema kajanja.

"Kira je divna cura. I ne brini, nisam joj ništa rekla. Još. Ali znaš..."

"Znam te majko. Naplatićeš mi. Ali nisam spreman da se vratim, ne dok ne izgladim stvar sa Maxom i Rebecom. Ti idi, ja ću doći."

"Ne sviđa mi se to, ali u redu."

Provoditi dane u hotelu zatvoren bilo je teško. Ipak, nisam smeo sebi da dozvolim da me neko čak i ovde prepozna. Sedeo sam i gledao u Londonsku panoramu.
Iz letargije trgnulo me zvono na vratima.

"Max?"

"Nickos, pričekaj me u kolima."

Moj brat je došao. Ne znam šta da mislim.

"Rekao sam ti da joj ne prilaziš. Ali ne..."

"Max"

"Dođavola Dariuse, šta želiš? Šta jebeno želiš sad? Ne mogu da se sastavim otkad sam te video. Ne jedem, ne spavam, nemam živaca ni za ženu a ni za sina zbog tebe!!"

"Piće?"

"Naravno."

Sipao sam nam po čašu i pružio mu je.

"Rebeca je bila važan deo mog života. Mnogo pre tebe Maximuse. Ali ja sam zbrojao dva i dva i uspeo sam bar nešto dobro da uradim, a to je da se povučem. Mnogo sam grešio, možda i previše ali da te spojim sa njom, to mi je bila najpametnija odluka."

Zaista sam mislio to. Kada sam saznao da će se venčati konačno je nešto ozarilo i ugrejalo moje srce. Kada sam čuo da su dobili sina plakao sam u Lorynom naručju. Bolelo je što nisam bio tu.

"Želiš li krunu sad?"

"Želiš li ti krunu?"

Izvrnuo sam pitanje jer sam znao da Max ne robuje tome da bude kralj. Čak, mislim da je ovako i više uživao.

"Dokle god budem mogao da eskiviram..."

"Maximus, ne želim da budem kralj. Samo želim život nazad ali ne po cenu kraljevstva. Što se mene tiče može i Casius da vlada."

"O Cas... Videćeš i sam... Sa njim će ti biti najteže, on se samo bije. I mene je par puta sredio, a sad je još jači."

"Casius je dobar klinac."

Iako je više od deset godina razlike između nas, Casius i ja smo se podnosili i poznavali bolje nego Max i ja. Maximus je samo želeo da ide, da putuje, da sam sebi krči put.

"Niti je dobar, niti je klinac pa se pripremi."

"Max"

"Još uvek sam ljut ali saslušaćemo te. Uzdrmao si i moju ženu. Ali to ne znači da ćemo ti nakon toga oprostiti. Prvo što ne mogu da ti oprostim je majka. Nju? Njoj si tražio pomoć!?"

Mislio sam da smo se povezali ali onda je Maxova čaša poletela i razbila se o zid.

"To ti sigurno neću oprostiti, makar ponovo umro."

Zaslužio sam. Zato sam samo stajao kao kip. Svaka reč iz usta mog brata bolela je ali je bila istinita.

"Dođi kako ti je Rebeca rekla. I očekujem potpunu istinu. Od samog početka do dana kad si vaskrsnuo."

Setio sam se Lory i moraću nešto i o njoj da kažem. Ipak, tešio sam se da im ona neće biti prioritet koliko cela situacija. Kad čuju... Stresem se i pogledam u brata na vratima.

"Dariuse, apsolutno sve."

"U redu."

*Polako zahuktavamo. Ovde će biti svega❤️💥💣
*Razmišljam da vam pustim i prolog za trećeg princa 💚🍀da vidite taj vatromet 😍
*Hvala puno što volite ove priče 😘