𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•19•

"Da razjasnimo odmah, Alesandro, nisam te zvala što sam želela. Bez obzira na naš odnos, zaslužuješ da znaš", ne želim da dođe do ikakvog nesporazuma između nas dvoje.

"Za razliku od tebe", pogleda me popreko, ljut što sam ja saznala pre njega.

"Podsetiću te, dragi brate, da je to i moja majka", već žalim što sam morala da ga pozovem. No ako mislim da se vratim Memfu, moraću da istrpim njegovo prisustvo.

"Sad si se setila? Nisi obraćala pažnju na taj fakt, kad si zauzela očevu stranu i odlučila da živiš s njim, ostavivši majku slomljenog srca."

"Još milion puta da biram, svaki put bih napravila isti izbor. Ona je ta, koja je rasturila porodicu, kad je spavala s tvojim ocem i ostala trudna. Tata ju je držao kao malo vode na dlanu, a ona to nije znala da ceni."

Imala sam samo šest godina, kad je tata saznao za njenu prevaru i za činjenicu da Sandro nije njegov sin. Voleo ju je, ali nije želeo da pređe preko toga, pa je zatražio razvod. Nikad se posle nje nije pojavila nijedna druga žena u njegovom životu. Voleo ju je do poslednjeg daha.

Imala sam šest godina, ali sam uspela da napravim izbor zbog kog se ni dan danas ne kajem.

Kad je poginuo mama je želela da pređem da živim s njom, ali ja sam izabrala babu i dedu. Jedva sam čekala da završim fakultet i pobegnem odavde.

"Šta uopšte tražiš ovde?"

"Pa kad ti zapališ na drugi kraj sveta, onda ja, uprkos svim svojim obavezama, moram da doletim u Rim, da budem pored nje."

"Sad možeš da se vratiš svojim obavezama, pošto sam ja tu", znam da jedva čeka da odem. I ja to jedva čekam.

"Da znaš i da hoću. Za razliku od nekih, koji već tri godine studiraju drugu godinu fakulteta, a obilaze svet na tuđi račun, ja imam posao do kog mi je jako stalo i obaveze, koje ne mogu da odlažem."

Ne može da položi drugu godinu na filološkom, ali može svakih mesec dana da putuje u neku novu zemlju. Četiri godine sam starija od njega i još mi je posao takav da zahteva da stalno putujem, pa opet nisam videla sveta koliko on.

"Ne trošim tvoj novac, tako da mi zaista nije jasno šta hoćeš od mene."

"Ne želim ja ništa od osobe, koja nema obraza. Uživaš od novca, koji je moj pokojni otac ostavio mojoj majci, a pljuješ ga na svakom ćošku", ućuti, jer zna da sam u pravu.

Iako su se razveli, tata ju je svojim testamentom obezbedio do kraja života. Da me neko ne shvati pogrešno, ja svoju majku volim i drago mi je što je tata ispao čovek prema njoj, iako ona prema njemu nije. Imam ja sasvim korektan odnos s njom, ali nikad neću moći da joj oprostim činjenicu da je mogla da ga prevari.

"Vidi, Alesandro, svađu na stranu, zvala sam te ovde, jer je doktor rekao da mama ne može da bude sama, a ja ne mogu da ostanem u Rimu. Što znači da ćeš ti morati da budeš uz nju", prekinem dečiju prepirku, pa se u potpunosti uozbiljim.

"Opet ćeš je ostaviti?", da imam malo više empatije za njih dvoje, bilo bi mi teže da odem. Ovako nemam neku veliku dilemu gde treba da budem.

"Imam hitan slučaj, koji me čeka kod kuće, a zaista ne mogu da budem na dva različita mesta u isto vreme."

Desilo se baš ono čega sam se plašila. Memfisu je pukao ukršteni ligament, tako da će morati na operaciju kolena. To samo znači da se meni žuri kući da budem uz njega.

"Uvek ti je sve bilo preče od nje. Ne znam zašto sam očekivao išta drugo ovaj put", odmahne rukom, pa krene ka ordinaciji, ostavivši me ispred njene sobe. Uđem da se pozdravim, razmišljajući usput o njegovim rečima.

Priznajem, nisam baš ćerka za primer. Bar kad je ona u pitanju.

"Lia dušo, opet ste se svađali, zar ne?", upita me, čim se pojavim pred njom.

"Ma pusti to, mama. Nebitno je", sednem na stolicu pored nje, dok razmišljam kako da joj saopštim da se vraćam za Lion.

"Slušaj mama, mene kući čeka milion obaveza. Šef mi neće dozvoliti slobodne dane, obzirom da sam skoro bila na dužem odmoru", istina je da Luku ne bih ni zvala. Odmah bi doleteo ovde, koristeći datu priliku.

"Luka je dobar dečko", suzdržim se da ne iznesem svoje mišljenje o njemu pred njom. Ona i dalje živi u uverenju da smo on i ja zajedno. I bolje je tako.

"Alesandro će brinuti o tebi. Ja moram nazad", kažem direktno, ne okolišajući. U suprotnom ću morati da slušam hvalospev na Lukin račun.

Obećam da ću uskoro ponovo doći da je vidim i pozdravimo se, pa ja krenem ka izlazu. No zaustavi me njen glas, pred samim vratima.

"Volela sam i ja njega, Lia", sklopim oči na trenutak, a onda izađem ne govoreći ništa. Više nije bitno.

•Depay's pov•

"Nisi morala majku da ostaviš zbog mene. Ne bih se ja ljutio", kažem, nakon što se Lia pojavila na vratima.

"Ćuti, Memf. Našla sam ja njoj društvo, i to bolje nego ja", smesti kofer uz zid hodnika, pa vrati svoju pažnju na mene. Došla je ovde, pravo s aerodroma. Prosto je neverovatna.

"Zar može bolje od tebe?"

"Kako se osećaš? Je l' mnogo boli?", iskulira moje pitanje i zabrinuto počne da se raspituje o mom kolenu. Mislim da mi je ovo pitanje postavljala na svaka dva sata. Lepo je što brine, ali nemam dve godine.

"Isto kao i poslednji put kad si me pitala. Boli me čim ustanem", problem je što mi je ležanje dosadilo.

"Što onda hodaš, nesrećo? Lezi tu i ne miči. Odoh da ti spremim nešto za jelo. Pretpostavljam da si gladan."

"Nemoj bezveze da se mučiš. Ionako sam već naručio hranu", obavestim je, pa primetim namršten pogled.

"Nisam te očekivao", požurim da se opravdam, jer ne volim kad me tako posmatra.

Napokon se zaustavi na jednom mestu, i to pored mene, pa shvatim da je očito nešto jako brine.

"Zbog čega sad ta lepa glava brine?", upitam je uz blag osmeh, iako već pretpostavljam odgovor.

"Zbog tebe", baš kao što sam i mislio.

"Ali, Lia, nema razloga za brigu. To je rutinska operacija", nikad do sad nisam video da osoba, koja treba na operaciju, mora da teši nekog drugog. Ali s njom je sve moguće.

"Znam, ali me je svejedno strah", pogleda me uplašeno, što me sad već zbunjuje. Od početka mi je delovala kao staložena osoba, koja može da prođe kroz sve.

"Zašto?", upitam, ne shvatajući kako sam tako ofulio u proceni.

"Zato što mi je stalo do tebe."