Vladimir sjedi sa Minom u krilu i njih dvoje pričaju o nekom setu lutkica koje ona želi i svakom prilikom pokušava da mu to izmami.Velibor je bio slab na nju koliko sam i ja, ali je ipak znao da postavi granicu kad je to bila nužda. Kao sad na primjer.
Posmatrao sam ih kako se igraju, naizgled bezbrižno, ali Velibor već danima ne odlazi od mene. Zapravo od onog incidenta sa Vladanom. Kad sam one nedelje došao po Minu natečen I u bolovima, nije baš dugo trebalo da shvati šta je moglo da se desi. Malo je falilo da I ja dobijem nekoliko popravnih udaraca prije nego li sam sjeo I ispričao mi sve. Nisam izostavio ni jedan jedini detalj I ne mogu se otarasiti nekog čudnog osjećaja da s njom nešto nije u redu.
Pokušao sam da dođem do nje samo da provjerim da li je dobro, čak sam otišao kod Sonje da pitam za nju. Rekla je da ne zna ništa i da je zabrinuta za nju. Nigdje je nije bilo, u restoran nije dolazila, a Vladan je bio u policiji kad I ja. Nije izgledao baš najbolje I opet sam htio da ga naučim pameti. Međutim, nema svrhe. Više nego ikad sam svjestan da sve što uradim neće promjeniti situaciju, nju neću vratiti, a ona nije zaslužila ni jednog od nas dvojice. Treba joj neko treći, neko bolji, neko poseban ko joj neće praviti sranja sa kojima se mora nositi. Ono što ja ne mogu podnijeti su oni otisci po njenoj koži i strah koji je bio opipljiv, a ni to nije najgore.
Iz njenih očiju, nekada prepunih topline i sjaja, vrištala je praznina i ono još gore... Ravnodušnost. Bilo joj je u tom momentu sve svejedno, plašim se da će tako i da ostane.
Ni ona sama nije nevina u svemu ovome, ne mogu reći da nije izabrala njega, kad jeste, ali nije zaslužila da se prema njoj ophodi tako. Ja sam je slomio psihički, on joj je nanio i te i tjelesne povrede. Na kraju smo ispali obojica ološi. Moje ponašanje kretena je nju otjeralo od mene, a njegovo ponašanje je u njoj slomilo i ono što je ostalo, ono što je očajnički željela da sačuva.
Vladan kao lik mi se nikad nije dopadao, na stranu to što smo željeli istu ženu, što je uzeo moje, bilo je tu nešto gore, nešto veće. Ne možeš rasti i živjeti u ovom gradu, a da ne poznaješ neke stvari. Posebno kad si dio iste ekipe. Družio se povremeno sa svima nama, bio tih i povučen u mlađim danima. Nije nikog dirao, pa nisu dirali ni njega. Ja sam bio divlje prirode oduvijek i jednom mi se obilo o glavu. On je uvijek bio staložen, ne znam da li je ikad napravio problem a da smo mi to znali. Čak je i sa onim banditima po gradu imao normalan odnos.
Ne znam mu baš dobro porodicu, međutim par puta sam ga viđao sa nekim kravatiranim ljudima. Do duše posao mu je takav da ima razne goste, ali kad ti dođe neko za koga znaš da je mutan tip i ti sa njim pričaš kao sa bratom, znak je da nešto ne štima.Samo nisam siguran u to. To su sve gratske priče, a ja ne vjerujem nikom. Tračevi su za one koji nemaju pametnijeg posla.
Provjerim telefon i poštu, nema ništa zanimljivo, pa sam samo naručio večeru za nas troje. Mina će uskoro na spavanje, a sutra je radni dan. Bar u svemu ovom za sad nemam problema na poslu. Dijana i dalje po malo pravi buku, ali šta je tu je. Neće još dugo. Nikako je nismo vidjeli ni ja ni Mina, ali zato njen advokat nema namjeru da stane. Po nekad mi se čini kao da između njih ima nešto. Međutim i to su samo nagađanja i pretpostavke, a njena majka me zvala nekoliko puta i trudila se svim silama da mi vrati svoju kćerku. Ne znam koji je vrag toj ženi, ali počela je da mi se penje po živcima opasno. Nisam joj d ao da vidi Minu prija dva dana, ne trebam ni spomenuti kako jje too prošlo, ali stvarno je ne želim blizu nas. Ona je spremna na sve bez obzira koliko će je to koštati, a dijete jen sve što imam i nema šanse da ću joj dozvoliti da ugrozi to.
"Ekipa, šta bi večerali"Mina traži tjesteninu pa sam je svima naručio.
"Hoćeš biti dobra pa otići pogledat crtać dok ja i tata obavimo razgovor za odrasle" Velibor joj je malo povukako kikicu i ona se namrštila.
