Sašina priča ✔️

Sašina priča 3

3

Nisam videla Filipa nakon te večeri. Provodila sam dane kao i ranije, učila sam, išla na fakultet, provodila dane sa Vanjom. Sve više i više sam hvatala sebe kako pogledom uvek tražim Filipa, u početku sam uspela sebe slagati da ne radim zapravo to, ali sam vremeno počela nezdravo mnogo da razmišljam o njemu. Tada nisam više mogla ni Vanju da slažem da ga ne tražim, a kamoli sebe, ali nisam pričala o tome, prosto smo oboje znali. Šetali smo češće nego inače, Vanja je znao naravno da tražim Filipa, ali nije ništa rekao. Izdržavao je svoju kaznu mesec dana, čak sam ga terala i da skuplja dlake iz odvoda. Nije se ni jednom bunio. Rekao je da bi i on voleo da naleti na Filipa, on ga je i dalje zvao Feliks, da mu se zahvali, to je bio jedan jedini put kada je insinuirao da ja tražim Filipa. Morala sam ga naći, samo sam o njemu razišljala, šta ako nema ženu, šta ako sam sve pogrešno razumela? Osim moje opsesije sve ostalo je pošlo na bolje. Maja i Vanja su konačno raskinuli, napili smo se to veče, on jer je navodno tugovao, ja jer sam slavila. Osećala sam blagu grižu savesti jer su raskinuli kada mu je ona dala ultimatum, jedini na koji Vanja nikada ne bi pristao. Rekla je ono što nikada nije smela reći, ona ili ja. Vanja joj je samo rekao da su završili i nikada joj se više nije javio. Navodno je jako patio zbog nje, ali se zato svake subote ljubio sa drugom devojkom. Neke je dovukao u stan. Nije mi se svidelo to, ali pustila sam ga da se takoreći oporavi kako zna i ume, nisam bila muško, nisam mogla razumeti. Često sam se pitala da li se Filip mene uopšte seća, nešto mi je govorilo da je teško zaboraviti devojku u pidžami i avanturu zvanu dovesti Vanju do njegovog kreveta, ali to nije značilo da me traži kao ja njega. Prešla sam na facebook-u svakog Filipa kojeg sam našla, on ili nije imao profil ili je imao profilnu sliku koja nije bila sa njim. On bi mene lakše našao, da je hteo, očigledno nije. Nisam dozvolila da me to oneraspoloži, ako ga vidim videću ga, ako ne, nije kraj sveta. Izlazila sam sa Vanjom, ako nismo bili raspoloženi za društvo išli smo sami i nismo se odvajali jedno od drugog. Tako nam niko nije prilazio, a njemu je bilo zabranjeno da muva devojke tim večerima jer bih ga ubila da me ostavi samu. Učinilo mi se previše puta da sam videla Filipa ili njegovu sestru, ali sam svaki put pogrešila. Nerviralo me je iskreno što sam toliko opsednuta dečkom o kojem gotovo ništa ne znam osim njegovog imena i činjenice da možda ima ili nema ženu i verovatno ima dete. Hanu. To mi nije ni najmanje smetalo, volela sam decu, studirala sam da radim sa decom ometenom u razvoju na kraju krajeva jer sam obožavala decu. Tako su mi i prošla ova tri meseca meseca, opsesivno sam tražila osobu koja je mogla biti užasna i nikako za mene, učila sam, izlazila sam, šetala sam sa Vanjom. Večeras je doček nove godine, Vanja je odabrao nekakav klub, od mene smo mogli biti kući sa Bojanom, Kristijanom i jedinom devojkom koju bih nazvala prijateljicom, Anitom. Nas petoro smo se trebali naći u deset, ali svi smo znali da će to pre biti jedanaest, zato se ni nisam ljutila što se Vanja zadržao u kupatilu dva sata kao nekakva mlada pred venčanje, pošto vrlo dobro znam sa kime živim istuširala sam se dok je on još uvek spavao, ali sam se svejedno morala obući, našminkati i namestiti kosu.
,,Vanja, zakasnićemo", pokucala sam na vrata po, kako mi se činilo, hiljaditi put. Uzmakla sam kada su se vrata otvorila. Stajao je ispod neonke i okretao se kao da je na modnoj pisti.
,,Šta kažeš?", pitao me je kada se zaustavio. Skoro sam se ugušila od parfema koji je po svemu sudeći izlio na sebe, ali sam svejedno bila impresionirana kako se skockao. Crne pantalone, teget majica, crni sako sa tri četvrt rukavima, kosa mu je bila malo duža nego inače, ali mu je dobro stajala, sredio je bradu. Izgledao je savršeno.
,,Kažem da se ponašaš kao žena, ajde pusti ženu da bude žena i oslobodi mi kupatilo", odgovorila sam i progurala se pored njega noseći u rukama moju teget haljinu, štikle, šminku, donji veš i ostale rekvizite. Sve sam spustila na veš mašinu i okrenula se kako bih ga isterala iz kupatila. Isturio je donju usnu tužno i gledao me ispod oka kao kuče, a ja sam se zakikotala kratko.
,,Izgledaš savršeno Vanja, sve devojke će padati u nesvest, moraćeš da nosiš kišobran kako bi se odbranio od njih, sada me pusti da se je uljudim", na moje reči se konačno nasmešio zadovoljno i klimnuo jednom glavom, a onda me je odmerio od glave do pete.
,,Molim te nemoj da me sramotiš, budi savršena kakva znaš biti. To što si uspela dečka nahvatati na kafu u pidžami se desi samo jednom u životu, a ti nisi bila u stanju ni da mu uzmeš broj telefona. Ne možeš ići sa mnom ako ne izgledaš savršeno. Proceniću da li ću te uopšte voditi kada završiš. Hajde sada, načini od sebe žensku osobu, ne pada svako na tvoj beskućnik stil", objasnio je nadmeno i okrenuo se na peti, ramena su mu se tresla od smeha, ali je konačno napustio kupatilo i ostavio me da se dovedem u red.