Sašina priča ✔️

Sašina priča 7

7

Prošlo je mesec dana koje sam ja uglavnom provela plačući i kupajući se u svojoj sramoti, ali suze su konačno prestale ili sam se prosto navikla na bol, nije bilo bitno. Nakon tih mesec dana sam konačno izašla iz sobe obučena, Vanja se ozario i podigao oba palca kada me je video.
,,Samo idem u šetnju Vanja, smiri se", uspela sam i da se nasmejem, ali on mi je svejedno prišao i zagrlio me je presrećno. Bilo mi je krivo što povređujem njega koliko i sebe, znam da nikada nisam bila ovakva. Najgore od svega jeste bilo to što nije znao razlog, a samim tim nije imao rešenje, nije me mogao spasiti ovaj put. Nije me pitao da li želim da ide sa mnom, znao je da bih ja to tražila da mi je to trebalo, ali nije mi to trebalo, zato me je pustio i uzdahnuo ponosno. Znala sam da mu je Ela pisala, nisu se videli ni jednom za ovih mesec dana, on me nije ostavljao samu nikada osim da bi otišao na posao. Čula sam ga kada je pričao sa njom misleći da ja spavam, pitala sam se da li je on sada znao da Filip ima ženu i dete ili je to bila porodična tajna. Skoro sam udarila sebe preko čela, naravno, posvađao se sa roditeljima, pre par godina. Otprilike sam bila sigurna da je to bilo u vreme kada se Hana rodila. Naravno. Nisam se udarila po čelu, ali sam trebala ovo shvatiti ranije. Udahnula sam hrabro i izašla napolje u strašan stvarni svet.

Mesec dana i hiljadu trista dvanest nepročitanih poruka, zbog kojih sam se ježila na zvuk poruke, od Filipa kasnije, sedela sam na istoj klupi i piljila u prazno. Nije da sam se osećala bolje, ali i to što sam izašla iz stana je bio napredak. Nisam bila sigurna koliko dugo sam sedela ovde, otupela sam na sve zvuke, na saobraćaj, na činjenicu da je sunce već zalazilo i da mi je sada već bilo hladno. Ne bih sedela ovde da nije bila nedelja, kao dodatak sam izašla iz stana posle pet, kako ga ne bih ni slučajno srela dok izlazi sa posla.
,,Zdravo Saša." Trgla sam se i skrenula pogled blago na desno, nije mi bilo jasno kako je nisam primetila, ali sada kada sam je videla nije mi promaklo da se nekoliko metara iza nje nalazi Hana, bila je preslatka, ispred nje je čučala smeđokosa devojka koja nije imala pojma da nekoliko metara od nje sedi osoba kojoj je srce slomljeno da bi ona imala svoju porodicu u jednom komadu, nameštala je okovratnik Hanine košuljice i gledala je smešeći se zaljubljeno.
,,Zdravo Ena", odgovorila sam koncentrišući se samo na Enu i potrudila se da se nasmešim dok mi se srce kidalo jer sam ih gledala, koliko god sam se trudila da ih ne vidim obe su bile ovde. Ena se nije smejala, bila je ljuta na mene. Ona je bila ljuta na mene, a bila je u šetnji sa Filipovom ženom i detetom?
,,Problemi sa dečkom?", pitala me je ni najmanje ljubazno kao što sam navikla i prekrstila ruke ispod grudi. Podigla sam upitno obrve, na momenat sam zaboravila svoju sopstvenu laž, a onda sam odmahnula glavom. Otvorila sam usta da joj odgovorim, nisam imala pojma zašto se ovako ponaša, ali ona je skrenula pogled na devojčicu koja ju je vukla za ruku tražeći njenu pažnju. Srce mi se steglo, imala sam osećaj da mi se knedla zaustavila u grlu kada sam je videla iz blizine, imala je na sebi male farmerice i malu zelenu kariranu košulju i sve na njoj je bilo toliko malo i preslatko da je bilo nemoguće ne gledati je, a najviše zato što je bila kopija Ele i Filipa. Bila je najslađe dete koje sam ikada videla. Ja sam joj za malo uništila život.
,,Da li je to devojka u pidžami?", nije ovo pitanje postavila na glas, pokazivala je reči svojim malim ručicama. Mogla sam da osetim kako mi se usta otvaraju u čudu, ne zato što se koristila govorom za gluhoneme, već zato što je znala ko sam ja. Ena je klimnula glavom potvrdno, a dete se okrenulo ka meni i nasmešilo se na momenat ljubazno.
,,Lepša si nego na slikama. Ja sam Hana", pokazala mi je svojim malim prstićima, a ja sam osetila da mi suze naviru. Tek tada sam primetila da smeđokosa devojka stoji dva metra od nas i posmatra nas smešeći se nežno Hani. Možda sam se zbog toga malčice nadala da je sve ovo bila greška.
,,Kaže ti da si..."
,,Hvala ti Hana i ti si mnogo lepa, drago mi je da sam te upoznala", Ena je ućutala kada sam odgovorila Hani, naučila sam davno znakovni govor.
Hana mi se nasmešila stidljivo, a zatim je opet povukla Enu za ruku. Ena je skrenula pogled na nju, ali to nije bilo dovoljno, Hana ju je vukla sve dok Ena nije čučnula ispred nje. Kao da će joj šapnuti nešto, kao da je to moguće.
,,Zbog nje ne dolazi više kod Hane tako često, jel tako mama? Ona je kriva što je on tužan", čula sam sama sebe kada sam udahnula iznenađeno, čula sam kada mi je škljocnulo u mislima. Ovo je naravno imalo savršenog smisla i ja sam se osećala kao totalni idiot.
,,Mama...", prošaputala sam tiho, ali Ena se okrenula ka meni i nasmešila se stidljivo.
,,Sigurna sam da ti Filip nije rekao, želeo je da ti ja kažem. Nije me sramota nje, ali niko u našoj porodici ne priča sa nama jer sam ja rodila vanbračno dete. Filip i Ela su jedini koji su mi podrška. Slušaj mene što trtljam, sigurna sam da imaš pametnija posla od slušanja moje životne priče", ispravila se naglo i podigla Hanu u naručje, ali ja sada nisam mogla skinuti pogled sa Hane, sada sam je upijala pogledom posesivno. Ena nije imala pojma da meni trenutno ništa nije bilo važnije nego da čujem njenu priču koja je iz korena menjala moju. Gledala sam preslatko detence u njenim rukama zaljubljeno. Mogla sam je gledati sada, nije me grizla savest što sa mislila da gledam devojčicu čiju sam porodicu skoro uništila. ,,Srećno Saša, želim ti svu sreću sveta. Vidimo se."
,,Ti si rđava Saša, ujak ne voli više Hanu zbog tebe", Hana je pokazivala ove reči mršteći se tužno, moje lice se rastužilo, a Ena je uzela Hanine dlanove u svoje i nasmešila mi se stidljivo.
,,Izvini Saša, deca uvek kažu ono što im prvo padne na pamet", Ena je delovala kao da je ipak malo smekšala od one prve rečenice kojom mi se obratila dok nisam bila ni svesna njenog prisustva, nije joj prijalo što me je Hana šikanirala iako je ona sama to želela da uradi, a ja sam konačno skupila hrabrosti da kažem istinu, nekome sam morala reći.
,,Ena, ja sam videla Hanu i ovu devojku onaj dan kada sam mu rekla da imam nekog drugog. Nije bilo nikog drugog, ja sam mislila da on ima ženu i dete i da me je lagao. Kako sam glupa? Trebala sam mu reći, trebala sam mu se suprostaviti, zahtevati izvinjenje, ali nisam želela da mu pravim probleme, da uništim Haninu porodicu", gledala sam Enine oči kako dobijaju na veličini dok sam ja trtljala ono što još nikome nisam rekla na glas. Mahnula je rukom smeđokosoj devojci nestrpljivo, ova joj je bez reči prišla i preuzela Hanu od nje, delovalo je kao da nije čula šta sam rekla, streljala me optužujućim pogledom, i ona me je krivila za ovo. Ena nije skidala pogled sa mene kada je predala Hanu.
,,Sara, nosi je kući i daj joj da jede, neka ti Ela pomogne", govorila je automatski, piljila je u mene, osmeh se širio preko njenog lica. Čim je Sara rekla da je to u redu i okrenula se odnoseći Hanu iz mog vidika, Ena se spustila kraj mene, a ja sam kao poslednji idiot počela da plačem, sakrila sam svoje lice dlanovima. Osetila sam Enine sitne ruke oko mojih ramena, obgrlila me je čvrsto i govorila nekakve umirujuće reči, sve dok nisam prestala da jecam, a onda mi je dala obrazloženje koje mi je bilo potrebno.
,,Hana je bila u kampu za decu sa posebnim potrebama skoro šest meseci, Sara je išla sa njom jer planiramo da otvorimo ovde ustanovu za njih, kao zabavište. Tada su se vratile, Hana je celo popodne provela sa Filipom jer joj je on omiljena osoba na svetu. Došla je kući i nije zatvarala usta o prelepoj devojci u pidžami. Filip joj je pokazao tvoju sliku i nakon toga je ceo dan nosala njegov telefon i listala slike. Obećao joj je da će te upoznati, ali ti se nisi javljala ceo dan, zato je ona sva uzbuđena čekala sutradan da te konačno upozna. Filip me nije ni nazvao, samo mi je poslao poruku, ona ima drugog. Nedelju dana niko od nas nije mogao da ga dobije, čekale smo ga na poslu iako Ela i ja retko idemo tamo, ali je nekako izbegao razgovor sa nama. Nestao je svaki put ili bi bio zauzet. Bile smo i kod njega kući, ali nije želeo da priča o tome. Nije čak ni Hani želeo reći iako je ona preklinjala da joj kaže gde si ti, obećao joj je. Izvinio joj se, ali čak ni njoj nije dao objašnjenje, ništa nam nije bilo jasno, a on se prosto zatvorio i izbegavao nas sve. Ela je preklinjala Vanju da joj kaže barem nešto, ali Vanja ju je uveravao da ni on ne zna ništa. Molila ga je da te nagovori da pričaš sa Filipom. Samo četiri meseca ste bili zajedno, koliko je to smešno malo vremena, ali ja ga nikada nisam videla ovakvog. Nikada Saša, ako je ono što si ti meni sada rekla istina, preklinjem te idi kod njega odmah. Ja ću te odvesti, ali molim te pričaj sa njim."
Podigla sam pogled pitajući se da li je ona normalna, nisam mogla ovo ispraviti. Ma šta ja rekla zvučaće samo kao izgovor jer mi nije uspela moja izmišljena veza i sada ga želim nazad, ali Enine oči su se caklile uzbuđeno, smešila se srećno dok je brisala moje suze. Klimnula je jednom glavom i ustala odlučno, uhvatila me je za ruku i pre nego što sam znala šta se dešava bile smo u njenim kolima.