Ples Izgubljenih Godina (Završena)

30

Pismo

Voljena,

Razumem tvoj strah da me ne saslušaš, razumem svaki izgovor koji si imala kako bi izbegli razgovor koji znaš da moramo obaviti. Svako sklapanje kapaka, svaki uzdah. Razumem. Ali ovo ne može više da čeka, ne može jer sam konačno skupio hrabrost koju nisam imao sve ove godine, ne može jer postoji verovatnoća da ovog puta budeš još više povređena, a ja to opet ne mogu da dozvolim.

Još jednom da gledam suze na tvom licu, da gledam kako tvoj osmeh bledi, kako sjaj u očima, koje su sve moje sveto, nestaje i gasi se.

Uradio bih sve kako bih to sprečio, ali prošlost ne može da se izbriše. Ali, čak i da može, ne bih je brisao, tamo si ti, tamo su najlepši momenti mog života. Ta prošlost mi je donela tebe.

U toj prošlosti sam činio neoprtostive greške, svakom postajao korak dalji od tebe. Nisam to tada shvatao.

Kada sam shvatio bilo je kasno, postala si moja prošlost. Moj jedini razlog za ispravan i lep život sam uništio svojom najvećom greškom. Izgubio sam te, ne zbog druge žene, niti zbog jedne pijane noći. Noći koje se ne sećam. Izgubio sam te zbog mnogo pogrešnih koraka pre toga.

Najlepša moja, nikada nisam želeo da te povredim, a bio sam kukavica da ti se poverim. Kasno sam shvatio da mi ti nikada ne bi okrenula leđa, jer ti svoje voljene ne ostavljaš.

I ne, ljubavi, nisam to krio od tebe jer ti nisam verovao, ja nisam verovao sebi.

Iva, moj život nikada nije bio bajka, nikada ono što se zapravo videlo. Nikada niko nije spoznao moje najdublje strahove, greške, nikoga zapravo nije interesovalo šta se skriva iza maske samouverenosti, maske nadmenosti. Šta je moglo da muči jednog bogataša?

Ne govorim ovo da bi me sažaljevala, ne zaslužujem to. Niti očekujem. Ne želim sažaljenje. Samo kako bi bolje razumela. Jer jednom kada saznaš, sve će se promeniti. Možda će tvoja ljubav meni oprostiti, možda će tvoje srce drugačije sve videti. Možda ćemo ipak imati budućnost.

Ali šta god da bude, ti ćeš zauvek biti u mom srcu. Moja voljena. Moja snaga. Razlog da živim. Ti si razlog zbog koga sam se izborio sa najvećim porokom koji sam imao u životu. Koji je mogao da me ubije.

Iva, pre tebe bio sam obični zavisnik. Alkoholičar, narkoman, kurvar.

Alkoholičara si na kraju istreznila, narkoman je i poslednju trunku narkotika izbacio iz vena. Sve prekasno, Sunce moje.

Kurvar posle tebe ni jednu nije poželeo. Iva je samo jedna. Ona koja je moj sivi svet obojila.

Znaš, mrzeo sam svog oca, onda mi je u život uveo tebe. Jednostavno, prestao sam. Nisam mogao da mrzim osobu koja mi je tebe uvela u život. Možda mi je detinjstvo bilo očajno, ali mi je u život uveo najbolju osobu koju je ovaj svet video.

Nikada ti nisam rekao, bes koji sam osetio jer si ti zaposlena na mesto mog asistenta prerastao je u nešto, meni tada potpuno nepoznato, nešto što me je grejalo iznutra, topilo led kojim je srce bilo obloženo.

Ni za tri života neću zaboraviti tvoje modro-zelene oči, iskrice koje su se javljale i osvajale svaki milimetar mog bića. Sve dok nisam postao željno zarobljenik. Ledenu dušu su zagrejale.

Nikada ti nisam govorio kako je preko noći Luka počeo da mašta, a u svakoj maštariji si bila ti.

Nisam ti otkrio da si bila moj prvi poljubac, onaj dušom i srcem, onaj gde sam ljubio celim bićem, ne onaj gde su se samo usne pomerale.

Bila si moj prvi put, gde telo nije pratilo drugo. Gde je duša pratila dušu, uzdah izazivao uzdah. Privu put sam kada sam vodio ljubav, nisu se spajala tela, već naša bića.

Bila si i ostala sve moje prvo i poslednje. Želja da kada budem umirao na usnama osetim tvoje. Da nam se pomeša dah.

Sećaš se naših razmirica, nadmudrivanja? Sećaš se moje ruke u tvojoj kuštravoj kosi?

Nikada ti nisam rekao da mi je svakog puta želja bila da mi ruka zauvek ostane u njoj, svilenkastoj opet tako umršenoj.

Eh, ljubavi, mogao bih ovako do beskonačnosti, upio sam i najsitniji detalj vezan za tebe. Upijao kao potrebnu snagu za periode naše razdvojenosti.

Znaš ljubavi, od tebe sam krio sve ono loše što se nalazilo u meni, kako bih te zaštitio, kako te ne bih ispraljao. Uveo u svoj sivi svet depresije i zavisnosti.

Svet iz koga sam samo zbog tebe i našeg sina izašao.

Još kao klinac, trava i alkohol postali su moje bekstvo iz stvarnosti. Davali su potrebno blaženstvo, privid sreće, potrebnu samouverenost.

Vremenom je postajalo samo gore. Dva puta sam završio na lečenju. Jednom na fakultetu, prividno je pomoglo, nisam više niti jednom posegnuo za narkoticima. Ostale su druge posledice, depresija, anksioznost, glavobolje, razdražljivost... Sve to sam vešto skrivao od tebe. Hteo sam da naš svet ostane savršen, a sam sam se borio sa svojim demonima. Kojih sam se stideo.

Odlazak u Nemačku je došao kao kec na deset, iskoristio sam odsustvo i vreme proveo na jednoj klinici, tada se sve promenilo. Zapravo, tada sam se izlečio.

Tada sam se takav, oporavljen, bolji, čistiji vratio jedinoj ljubavi koju sam imao. Koju sam želeo.

I opet maštao, o ćerki modrih okica, sinu koji će biti nalik svojoj majci, maštao sam o porodici koju ćemo stvoriti. Maštao o tebi.

Nisi to ni znala, opet si mi ostvarila sve želje. Dala si mi sebe, sina. Vratila si mene.

Činila si što niko nije mogao. A ja bio lud i glup, kukavica. Pravio se snažan, hrabar, borio sam se sam, dok si ti bila moja podrška iz sene.

Ljubavi, ne znam hoćeš li me razumeti, hoćeš li shvatiti razloge zbog kojih sam ćutao. Hoćeš li mi oprostiti?

Da li ćeš i nakon svega želeti mene...

Nije ni važno...

Jedino što želim sada jeste da ti i David budete srećni.

Jedino u šta sam siguran jeste ova ljubav koju imam za tebe.

Neću ti tražiti da mi oprostiš, da me razumeš, da mi pružiš još jednu priliku... nisam je ni zaslužio. Nikada se poput pravog muškarca, do poslednje kapi krvi, nisam borio za tebe. Za nas. Odustajao sam, dizao ruke na prvoj prepreci. Bio sam kukavica. I prekasno to shvatio.

Samo ovog puta ako mi oprostiš, ako krenemo dalje, sve među nama će biti jasno.

Znaš moj život, znaš da te volim, znaš kakva sam kukavica bio.

Živote, kakvu god odluku da doneseš, znaj da te nikad neću prestati voleti. Uvek ću biti uz tebe.

Ma gde god bio.

Volim te, jedina moja!

Luka

________________