Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Nikad dosadno"

Nije bilo svrhe lagati, ali priznavanjem istine imala sam utisak da nas stavljam u opasnost. Lakše je bilo poricati.

"Ah... Nisam ni slepa, niti glupa. Dariusa znam dugo, mnogo duže nego Maxa."

"Znam."

Sela je preko puta mene za šank. I stavila ruku preko moje.

"On i ja, nikad se nismo emotivno povezali. Mislio je da će tim brakom da se reši dosadne majke i da će meni vratiti imanje i titulu. A desilo se sve to, samo sa Maximusom. No, to ne znači da ga ne volim. Iako sam ljuta, jebeno mi je drago što je živ."

"Nisam znala da ste trebali da se uzmete?"

Kako mi je to promaklo?!

"Lory, ajde da raščistimo nešto odmah na početku. Max i ja smo u braku i volimo se. Imamo sina i daće Bog još dece. Pokušavamo da balansiramo sa svime i za sada nam dobro ide. U kraljevinu idemo samo kad moramo. Darius je za mene kao veliki brat. I to je to. Znači... Ako ga voliš, što mislim da jeste, nećeš odustati čim počnu nevolje. A biće ih sigurno."

"Naravno. Tu sam da mu pomognem. I tebi takođe."

"E tako. Čim se Steph probudi idemo napolje. Taman da se upoznate."

........................

Moram reći da mi se Rebeca mnogo sviđa. Sa njom je tako lako komunicirati i dogovarati se.

"Tvoja soba je na kraju hodnika. Ne želim da budeš negde drugde."

"Ali mogu..."

Zaista nisam htela da zalazim u njihovu intimu.

"Ne. Max i ja odlazimo uveče u klub 3-4 puta nedeljno. Plus, potrebna si mi da te držim na oku. Darius me je zamolio da te čuvam."

"Jeste, a?"

Milina mi se razlila telom. Dok smo bili zajedno nisam bila svesna koliko sam se duboko predala. A sada... Kad smo razdvojeni skoro da me i fizički boli.

"Lory, za pravu ljubav ne postoje prepreke."

I svaki put bi me vratila na staro. Da ne bih izgledala kao totalno zaluđena, smislila sam da joj dam dan slobodno.

"Idi u salon, opusti se i ulepšaj za Maxa. Ja sam tu sa malim, ne brini."

Znam koliko ženama fali taj trenutak oaze mira. Ne kažem da ga nemaju pored dece ali opet znam da svaka žena sanja da bar jedno popodne provede u miru i tišini.

"Važi. Ne brini za njega, on je divan malac."

Sat vremena kasnije igrala sam se sa malim, na podu su bile rasute razne igračke kada sam začula zvonce na vratima. Rebeca još ne treba da se vrati.

"Ko je?"

"Otvori mi Becks!"

"Ko je to? Ovde nije Rebeca."

"Ja sam, princ Casius, a sad otvori ženo."

Otvorila sam i zakucala se u princa. Bože, kako je porastao, razvio se. Sećala sam se princa Casiusa kao malog, a sada na njemu nije bilo ničeg malog.

"Ko si jebote ti?"

"Lory, dadilja."

Ušao je i bacio se odmah na pod. Počeo je da skiči kad je mali pružio ruke ka njemu.

"Cas, Cas..."

"Kakva dadilja sad? Elena i ja čuvamo klinca. Šta ćeš nam ti?"

Slegnula sam ramenima i sela na ivivu kreveta. Nisam znala šta mi je činiti.

"Ne znam zaista. Ali tu sam sad. Da li želiš nešto?"

Onda sam videla modricu na njegovom licu.

"Boli li te to?"

Rekla sam i pre nego što sam razmislila. Lory, ne smeš da se odaš. Dođavola.

"Daj, jači sam ja od tog. Tučem se stalno. Možeš li da mi sipaš jedan sok?"

"Sok, sok, hoće, hoće"

"I njemu isto."

Otišla sam u kuhinju i sipala sok i jednom i drugom. Pokazala aam flašicu i princ mi je prišao, uzeo je i poseo malog u krilo.

"Hm, dakle?"

Nisam volela kad me zagledaju i ocenjuju.

"Dakle šta?"

"Ništa, nisu mi rekli za dadilju. Mislio sam da Elena i ja odrađujemo dobar posao."

Ko bi pomislio da će najmlađi princ, koji inače trenira boks, biti najbolja opcija za dadilju. Rebeca je zaista bila specifična osoba.
Baš kad sam htela da odgovorim, Rebeca je ušla u stan. Hvala Bogu.

"Hej ti"

"Hej Becks"

"Otkud ti dušo?"

Ostavila je stvari i pošla ka sinu. On se već zatrčao u njen zagrljaj.

"Ćao mili, jesi li slušao Lory?"

Klimnula sam i napeto čekala prinčev odgovor.

"Treba mi da se malo izduvam. Jebeno sam nervozan i u šoku. Dođavola Becks, kako je to moguće?"

Izgledao je tužno i povređeno. A onda je pogledao u mene.

"Ne brini, Lory je osoba od poverenja i potpisala je."

Ustala sam i krenula lagano ka svojoj sobi ali sam jako želela da čujem bilo šta o Risu.

"Besan sam i samo bih se tukao. Becks, ne znam šta da radim..."

"Ništa, za početak je dovoljno da prihvatiš. I on se bori sa svime. Nije mu lako."

"Ne znam. Darius je...znaš nakon prvobitnog šoka nisam znao da li bih ga odalamio ili zagrlio. A opet, hteo sam da ga boli. Da oseti sve ono što smo mi osećali."

"Cas, polako. Max je isto poludeo ali sad staje na loptu. Potrebni smo Dariusu."

Stala sam na ulazu u sobu.

"Možda će sad konačno postati kralj, oženiti se i rešiti nas sve te bede."

Ironija je bila velika u njegovom glasu, ali meni se srce steglo. Sa Risom sam prolazila razne scenarije ali gotovo nikad nismo dotakli temu njegove krune.
A ni ženidbe.

❤️❤️👑👑💔💔