Nijemo sam zurila u Harrija koji mi se budalasto smiješkao. Što to on govori?....Misli li to za stvarno?
Ako i misli,kako može pomisliti da ću prihvatiti ponudu?!
"Što ti pada na pamet,Harry!"izustila sam,napola šokirano.
Harrijev izraz lica je bio između zbunjenog i uzbuđenog.
Harry me je primio za ramena i pogledao me direktno u oči. "Ozbiljan sam,Peyton! Zar misliš da ću dopustiti da ponovno budeš na ulici?!"
"Snaći ću se nekako. Ne želim nikome biti na teret!"odgovorila sam. Louis je na moj odgovor preokrenuo očima. "Peyton,da znaš da mi nekad dodje da te ubacim pod hladan tuš da razbistris glavu pa da shvatis da nam nisi nikakav teret!"Louis je prokomentirao.
Malo sam se nasmiješila na Louisov komentar ali i dalje sam bila pri svojoj odluci "Ne mogu to prihvatiti. Uvijek sam se sama brinula za sebe,nikad nisam o nikome ovisila.."rekla sam.
Sad su se odjednom priključili i ostali dečki, naravno,bili su na strani Harrija. "Moraš se oporaviti Pey,a to ne možeš sama.."Liam je rekao.
Otvorila sam usta da odgovorim,ali Zayn me pretekao. "Malo za promjenu,moraš misliti na sebe Peyton..". Svi su bili u pravu,ali kako da ovo prihvatim? Harry ima svoj život, ja bi mu bila samo smetnja.
Niall kao da je primijetio moje premišljanje,pa se javio. "Pey,mi te nećemo pustiti na ulicu,to ti mora biti jasno..A i petero je protiv jednog,što znači da nemaš šanse.."rekao je sa osmijehom. I ja sam se nasmiješila i pogledala u sve njih. "Zaista nemam šanse?". Svi su se javili u jedan glas "Ne!"
**********************
Našla sam se u dobro poznatom apartmanu. Sve je ostalo isto,osim jedne stvari... Više tu ne radim, sad je ovo moj dom.
Dom... Koliko sam samo žudjela za tim,a sad zaista to i imam. Još uvijek mi sve djeluje nevjerojatno.
"Dobro došla natrag!"Harry je poviknuo,odjednom se našavši iza mene. Malo sam poskočila od iznenađenja. "Prepao si me,Harry! Možeš li me sljedeći put barem upozoriti kad budeš planirao tako vikati?!"rekla sam kroz smijeh. Trudila sam se napraviti ozbiljnu facu,ali nije mi išlo. Harry je se počeo tako glasno smijati da je i mene zarazio.
"Ako se budemo samo nastavili smijati, kad ću ti pokazati tvoju sobu?"Harry je rekao,odjednom uozbiljivsi se. Zbunjeno sam skupila obrve. "Sobu?"
Harry je kimnuo. "Da,sobu. A što si mislila,da ću te baciti u podrum?!"
"Mislila sam da ću spavati na kauču ili takvo nešto.."odgovorila sam na što je Harry odmahnuo glavom.
"Nekad stvarno govoriš gluposti Peyton!"rekao je,uzeo me za ruku, i počeo vući stubama gore.
"Kamo idemo?"upitala sam,slijedivši ga kamo god me je vukao.
"U tvoju sobu."kratko je odgovorio,vodeći me dalje kroz hodnik.
Zaustavili smo se na kraju hodnika,i ušli smo u sobu s desne strane.
Kad bi morala opisati ovu sobu s jednom riječju, to bi bilo prostranost. Soba je bila dovoljno velika za cijelu nogometnu momčad. Soba je odisala elegancijom i stilom,vidjelo se da je osoba koja ju je uređivala da je pazila da sve bude kako treba.
Oči su mi se zaustavile na ogromnom krevetu na sredini sobe. Nisam morala leći na njega da bi znala da je udoban. U jednom kutku sobe su se nalazila još jedna vrata. Polako sam prišla tim vratima i otvorila ih. Ugledala sam prekrasnu kupaonicu. Nakon nekoliko minuta zurenja sam se vratila u sobu. Harry je sjedio na krevetu prekriženih ruku i mirno me je promatrao,iščekujući moju reakciju. Sjela sam do njega na krevet. Kao što sam i očekivala, krevet je bio vrlo udoban..
