Sašina priča ✔️

Sašina priča 5

5

To moje sutra koje sam rezervisala za brigu se pretvorilo u izležavanje na ugaodnoj garnituri, gledanje glupavih filmova i prežderavanje. Tako smo proveli i narednih nedelju dana. Pričali smo i ležali umotani u ćebe, spavali smo kada nam se spavalo, sreća pa je Mo imao na terasi parče trave gde je obavljao nuždu tako da nismo uopšte morali izlaziti iz stana. Pre podne smo sedeli na toj terasi dok je Mo trčkarao i lajao na svaku osobu koja je prošla ispod našeg sveta. Filipa i mene to nije pogađalo, bila sam ušukana u njegovom krilu, u našem svetu i uživala u kafi. Nisam iskreno mogla da zamislim sedam savršenijih dana. Znala sam da će se to završiti, rekao mi je da osmog mora kratko na posao, kao i da je osmog bila nekakva večera bitna kod njega kući. Nije mi rekao gde zapravo radi, ali mi jeste priznao da bi mi rekao da nisam onako reagovala kada sam ušla u njegov stan. Nije bila tajna gde radi, prosto nije želeo da pobegnem, obećao mi je da će mi reći kada se naviknem na sve ovo. Ipak, objasnio mi je sve o porodičnoj večeri koja se održavala svakog osmog januara. Zvao ju je večerom godine, imao je i drugi naziv za to veče, ali mi nije bilo komotno koristiti taj sinonim sa njegovom porodicom iako sam imala malo bolju predstavu o tome kakvi su. Pitao me je da li želim da idem sa njim i posle sekunde mog oklevanja me je preklinjao da pođem jer je njemu sve to bilo jako dosadno. Dolazila je cela rodbina i svi su bili previše uštogljeni za njegov ukus. Opisao mi je kako to manje više izgleda, a ja sam samo mogla zamisliti Enu u tom svetu, čak ni Filipa ni Elu nisam mogla zamisliti u tom svetu, a kamoli sebe. Pitala sam ga kako je moguće da je Ena primer onoga što je bila njihova porodica dok on i Ela nisu bili skoro ništa slično tome, bila sam gotovo sigurna da su oni crne ovce porodice. Odgovor je bio da izgled zna da zavarava, ali nije obrazložio na koga od njih troje zapravo misli. Objasnio mi je da su oni oduvek bili nemirni i prosto nije bilo moguće da ih iko pripitomi, zato su njihovi roditelji preusmerili sve to na Enu kada je došla na svet. Rekao je da ona voli to, a dokle god je bila dobra osoba nije mu smetalo. Njihovi roditelji nisu živeli ovde, živeli su u Francuskoj na nekakvom ranču koji je sasvim sigurno bio prelep. Otišli su pre par godina, rekao je da se posvađao sa ocem, nešto o stavovima njegovog oca i njega se nije poklapalo, nije mi rekao zapravo šta. Njegove sestre su ostale sa njim, ali njihov otac je otišao i odveo i njihovu majku. Nisam htela da mu kažem, ali to mi je upravo zvučalo kao svaka bogata porodica iz svake knjige ili filma ikada. Nisam mnogo saznala o tome šta se dalje desilo, osim da ih je njihov otac finansijski odsekao i otišao, mada su oni već imali dovoljno svoje ušteđevine da su nastavili kao da se ništa nije desilo, rodili su se bogati, njihovi preci su im prosto ostavili sve, a njihov otac je odneo samo svoj deo. Rekao mi je da mrzi dočeke nove godine od tada, zato što bi uvek bio nervozan što će ih videti osmog januara. Prijalo mi je što mi je priznao da ga sada zbog mene nije briga za to što dolaze, tada me je još jednom zamolio da dođem sa njim, prosto da mu bude lakše, ali nije bilo šanse da se pojavim pred njima. Rekla sam mu da nemam šta da obučem, to je trebao biti odgovor, ali to se pretvorilo u njegovo objašnjavanje da on može da mi kupi nešto. Razumela sam da može, nije to bio problem uopšte, pare mu očigledno nisu mnogo značile, ali nisam želela da idem. Na kraju je predložio da prosto pozajmim nešto od Ene, Ela je bila previsoka, Ena je bila više moje građe. Dok smo još uvek raspravljali o tome otišla sam u kupatilo, nije mi trebalo, samo sam želela da odem i da on zaboravi na ovaj razgovor. Vratila sam se posle par minuta i čim sam otvorila vrata od kupatila on je nastavio da priča.
,,Šta ćeš ti raditi sutra kada već ne želiš da ideš sa mnom? Ne znam da li ću stići da te odnesem kući. Ela će doći po mene ranom zorom kako bi izbegla roditelje, a Ena će se verovatno napiti pre pola šest, moraću ići odmah kada ustanemo. Da li imaš kako otići kući ili želiš da ti dam moj auto?", on nije bio normalan, nisam mogla ni da zamislim siuaciju u kojoj bih ja imala hrabrosti da vozim njegov auto. Skrenula sam iste sekunde u kuhinju kako bih kupila sebi vreme da smislim odgovor, Mo se odmah našao oko mojih nogu. On i ja smo sada bili najbolji drugari i ako se ispostavi da je Filip nekakav ludak ukrašću mu Moa jer ja ne želim da živim bez njega. Mo je voleo mene jer sam ga stalno mazila iako me je Filip uveravao da Mo nije maza, odustao je od tog ubeđivanja drugog dana mog boravka ovde. Kupovala sam Moovu ljubav hranom, ali Filip to nije morao znati.
,,Nema šanse da ja vozim taj auto", promrmljala sam mrzovoljno, prosto nisam izdržala, ali sam se nadala da me nije čuo. Nastavila sam nešto glasnije . ,,Da li želiš nešto iz kuhinje?"
Bacila sam Mou parče salame dok sam postavljala pitanje. Podigao je ruku i odmahnuo prstom, uzela sam iz frižidera sok od narandže, popila sam čašu uživajući u ukusu dok sam kupovala još malo vremena da on zaboravi na sve ovo, a onda sam se vratila do njega nadajući se da smo završili sa ovom temom. Podigao je ćebe ne skidajući pogled sa filma koji smo takoreći gledali, ušuškala sam se ispred njega, a Mo se već skupio ispred mene.
,,Zašto nema šanse da uzmeš moj auto?"
Prevrnula sam očima čim je postavio pitanje, ali sam se suzdržala od toga da počnem iznervirano da mu objašnjavam zašto to prosto nije moguće.
,,Zato što nije normalno da mi to uopšte nudiš. Prvo što ne znam ni da ga upalim, drugo ne bih se osećala prijatno. Možda jednog dana, ali ne sada", da ne pominjemo da ne bih mogla nikada otplatiti bilo kakvu štetu koju bih sigurno napravila, jer to prosto tako ide. Nije mi bilo jasno ko bi bio toliko lud da želi pozajmiti osobi koju jedva poznaje auto koji košta onoliko koliko košta stan u kojem sam živela. Dobro, poznavao me je mnogo bolje sada, sedam dana smo konstantno pričali, znao je skoro celu moju istoriji, o ocu kojeg nisam znala, o majci koja je umrla kada sam imala četiri godine, o mojoj babi i dedi koji su me odhranili, o Vanji koji je uvek bio uz mene, ali opet...
,,Ne bi se osećala prijatno? Nedelju dana nosiš moje bokserice, ali bi ti bilo neprijatno u mom autu? Ti si jako čudna osoba", poljubio me u vrat i zakikotao se, smejala sam se i ja, ali on prosto nije mogao razumeti.
,,Mislim da bi Vanja razumeo da tražim novac da kupim bokserice, ali bi me ubio ako bi morao da proda stan kako bi otplatio štetu na tvom autu. Ne, hvala", zagrlio me je čvrsto kada sam ovo rekla, nadala sam se da će se nasmejati, ali nije. Kada sam mu pričala o tome kako bukvalno živim tako što zavisim od Vanje nije ništa rekao. Videla sam da je stisnuo vilicu kako bi se suzdržao nešto da kaže, oči su mu delovale tužno dok me je slušao pažljivo, ali nije rekao ništa i bila sam mu zahvalna na tome. Nije mi trebalo ništa, nije bilo ništa što je mogao reći, a kada bih mu u glasu čula da me sažaljeva stvatno bih otišla i više me nikada ne bi video. Objasnila sam mu da tako funkcioniše i da je Vanja uvek bio mnogo više od prijatelja, nije ni onda ništa rekao, samo je klimnuo glavom i povukao me u zagrljaj. Nismo progovarali dugo posle toga, samo smo sedeli tako i gledali zalazak sunca sa terase.
,,Video sam kako voziš, ne bi ga slupala, osim toga i da ga slupaš sigurno ne bih tražio od tebe da platiš za štetu. Za šta onoliko novca dajem na osiguranje?", odgovorio je reda radi ono što je mislio, ali čim sam ja udahnula da mu odgovorim prekrio je moja usta rukom. ,,Međutim, neću da provedemo ovaj dan raspravljajući se oko gluposti. Odneću te ja kući, iskombinovaću nešto, možda te Ela odnese."
,,Doćiće Vanja po mene. Dužan mi je jedno trista osamdeset šest različitih poziva bez pitanja i pogovora, od kojih mi je neke dužan više puta. Dolazak po njega kod devojke koju je upoznao u izlasku, dužan mi je dvanaest puta, od tih dvanaest šest puta sam morala izigravati ljubomornu sadašnju ili bivšu devojku. Tri puta sam zvala devojku tražeći upute na nekakvo mesto dok se on iskrade. Dva puta sam ga čekala tri sata ispred u kolima i jednom mi je bukvalno izneo kafu dok čekam. Tako da mislim da mogu iskoristiti jednu ot tih karata. Osim toga dužan mi je mnogo što šta, ovo je samo primer, ne moraš se brinuti, došao bi po mene i bez toga", objasnila sam , nisam želela baš toliko da brbljam o Vanji, ali bilo je fer da odmah shvati da Vanja ide uz mene, ako mu to kojim slučajem nije bilo jasno do sada.
,,Nisam siguran da bih trebao to znati pošto je moja sestra bacila oko na njega, da li bih trebao da joj kažem? Mislim, da je u pitanju Ena rekao bih joj odmah, ali Ela je tvrdoglavija i upornija, inatila bi mi se svakako. U svakom slučaju, moram pitati. Da li je ikada obratno?", pitao je pričajući u moj vrat, ruke su mi se naježile. Skrenuo mi je misli sa činjenice šta me zapravo pita, izbrbljala sam sve pre nego što sam uopšte shvatila o čemu pričam.
,,Imala samo jedinu pravu vezu, on nije voleo Vanju, zapravo ga je prezirao. Nije želeo da se družim sa njim uopšte, pristala sam i krišom se ipak viđala sa Vanjom, a kada je on saznao bilo je jako gadno. Da Vanja nije došao kada jeste, ne znam kako bi se završilo. Mada njegove devojke su me tukle dovoljno puta posle toga da mu nisam dužna za to što je dobio batine zbog mene, nije to bio ni prvi ni poslednji put ni njemu ni meni, ali je to bio poslednji put da sam ikome dozvolila da mi zabrani Vanju. Posle toga nisam imala zapravo veze. Jeste me par puta izvlačio iz nezgodne situacije, ali nikada nije dolazio po mene kod nekoga ako te to zanima, ovo bi bio prvi put i mislim da neće prestati da me podseća na to. On jeste imao par baš ozbiljnih veza, tako da ne moraš brinuti zbog Ele. Deluje kao da mu se baš sviđa, davno sam ga videla da neku devojku gleda tako, a kamoli da zapamti njeno ime. Možda ga ona uspe zadržati, ne znam, ali bih volela to jer mi se sviđa Ela", moje predugo objašnjenje je skakalo sa teme na temu, ali sam do kraja shvatila da sam možda rekla previše. ,,Izvini, ne želim da brbljam o Vanji. Reci mi da li ti često pozajmljuješ svoj auto devojkama koje si tek upoznao, jer niko pri zdravom razumu ne bi nikome pozajmio taj auto, moj zaključak je da ti je to auto upravo u ove svrhe."
,,Zapravo ti si prva osoba kojoj sam ikada ponudio da vozi moj auto, ne dam ga ni Eli. Priznajem to jeste čudno, ali ti znaš više o meni nego bilo koja devojka koju sam imao pre. Za ovih nedelju dana izneo sam skoro sav prljav veš ispred tebe, neki i bukvalno prljav veš, još uvek si ovde, ne znam šta nije u redu sa tobom. Drugo, ne, ni jedna devojka nije bila u ovom stanu, ne kažem to jer se trudim zvučati kao nevinašce, samo ovaj stan imam poslednjih par godina od kada se ono sve izdešavalo i bio sam fokusiran na posao i porodicu, sve se nekako promenilo. Što ne znači da nisam dužan Eli za čitava četiri puta što je morala dolaziti da me spašava, ali to je to, četiri puta. Lažem, jednom je Ena napravila haos u klubu, bio sam jako ponosan na nju, Ela ne može da glumi ljubomornu devojku, previše smo slični likom, ali Ena je bila genijalna", mogla sam da čujem da se smeši dok je pričao o njima, sigurno su se smejali danima nakon toga, bili su veoma povezani, toliko sam shvatila za ovih nedelju dana. Filip je brinuo o obe, ali najviše o Eni, Ela je bila previše svojeglava da bi iko mogao o njoj da brine. Ipak Ela i Filip su bili blizanci imali su posebnu vezu.
,,Reci mi odmah šta je to veliko što će upropasti sve ovo", podigla sam se u sedeći položaj i posmatrala ga škiljeći. Moralo je biti nešto, nije ni jednom pomenuo Hanu, tako da nisam htela ni da pitam. Možda je ona bila Enina drugarica koju je on nosio na aerodrom, koliko sam ja mogla znati, a bilo je veoma glupo pitati jer ako je neka nebitna stvar ispašću ludača koja očekuje da on ne bude ljubomoran na Vanju, a ja posle tri meseca pitam za Hanu koju je jednom slučajno pomenuo predamnom. Svejedno, sve ovo je bilo nekako previše savršeno, prosto je moralo biti nešto, nije bilo realno da je on ovde i želi baš mene iz čista mira nakon što je godine proveo sam. Ja možda nisam baš imala duge ljubavne veze, ali nisam ni smela da mu kažem da sam ja Vanji dužna mnogo više nego što bih priznala.
,,Ne razumem...", odmahnuo je glavom odmeravajući moje lice zbunjeno.
,,Mora biti nešto, koja je tvoja mana, tajna, nešto... Ne možeš biti savršen i sedeti ovde sa mnom iz nekog suludog razloga. Sve ovo deluje toliko nestvarno da iskreno sada već mislim da će neko iskočiti i reći da je u pitanju skrivena kamera", bacila sam ruke u vazduh iznervirano, skoro me je hvatala panika pri ovoj pomisli, nisam želela da ovo nije stvarno. Želela sam da se nikada ne završi.
,,Siguran sam da imam mnogo mana, ali nemam mnogo svojih tajni", odgovorio je i podigao obrve upitno kao da me pita da li je to dovoljno dobar odgovor, klimnula sam jednom glavom, dala sam mu priliku da mi kaže, ako je nešto sada sakrio od mene to se neće lepo završiti. Povukao me je u zagrljaj kada sam klimnula glavom, sada sam bila okrenuta ka njemu, Mo se spustio kod mojih nogu plašeći se da ga ne srušimo. Nosevi su nam se dodirivali, smešili smo se kao tinejdžeri, ponašali smo se upravo tako, kao da nemamo briga ni obaveza na svetu, kao da postojimo samo on i ja. ,,Kada smo već tu, možda bi bilo lakše da mi prosto kažeš pravila, kako bih znao tačno na šta misliš."
,,Nema mnogo pravila, samo ne volim da me ljudi lažu. Zapravo postoji samo jedno pravilo, nikada ne možeš tražiti da biram između tebe i Vanje jer ti odmah mogu reći da ma šta se desilo i koliko god ovo bude ili ne bude dobro, neće ti se nikada svideti odgovor. To je sve što se tiče mene", piljila sam u njegove oči tražeći tračak ljubomore, nešto da je barem prikriveno prebacivao za ovo, da mu se nije svidelo, ali on se nasmejao. Osećala sam se kao najveća budala na svetu, ali ja mislim da ga volim zbog ovog osmeha sada.
,,Možda će te ovo iznenaditi, ali toliko sam i sam shvatio i razumem. Moje jedino pravilo će onda biti da treba da svede na minimum ono napijanje koje se završi tako da te on poljubi. Možda jednom u tri meseca?", nabrao je obrve nevino, ali se kezio pokvareno. Zaboravila sam da je on tome prisustvovao, možda je i dobro da on to zna, pogotovo ako će ovako imati razumevanja i šaliti se. Ko još ima razumevanja za ovakve stvari? Niko, to je bio jedini odgovori i sada sam se još više plašila da krije nešto. Moralo je biti nešto, da li bih trebala da ga pitam za Hanu? ,,Kao gratis zahtevam da dođe po tebe i izigrava ljubomornog dečka, želim da vidim to, čisto eto da ga malo mučim jer je on mučio tebe."
,,A da ne tražiš to jer si ti ljubomoran na njega pa želiš da vidiš kako je kada je obratno?"
,,Možda", odgovorio je smešeći se široko, a onda je uzdahnuo i poljubio me u čelo.
,,Mislim da je vreme da legnemo sada. Razmisli o tome do jutra. Ustajemo u pola šest", napravio je tužnu grimasu, ali smo oboje već ustali i pošli ka spavaćoj sobi. Bilo je jako čudno što smo tako lako upali u ovu rutini. Funkcionisalo je previše dobro.
,,Mogla bih ja pozvati Vanju da dođe po mene sada, ti možeš otići kući kod sestara i oboje možemo ustati kasnije tako. Vanja je svakako verovatno u pripravnosti, zvao me je samo dva puta i poslao mi je samo deset poruka", predložila sam kada smo već ležali u krevetu piljeći jedno u drugo. Držao je oba moja dlana ispred svojih usana i ljubio ih svakih par sekundi. Odmahnuo je glavom na moj predlog, iskreno ni ja nisam želela ići nije mi morao reći da on misli isto, ali sam predložila ovo kako on ne bi bio umoran.
,,Nije me briga za par sati sna, ostani večeras. Pitanje je kada ću te moći ukrasti sledeći put na ovoliko dugo", nabrao je obrve tužno, oboje smo nekako znali da je pitanje kada ćemo imati ovoliko slobodnih dana oboje, ali bilo je lepo, moralo se završiti kad tad. Osim toga radovalo me je sve što sledi, pre nedelju dana sam ga tražila u svakom plavokosom momku, a sada sam ga gledala sedam celih dana i imala sam osećaj kao da ga znam ceo svoj život. Ne možeš se buniti što se san završava kada je bio toliko lep, budeš zahvalan što si ga sanjao. Pustio je moje ruke i zagrlio me nežno, poljubio me u vrh nosa i naslonio se na moju kosu. ,,Laku noć."