𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•7•

"Spreman?", pomno ga posmatram, nervoznija nego on, čini mi se.

"Rođen spreman", kaže uz blistav osmeh, pa spusti nežan poljubac na moj obraz, pre nego što krene ka svlačionici sa ostalim momcima.

"Srećno!", dobacim za njim, iako nisam sigurna da li me još uvek čuje. Sednem na mesto, koje su pripremili za mene, nakon što ostanem sama.

Znam da je sezona tek počela i da ima još mnogo da se igra, ali ne mogu ni da zamislim kako bi poraz uticao na ceo tim. Posle prošlogodišnjeg kiksa protiv Totenhema, svi žele osvetu.

I iako ne sumnjam u to da smo kvalitetnija ekipa, opet me strah. Fudbal je totalno nepredvidiv i pun iznenađenja, tako da se nikad ništa sa sigurnošću ne zna.

No zasigurno znam da je Kevin jedva dočekao da me se otarasi, jer mu celo jutro samo nabijam tenziju. Po prirodi je smiren i samouveren, ali ako ko može da ga poremeti, to sam ja. Kunem se, ne radim to namerno.

"Opusti se, dobijamo ih", dignem glavu, pa zbunjeno pogledam Gabrijela.

"Što nisi s momcima?", upitam, nakon što sedne pored mene.

"Povreda", slegne ramenima, kao da mu je svejedno, iako znam da nije. Isuviše voli fudbal da bi mu bilo svejedno.

"A i Kev me poslao da budem s tobom", pogleda me uz blagi osmeh, a ja prevrnem očima zbog ovakvog Kevinovog postupka. Džaba sam se ja mučila da mu objasnim kako ne mora stalno da pazi na mene.

"Nikad se neće promeniti", zakukam, što Gabrijela nasmeje.

"Nije tačno. Promeni se svaki put kad si ti tu", kaže, zbunivši me u potpunosti.

"Kako to misliš?"

"Uvek je tako ozbiljan i odgovoran kad je s tobom. On je najbolja verzija sebe, samo onda kad si ti pored njega. Čim odeš iz Mančestera, utopi se u sredinu. Pije više nego ijedan od nas, svako veče je s drugom devojkom i slicne stvari", pojasni šta je mislio, a ja ga gledam širom raširenih očiju.

"Moj Kevin?", jedva izustim od šoka, na šta on potvrdno klimne glavom. I dalje ga bledo posmatram, jer me iznenadio ovim informacijama.

"Nemoj da mu kažeš da si čula od mene. Znam koliko mu je stalo do tvog mišljenja o njemu", obećam da ga neću odati, pa se okrenem ka terenu i dalje užasno zbunjena.

Zašto tolike promene?

•••

"Bravo, momci!", čestitam im pobedu, nakon što Gabrijel i ja napokon dođemo do svlačionice. Jedva smo se progurali kroz gužvu.

"Vidiš da si bezveze brinula", Kevin mi namigne, a ja ga pažljivo posmatram još uvek analizirajući ono što mi je Gabrijel rekao. Znam da me nije slagao, ali to ne znači da mi nije teško da poverujem u to.

"Sačekaću te ispred", obavestim ga, pa pobegnem iz svlačionice, pre nego što uspe išta više da kaže. Zbunjena sam.

Telefon u džepu zavibrira, skrenuvši mi misli sa Kevina. Nasmejem se kad primetim odgovor na snimak sa utakmice, koji sam postavila na stori.

memphisdepay

Trebalo je da dođeš u Lion, pa da vidiš šta je fudbal 😜

Gledala sam Holandiju, zar to nije dosta? 😉

Ovo je već treći put ove sedmice da razgovaramo i postaje mi sve lakše i lakše da pričam s njim.

Bio sam bolji danas. Het-trik 🔥

Nasmejem se odgovoru, pa mu napišem kako ću obavezno pogledati snimak golova.

"Lia?", okrenem se ka vratima, susrevši se sa Kevinovim zbunjenim pogledom.

"Šta je bilo ono malopre?", upita direktno, nakon što se nađe pored mene, na šta slegnem ramenima.

"Ne znam ni ja. Svesna sam da ću uskoro morati nazad za Milano, što mi već sad teško pada.", ne volim što sam neiskrena s njim, ali obećala sam Gabrijelu da ću ćutati.

"Oh Lia, znaš da možeš doći ponovo kad god poželiš. Kod mene si uvek dobrodošla", osmehne mi se, a ja mu napokon uzvratim osmeh.

Koga briga šta radi kad nisam tu? Još uvek je moj najbolji prijatelj i verovatno jedina osoba na koju uvek mogu da se oslonim.

"Idemo kući?", upita, nameštajući sportsku torbu na ramenu, spreman da napusti stadion.

"Idemo."

•Depay's pov•

"Čestitam, brate. Bio si odličan", Tete počne da me hvali, nakon što se nađemo u svlačionici, što ja uz osmeh prihvatim.

Het-trik protiv Lila. Nije loše, Memf, uopšte nije loše.

Polako se raspremim, pa krenem kući usput listajući instagram. Postaje mi navika. Osmehnem se kad ugledam novi Liin stori. Poslednjih dana imam utisak da objavljuje novi stori svakih pola sata.

Nije da se žalim.

Posmatram snimak De Brujneovog gola na utakmici protiv Totenhema, pa odlučim da joj se javim. Koristim svaku priliku, koja mi je data.

Pohvalim joj se het-trikom, pa se nasmešim kad obeća da će pogledati golove.

Do kad si na odmoru?

Upitam radoznalo, razmišljajući u isto vreme o mom rasporedu utakmica. Voleo bih da je vidim ponovo, ali ne verujem da je to baš izvodljivo.

Dok šef ne pozove 😏

Zar Gazzetta može sebi da dopusti tvoj odmor? 😜

Baš me briga, zaradila sam ga 🙈

Odlučim da je ipak pitam ono što mi se vrti po glavi, iako nisam siguran kako će reagovati.

Planiraš ceo odmor provesti u Mančesteru ili?

Ne znam gde bih drugo. Što pitaš?

Gledam u poruku i razmišljam da li da joj predložim da dođe u Lion ili da ipak ćutim. Rešim da ipak rizikujem, pa kako bude. Bar ću znati da sam pokušao.

Jesi bila kad u Lionu? 😁

•Lia's pov•

Ispljunem vodu, koju sam pila, jer me zatekao poslednjom porukom.

Ne mogu reći da sam imala priliku 🙈

Jedva nekako odgovorim, ne znajući šta sad da očekujem. Mogu da pretpostavim zašto me to pitao, ali ne znam da li sam upravu.

Pa sad imaš 😉

"Lia, jesi okej?", Kevin me pogleda zbunjeno, a ja potvrdim klimanjem glave, jer nisam sigurna da mogu da progovorim trenutno.

Da li bi želela da dođeš u Lion? 😁

Posmatram poruku i pokušavam da smislim jedan jedini dobar razlog da odbijem ponudu. No ne pođe mi za rukom.

Voleo bih ponovo da te vidim 🙈

Postanem svesna da ću pristati, iako mi mozak govori suprotno. Šta da radim kad ceo život slušam samo srce?

Počivaj u miru, legendo 🐍💔