Sašina priča ✔️

Sašina priča 4

4

Deset minuta kasnije sedela sam u srebrnom autu ispred zgrade koja je bila na drugom kraju grada od zgrade u kojoj sam ja živela. Ova zgrada je bila nova, znala sam da su stanovi u njoj preskupi, a uzimajući u obzir auto u kojem sam sedela, Filip je možda stvarno bio dosadni biznismen. Dobro, ne baš dosadni, ali bogati biznismen gotovo sigurno. Osećala sam blagu nelagodu zbog toga, ja nisam imala mnogo, imala sam dovoljno, ali nikada mnogo. Moji baka i deda su mi pružili uvek koliko su mogli. Prošlo je pet godina od kako je moj deda umro, a tri od kada me je i baka napustila, ni njih više nema, a ja nemam nikog osim Vanje. On je počeo raditi odmah nakon što je završio studije i plaćao sve što je bilo vezano za naš zajednički život. Pre toga smo delili ono malo što su mu njegovi roditelji priuštili iako je stan već bio Vanjin, nasledio ga je od dede sa tatine strane. Vanja se nikada nije bunio, nije mi ni jednom prebacio. Obožavala sam ga. Bilo mi je čudno u početku, ali to je Vanja i on je želeo da završim studije, a ja ću mu se odužiti kada završim fakultet.
,,Da li si dobro?", sagnuo se ispred otvorenih suvozačevih vrata koje je držao kako bih ja izašla, ali ja sam upijala sve ovo odjednom. Nisam se mogla pomaći, niti da odgovorim, količina alkohola koju sam imala u sebi kao da je isprila.- Da li možeš upšte da hodaš? Hoćeš li da te ja nosim?-
,,Mogu da izađem sama", odgovorila sam konačno i shvatila da me nije briga, pa šta ako ima para? To ne znači da je on loš, ostaviću svoje predrasude iza sebe.

Svejedno sam bila nervozna dok smo stajali u liftu. Izašao je i pridržavao vrata dok sam ja stajala naslonejna na suprotni zid. Lice mu se malčice stuštilo, ali nisam mogla protiv sebe. Šta ja radim ovde?
,,Obećao sam ti pivo, to je sve", rekao je konačno i uspeo je da me nasmeje, nisam o tome brinula, ali jeste mi bilo smešno što je on mislio da o tome brinem.
,,Ti baš znaš kako da impresioniraš damu", prokomentarisala sam kada sam prošla kraj njega. Zakikotao se i njegova ramena su se opustila. Zaustavila sam se na sred hodnika jer nisam imala pojma koji je njegov stan, osetila sam kada me je zagrlio sa leđa, potiljak mi se naježio kada me je poljubio u vrat, ali me je posle sekunde uhvatio za ruku i poveo desno. Nije puštao moju ruku dok je otključavao i otvarao vrata. Povukao me je u mračan hodnik i slobodnom rukom napipavao svetlo. Nije sve blještalo kada su se svetla upalila, bila su to ona ugradna svetla u plafonu, samo četvrtina se upalila, bilo je polumračno, ali je bilo veoma prijatno. Iz hodnika smo izašli u dnevnu sobu koja je imala jednostavnu crnu ugaonu garnituru, mali stočić za kafu i postolje sa televizorom, sa obe strane televizora su bile police sa knjigama, između polica i postolja za televizor je bila po jedna saksija sa bambusom i to je bilo to. Desno od hodnika je bila mala crvena kuhinja sa šankom umesto stola. Levo od mene je bilo dvoje vrata, pretpostavljala sam da su jedna vrata bila od kupatila, a druga od spavaće sove. Desni zid je bio od stakla, bila su tu i jedna staklena vrata koja su vodila na terasu. Sve u svemu bio je to presladak, lepo sređen mali stan. Ništa preterano i prenatrpano iako nije zbog toga izgledalo hladno i sterilno, sve je bilo vrlo jednostavno i ukusno, svidelo mi se.
,,Sedi negde, ja ću samo da uzmem pivo", pustio je moju ruku i otišao u kuhinju dok sam ja stajala još jednom upijajući pogledom sve, a onda sam konačno pošla ka ugaonoj garnituri. Spustila sam se ne gledajući gde sedam, gledala sam policu sa knjigama. Nije mi promaklo da je desna sadržala sve nešto vezano za marketing i da je ceo prvi red zapravo red registratora, dosadno, ali leva strana je sadržala razne romane, od kojih sam mnoge volela. Veliki plus. Nešto se pomaklo kraj mene, poskočila sam iznenađeno i ispustila piskav zvuk iz grla. Čula sam kikot iza sebe, ali sam piljila u malo crno stvorenje koje je ležalo kraj mene. Na prvi pogled nisam imala pojma kakva je to mačka, ali onda sam shvatila da je to zapravo veoma mali pas.
,,Mislio sam da je Mo ostao u spavaćoj sobi, ne plaši se, ne ujeda", već je koračao nazad ka meni kada je Mo zevnuo kraj mene i izvrnuo se na leđa, nesigurno sam ga počešala po stomaku, a on je sklopio oči, delovalo je kao da je već zaspao.
Osetila sam kada je Filip seo kraj mene, prestala sam da piljim u psa koji je spavao sa druge strane mene i okrenula se ka Filipu. Pružio mi je pivo, isto koje sam ja nudila njemu, nisam sigurna da li je to slučajnost, ali to jeste bilo moje omiljeno pivo. Kucnulio smo se flašama i otpili malo.
,,U redu, prvo i prvo", podigao je prst ispred sebe, čekala sam pitanje ili neko pravilo ili konstataciju, nisam zapravo znala šta čekam, ali nekako sam ipak bila nervozna. Sedela sam u njegovom stanu, niko nije znao da sam ovde... Sigurna sam da Vanja može izvući iz Ele ove podatke, sigurno bi saznao i više nego što ja znam. Više nego što ja znam? Nisam znala ništa osim njegovog imena, činjenice da ima dve sestre od kojih mu je jedna bliznakinja i da njih troje evidentno pripadaju visokom staležu iako se samo Ena držala toga, Ela i Filip su me lepo zavarali. To je bilo sve u šta sam bila sigurna... Umalo da zaboravim, ima i psa koji se zove Mo. Kada sve saberete, to se opet svodi na gotovo ništa, ali nije me bilo briga.
,,Daj mi tvoj broj telefona odmah."
Vidno sam se opustila jer se nasmejao dok je izvlačio telefon iz džepa i predao mi ga, ukucala sam prvu polovinu Vanjinog broja slučajno jer sam bila nervozna bez ikakvog razloga, a onda sam uspela nekako da nabodem moj broj. Preuzeo je svoj telefon i pritisnuo taster zovi, melodija se rasula po tihom stanu, Mo se trgao iza mene, a Filip je zadovoljno klimnuo glavom.
,,Morao sam proveriti da nije lažan."
,,Da, jer posle sve muke da te nađem, Ela pronađe mene i sada ću ti dati lažan broj iz inata", prevrnula sam očima, a on je na momenat delovao kao da mu to nije ni najmanje smešno. Možda sam ga uvredila nečime.
,,Izgledaš kao da ćeš pobeći svake sekunde, želeo sam da se barem nekako osiguram", slegnuo je ramenima, ali je delovalo kao da ga ovo pogađa. Nisam želela da tako deluje, ali nisam mogla protiv sebe. Od kada sam videla njegov auto nisam mogla prestati razmišljati o tome zapravo.
,,Neću pobeći, samo nisam očekivala da si ovaj...", prešla sam pogledom preko malog stana, možda nije bio razmetljiv, ali je svejedno bilo jasno da je sve u ovoj prostoriji novo, kvalitetno i skupo. ,,Ne poznajem mnogo ljudi koji žive u ovom kraju i koji voze auto koji košta više nego što ću zaraditi za ceo život. Video si me u pidžami i čupavim čizmama, nisam čak ni grudnjak imala na sebi, bila sam u potkošulji i Vanjinoj košulji za ime svega. Sada nekako ne znam kako da se ponašam, deluje mi kao da ne pripadam ovde, previše sam... Obična."
,,Nemoj mi reći da ćeš od svih mogućih stvari od toga praviti problem. To su samo stvari i ti nisi obična, pogledaj se, izgledaš kao milion dolara. Izgledala si bolje od pola devojaka koje troše hiljade na svoj izgled u onoj pidžami. Nikada u životu nisam upoznao nekoga ko je toliko manje potresen mišljenjem drugih od tebe u tom momentu, videlo se da ti nije prijatno, ali opet si to uradila zbog Vanje. Da li ti poznaješ osobu koja bi to uradila zbog nekoga? Kako možeš reći da si obična? Ja poznajem mnogo ljudi, ali niko mi nije privukao mrvu pažnje koliko sam želeo da upoznam devojku koja ima hrabrosti da prođe kroz prepun bar u pidžami. Nije delovalo da te je briga za stvari tada, zašto te je briga za stvari sada?", uhvatio je moj dlan u njegove dlanove i prelazio palcem nervozno preko unutrašnjosti mog dlana, a ja sam pokušala da nađem reči da mu objasnim da nisam na to mislila. Nije me bilo briga za stvari, niti za pare kao pare, jednostavno sam se osećala kao da ne pripadam ovde, osećala sam se kao da prljam sve svojim dodirom.
,,Problem je zato što mi se jako sviđaš, jako. Želim da budem sa tobom, jako, a ni ne poznajem te osim što si bio divan i pomogao mi. Tri meseca sam samo o tome razmišljala. Sada ne mogu da zamislim da budemo zajedno, da idemo negde zajedno, da me ti vodiš na mesta na koja sigurno ideš. Sigurno si morao razmišljati o tome, nisi me tražio samo tako, znam da osećaš isto. Da li možeš da zamisliš da vodiš na likovnu izložbu devojku u pidžami?", podigla sam obrve i skupila usta ozbiljno, pronašla sam prave reči, ali on se smejao zabavljeno dok sam ja klonula duhom u sebi. Nisam pripadala u tom svetu, nikada neću. Klimnuo je jednom glavom potvrdno na moje reči, razmišljao je o tome kako bi bilo da budemo zajedno, toliko mi je bilo jasno, deo mene je slavio činjenicu da i on želi biti sa mnom, dok se drugi deo mene slamao jer to nisam više mogla zamisliti.
,,Vodio bih te u pidžami, nije me briga", odgovorio je bez trunke suzdržanosti i slegnuo ramenima, a ja sam osetila lepritiće u stomaku. Odgovor je bio savršen, a bio je iskren što je još važnije. Zakikotala sam se jer sam zamislila njega u ovakvom izdanju i mene u pidžami na izložbi nekog velikog slikara. ,,Mada mi se sviđaš i u ovom izdanju, više mi se svidelo dok si bila sasvim svoja i prirodna u pidžami, ne samo zato što nisi imala grudnjak tada, mada je to bio veliki plus."
Podigla sam prst ispred sebe kako bi mu rekla da sačeka, preturala sam po svojoj torbi i izvukla gumicu, podigla sam kosu u neurednu punđu, izvukla sam vlažne maramice i skinula šminku sa lica, sigurno sam je više razmazala nego što sam je skinula, ali namera je bila bitna. Poslednja stvar. Otkopčala sam grudnjak i izvukla ga iz haljine. Mo je pobegao od mene dok sam se migoljila skidajući grudnjak, zato sam ga jednostavno bacila iza sebe sa torbicom.
,,Bolje?", pitala sam podignutih obrva i uzela pivo sa stola. Otpila sam gutljaj i krajičkom oka posmatrala Filipa koji je piljio u mene kao da ne veruje da sam zaista tu. ,,Znaš i ti si se meni mnogo više svideo u onom opuštenom izdanju u običnoj majici i kariranoj košulji, nije da ne izgledaš lepo ovako sređen, ali deluješ mnogo ozbiljno za moj ukus. Možda je to problem što ne mogu da nas zamislim zajedno."
Skunuo je kravatu i otkopčao prvih nekoliko dugmadi košulje ne skidajući pogled sa mene. Podigao je obrve pitajući me da li je tako bolje, a ja sam nabrala nos i klimnula glavom.
,,Mnogo bolje, mada je ta kravata prelepa", prokomentarisala sam i spustila pivo na sto. Okrenula sam se ka njemu i podigla nogu između nes, nimalo ženstveno, ali on nije spuštao pogled. Prosto sam volela ovako da sedim, mogla sam bolje da ga vidim, a i bilo mi je lakše ovako zbog štikli.
,,Isto bih rekao za tvoj grudnjak koliko sam uspeo da ga vidim", prokomentarisao je ozbiljno. Na momenat je spustio pogled i nasmejao se, klimnuo je glavom kada je vratio pogled na mene.
,,Jeste da su one čizmice bile super, ali ni te štikle nisu loše. Ni ono drugo koliko sam uspeo da vidim."
,,Uspem i ja da ukombinujem odeću po nekada, retko, ali desi se. Mada ako ređaš sve to jer misliš da ću to skinuti kao grudnjak, varaš se. Rekla sam ti, štikle neću skinuti."
Na ovo je podigao levu obrvu, a ja sam kao odgovor podigla kratko obe govoreći mu time da me je dobro čuo. Pre nego što sam udahnula da mu još nešto kažem poljubio me je, nisam stigla ni da shvatim kada sem se našla u njegovom krilu, povukao me je za ruku i prosto sam bila u njegovom zagrljaju, a njegove usne su bile na mojima. Prošla sam prstima kroz njegovu kosu, toliko sam želela to da uradim. Bila je meka kao svila iako sam očekivala da će na dodir biti gruba i da verovatno koristi neke preparate da stoji tako. Odjednom je njegova desna ruka nestala sa mojih leđa na par sekundi, nisam imala pojma šta radi dok nisam čula zvuk koji je najavljivao da mu je stigla poruka. Odvojio je usne od mojih i ja sam se udaljila kako bi on mogao da pročita poruku, ovo me jeste povredilo, ali šta ja znam možda je u pitanju posao. Nasmejao se istog momenta i okrenuo telefon ka meni, videla sam nekoliko poruka. Ela mu javlja da sam ja u klubu, on je samo napisao dolazim nemoj je ispuštati iz vida, ona je napisala već jesam, njegov odgovor je bio ubiću te, sledeća poruka je bila nešto što je i mene nateralo da se nasmejem, pitao je Elu da li Vanja nosi sako, odgovor je bio ne, praće posuđe. Dok sam ja čitala Elin odgovor osetila sam da je svukao prvo desnu pa levu štiklu sa mojih stopala, osećaj je bio božanstven.
,,Bolje?", pitao je i bacio telefon kraj moje torbe i grudnjaka. Klimnula sam glavom i poljubila ga. Imala sam konačno osećaj slobode kretanja, prebacila sam desnu nogu preko njega i sedela tako, nisam odvajala svoje usne od njegovih, a on je levu ruku držao na mom obrazu dok je desnom masirao moje levo stopalo. Mislim da se nikada u životu nisam osećala bolje nego sada.
,,Ne znam kako devojke nose štikle svaki dan", prokomentarisala sam kada sam se konačno odvojila od njega. Slegnuo je ramenima i nasmešio se, njegova ruka je prešla preko mog lista i zaustavila se na sredini moje butine, na samoj ivici moje haljine.
,,Za ova tri meseca nisam ni jednom zamišljao tebe u štiklama i u haljini. Kao što sam rekao, jedva sam te prepoznao večeras, zapravo nisam te prepoznao uopšte, a gledao sam direktno u tebe. Meni se svidela devojka u pidžami. Nije da mi se nije svidela ideja da na sebi imaš samo štikle, ali mi je draže da se ne mučiš", prokomentarisao je dajući mi na znanje da jeste razumeo ono što sam nimalo suptilo predložila pre nego što je poslao poruku. Nije zaboravio na to, a nije nameravao ni meni da dozvoli da zaboravim.
,,Uvek mogu otići kući po čizme", odgovorila sam smešeći se kao nevinašce, čak sam i obrve podigla zbunjeno. Nije mi padalao na pamet da se pomerim odavde, ali on to nije morao znati.
,,Mislim da bi to bilo previše, ne bih mogao razmišljati uopšte", zakikotao se kratko, ali sam ja shvatila da i on misli isto što i ja, ni on nije želeo da ide iz ovog našeg balončića ovde. Bez obzira što smo se šalili bili smo ozbiljni i malčice me je plašilo što toliko želim momka o kojem veoma malo znam, ali želela sam biti sa njim, ne samo ovde i sada, želela sam biti sa njim uvek i svuda. Nije imalo smisla, ali jesam se osećala tako.
,,Mislim da mogu naći nekakvo rešenje, a da ne moram ići kući", rekla sam ozbinije nego što je bilo potrebno iako sam ciljala na to da on misli da ja ovo shvatam veoma ozbiljno. Spustio je pogled dok sam otkopčavala njegovu košulju, nije se bunio, verovatno je i sam shvatio šta radim. Pomerio se samo toliko da svučem košulju sa njega, a onda sam ustala na noge i svukla preko njegove glave potkošulju koju je nosio ispod. Trudila sam se da ne piljim u njegov torzo, ali jeste mi pogled lutao malo, tri meseca mu nisam ni lice videla bilo je jače od mene da upijem pogledom sve što sam mogla. Svukla sam haljinu preko glave i prevukla potkošulju na njeno mesto tudeći se svim svojim bićem da se ne zacrvenim u licu i da izbegnem njegov pogled. Uvukla sam ruke u košulju i navukla je na sebe, košulja je predivno mirisala i bila je toliko meka na mojoj koži da nisam mogla da se zapitam koji je to materijal uopšte, nije bilo moguće da je do omekšivača. Okrenula sam se nekoliko puta u mestu i konačno se zaustavila, iznenadila sam se kada sam shvatila da stoji ispred mene, skoro sam izgubila ravnotežu, ali on se smešio.
,,Mnogo bolje", prokomentarisao je i poljubiome. Bilo je mnogo drugačije nego prethodni poljupci, bila sam svesna toga jersam sada osećala njegovu kožu pod mojim prstima. Njegove ruke su bile na dnumojih leđa, dok su moje igrale po njegovim. Nisam ih mogla kontrolisati uopšte. Prelazila sam noktima duž njegovih leđa do samog dna i nazad, uhvatila sam gaza ramena kao da mogu da ga povičem više sebi, bila sam za dve glave niža od njega bez štikli. Njegove ruke su sepomerile istog momenta kada sam zabola nokte u njegova ramena kako bih gapovukla još više ka sebi. Uhvatio je moje butine ispod moje zadnjice i podigaome je, moje noge su ga obgrlile oko kukova, sve se ovo dešavalo bez da sam jato tražila od mog tela, radilo je samo šta je htelo. Pre nego što sam shvatilašta se dešava već smo se kretali, čula sam kada je otvorio vrata, možda sam ihja otvorila, ali nisam stigla ni da bacim pogled na prostoriju vrata su sezatvorila iza nas. Slabo svetlo iz dnevne sobe je nestalo kada su se vratazatvorila, ali u sobi nije bilo mračno, bilo je tu nekakvo plavo noćno svetlo,moj vid se nije još navikao na njega, ali me nije bilo briga, gledala samprstima. Spustio me je na krevet nežno, legao je preko mene, ali njegova težinanije bila na meni, a moji prsti su svojom voljom prosto pošli za njegovimkaišom. Nisam više bila sigurna da li bi trebalo da me čudi išta što radim,možda je vreme da se prosto prepustim, bilo je očigledno da želim ovo, mojapodsvest mi je to jasno stavljala na znanje. Moji prsti su bili spretniji negošto sam verovala mogućim, a on je ustao na noge na momenat, čula sam jasno kadasu njegove farmerke pale. Osetila sam da se krevet podamnom pomerio kada jekleknuo na dušek, već sledećeg momenta me je nešto meko dotaklo u dnu stomaka,njegovi prsti su prelazili preko mojih kukova, nastavili su preko mog strukasve dok košulja i potkošulja nisu bili prevučeni preko mojih ruku koje suostale iznad moje glave dok se se poljupci penjali dužinom mog stomaka tako suse njegove ruke spuštale preko mojih ruku rebara i kukova. Nikada se nisamosećala ovako, nije bilo realno da se osećam ovako, kako su njegovi prsti pretvarali moje kosti u sunđer? Nekako je sve ovo delovalo previše odjednom,nije bilo moguće da ja ovo radim, nije bilo moguće da se ovako osećam, najvažnijeod svega nije bilo moguće da me nije ni najmanje bilo briga što se ovakoponašam. Njegove usne su se našle na mojima, a moji prsti su se upleli unjegovu kosu iste sekunde, a sve ostalo je trenutno bilo apsolutno nevažno.Bilo je bitno to što sam osećala njegove usne na mojima, to što sam osećala moju kožu kako gori uz njegovu, za sve ostalo ću brinuti sutra.